Пријавите се или Регистрација да пријавите чланак.

Смернице за ауторе

ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ДВОБРОЈУ ЧАСОПИСА ФИЛОЛОШКЕ СТУДИЈЕ ЗА 2024 ГОДИНУ

Траума и наратив

Тематски број часописа Филолошке студије за 2024. биће посвећен односу трауме и наратива у словенским књижевностима. Студије трауме (trauma studies) и теорија трауме последњих деценија доживљавају велики успон на пољу проучавања књижевности, при чему се на основи фројдовског психоаналитичког концепта трауме гради савремени приступ анализи књижевног дела, који се често укршта с одређеним сродним тематским областима попут литературе о холокаусту, аутофикције, и, у најновије време, екокритике. Стога заинтересованима нудимо следеће могуће смернице и теме за рад:

  • Природа трауме у књижевном делу
  • Катарзични потенцијал књижевне обраде трауме и библиотерапија
  • Аутофикција заснована на мотиву трауме (губитак, болест, смрт)
  • Трауме идентитета (родног, сексуалног, етничког, верског...)
  • Трансмедијалне адаптације књижевних траума
  • Траума и наративи других уметности
  • Прикази трауме у књижевности насталој пре формирања појма трауме
  • Траума у ратној и поратној књижевности од Првог светског рата до данас
  • Траума у књижевности о Холокаусту и у логорашкој књижевности
  • Траума антропоцена и екокритика

Радове доставити на адресу редакција или преко платформе часописа до 10. априла 2024. Сви радови треба да буду приређени према упутству за ауторе на сајту часописа.

Крајњи рок

10 Април 2024

Рубрика

Радови треба да одговарају некој од следећих тематских рубрика:

  1. Филозофско-културолошки проблеми
  2. Историја и филологија
  3. Реч у историјско-културолошком контексту
  4. Књижевност у интеркултурном контексту
  5. Савремено друштво у култури, језику и књижевности
  6. Проучавање говора и лингводидактика
  7. Прикази и обавештења

Аутор самостално одређује којем типу научне публикације припада његов рад (стручни чланак, оригинални научни рад, претходно саопштење, прегледни чланак).

Формат

Препоручени обим чланка је 8–16 страница у формату А5 (до 40 000 знакова, не рачунајући апстракт рада и списак литературе). Текст треба написати у програму Microsoft Word, словима величине 10, писмом Times New Roman, са стандардно форматираним маргинама (2 cm) и проредом 1,0. За наслов рада и основни текст употребљава се величина слова 10pt, а за информације о аутору, кључне речи, апстракт, списак извора и литературе употребљава се величина слова 9. Текст фуснота треба писати истим писмом као и основни текст чланка, словима величине 8. У тексту се користи цртица, на пример, када се цитирају године 1971-1921, а бројеви страница на листи литературе дају се цртицом. Цртица није наведена у овом случају.

Језик

Часопис прихвата радове на српском, руском, македонском, словеначком, хрватском и енглеском језику.

Наслов

Наслов рада пише се по средини, великим словима. Наслов је дат на енглеском и на језику чланка

Аутор

Информације о аутору износе се по следећем моделу: Име, иницијал очевог имена, презиме. Пун назив организације (ОРЦИД идентификатор, ако га има) и е-пошту аутору. Град, држава. Подаци о аутору дати су на енглеском и језику чланка.

Кључне речи

Након информација о аутору, наведене су кључне речи (8-12 речи) на енглеском и језику чланка.

Апстракт

Апстракт треба да има 150–250 речи, да исказује основни садржај чланка и да буде информативан, озбиљно структурисан, кохерентан и логичан. У апстракту се указује на циљеве, задатке и методологију научног рада, као и на добијене резултате и закључке. За апстракт на енглеском језику важе иста правила. За рецензију се, уместо апстракта, даје пун библиографски опис рецензираног издања (на језику оригинала) и његова варијанта на енглеском, на пример: Рецензија: Ковиловски, Славчо. Македонското женско творештво во XIX век. Скопје: Институт за македонска литература, 2018. 318 с. A review of: Kovilovski, Slavcho. (2018). Makedonskoto žensko tvoršestvo vo XIX vek [Macedonian Women Art in the 19th Century]. Skopje: Institut za makedonska literatura. 318 p. (In Macedonian.)

Посебна спомињања

Упућивања на изворе финансијске подршке, стипендије, изрази захвалности колегама и сл. наводе се курзивом, после апстракта на енглеском језику, а пре основног текста чланка.

Илустрације

Илустрације (графикони, схеме, илустрације) треба послати са пропратним текстом у виду засебног фајла (у формату jpg или jpeg), или у фајлу са текстом чланка. Уколико се у чланку користе специјални симболи, онда се прилаже верзија рада у pdf формату.

Фусноте

Фусноте треба да садрже допунску информацију. Пишу се величином слова 8, а наводе у опадајућем низу. У фуснотама се саопштавају подаци о информантима, архивској грађи, линкови за електронске публикације ненаучног карактера. Не препоручује се навођење линкова за научне радове у фуснотама. Скраћенице (на пример, скраћенице које се користе у тексту, скраћенице архива итд) разрешавају се у фуснотама онако како се користе у тексту. После пуног назива архива у угластим заградама даје се назив на енглеском језику. Називи архивских извора не укључују се у списак литературе и не понављају се у референцијама (“References”).

Цитирање

Модел навођења у тексту: (Петровић, 1955: 137–138). Два рада или више радова који се наводе треба одвојити тачком са запетом: (Караџић, 1988: 46; Вакарелски, 2006: 21).

Списак извора и литературе

Након основног текста се даје списак свих навођених радова по азбучном или абецедном реду, стилом Chicago-Style. Примери:

Монографија:

Čajkanović, Veselin. (1994). Stara srpska religija i mitologija [Old Serbian religion and mythology]. Beograd: Prosveta. (In Serbian.)

Чланак у зборнику или материјали са конференције:

Koriakovtseva, Elena I. (2015). Iazyk sovremennykh SMI v epokhu globalizatsii: k voprosu ob innovatsiiakh i innovatsionnykh protsessakh [Mass media language in an epoch of globalization: to the question of innovations and innovative processes]. In Novospasskaya, Natalia V. (Compl.). Mnogomernye miry iazyka [Multidimensional worlds of language]. Moscow: Izdatel’ctvo Rossiiskogo Universiteta druzhby narodov. 108-123. (In Russian.)

Издања у више томова:

Vinogradova, Ludmila N., Levkievskaya Elena E. (Comps.). (2012). Narodnaya demonologiya Poles’ya. T. 2: Demonologizatsiya umershikh lyudey [Folk demonology of Polesie. Vol. 2: Demonization of deceased people]. Moscow: Rukopisnye pamiatniki Drevnei Rusi. (In Russian.)

Чланак из часописа:

Didenko, Nataša. (2017). Dejnosta na muzičkite kulturno-umetnički organizacii vo Makedonija vo 1958 godina [The activity of music and cultural organizations in Macedonia in 1958]. Makedonski folklor [Macedonian folklore], 72. 169-183. (In Macedonian.)

Публикација на интернету:

Golub, Irina B. (1997). Stilistika russkogo iazyka. Paronimiia i paronomaziia [Stylistics of the Russian language. Paronymy and paronomasia]. Moscow: Rol’f; Airis-press. Available at: http://bit.ly/2mXz2hi (accessed Junе 8, 2015). (In Russian.)

Радови у одељку “References” наводе се по реду енглеског алфабета. Ако списак литературе садржи само радове на енглеском језику, он се назива “References” и саставља у складу са горенаведеним примерима на енглеском језику. Ако списак литературе садржи литературу која није на енглеском језику, али јесте латинична, саставља се по наведеним правилима, при чему се сви основни елементи описа (назив монографије, чланка, зборника, часописа) преводе се на енглески језик. Превод се даје у угластим заградама. На крају, у заградама наводи се оригинални језик. Место издања и назив издавача се не скраћују. Место издања преводи се на енглески језик; за назив издавача потребна је транслитерација, али не и превод. Пример: Zupančič, Metka. (1995). Feministična proza: miti in utopija [Feminist prose: myths and utopia]. Primerjalna književnost [Comparative Literature] No 2. 1–16. (In Slovenian.)

Ако списак литературе садржи незнатан број радова на ћирилици, он се може насловити „Литература/References“. Транслитеровани називи радова на ћирилици и њихов превод дају се ниже у угластим заградама, на пример: Минова-Ѓуркова, Лилjана. (2000). Синтакса на македонскиот стандарден jазик. Skopje: Magor. [Minova-Gjurkova, Liljana. (2000). Sintaksa na makedonskiot standarden jazik [The syntax of Macedonian standard language]. Skopje: Magor. (In Macedonian.)]

У референцијама (“References”) се користе следеће скраћенице: Ed(s). (editor(s)), Compl. (complier), Trans. (translator), Comment. (commentator), Univ. (university), et al. (и други). Испред назива зборника користи се предлог In. Код линкова за електронске публикације пре самог линка користи се фраза Available at.

Ауторска права

Philological studies © 2019. This work is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License

Изјава о приватности

Аутори

Аутори у часопису представљају оригиналне радове засноване на резултатима сопственог истраживања. Лица која су у рад уложила значајан допринос наводе се као коаутори. Заједно са чланком, аутори (и коаутори, уколико их има) треба да пошаљу попуњен образац за пријаву рада (Paper Submission Form), који потврђује сагласност аутора за објављивање рада.

Часопис прихвата научне радове који раније нису нигде објављени. Не прихватају се чланци који у значајној мери понављају већ објављене радове аутора. Понављање подразумева и компилирање – текст састављен из фрагмената објављене монографије или већег броја претходно објављених чланака. Плагијат је недопустив, као и претерано цитирање туђих радова (трећина или више читавог рада). Сви наводи, цитирани одломци и материјали морају имати наведене ауторе и изворе. Ако је удео туђег рада превелики, препоручује се скраћивање цитата и повећање обима оригиналног текста.

Аутор треба да има све неопходне дозволе за коришћење позајмљених материјала и материјала других аутора које користи у свом раду (илустрације и слично). Аутор гарантује да чланак не садржи информације које не подлежу објављивању у отвореној штампи, укључујући и оне које садрже или представљају поверљиву информацију.

У списак литературе улазе само они радови који су цитирани у тексту, као и линкови за странице и изворе из којих је цитирано, уколико су у питању извори са интернета.

Аутору се препоручује да у тексту укаже на изворе финансијске подршке спроведеног истраживања и стипендије, уколико их је било. Такође се може изразити захвалност колегама који су допринели или помогли око рада на тексту, а нису коаутори.

Предавањем рукописа и обрасца за пријаву рада редакцији часописа, аутор се и званично саглашава са објављивањем свога рада у Филолошким студијама. Аутори су носиоци ауторских права и задржавају сва права на објављивање и коришћење чланка. Аутори имају право да рад повуку у било ком тренутку, до тренутка објављивања на сајту, с тим да претходно о томе писаним путем треба да известе редакцију часописа.

Редакција

Све радове пристигле у редакцију читају најпре њени чланови и сарадници, како би се установило да ли се баве одговарајућом проблематиком и да ли одговарају формату часописа. Редакција Филолошких студија гарантује да разматрање предатих радова и њихове рецензије не зависе од комерцијалних интереса, пола, националности, религијских уверења, политичких ставова и других фактора. Јединствени критеријум одабира јесте академски ниво рада.

У зависности од рецензије, чланак може бити одмах послат на објављивање, одбијен или послат аутору на измену и дораду. У случају неслагања са примедбама рецензента, аутор има право да оправда своје становиште. Ако су од рецензената добијене контрадикторне оцене, текст се упућује трећем рецензенту или се коначна одлука заснива на гласању чланова редакције после специјалног разматрања.

Рецензенти

Чланци који пристижу у редакцију пролазе процес двоструког анонимног рецензирања. Аутору чланка имена рецензената не смеју бити позната, а важи и обрнуто. Рок за рецензирање је 3–4 недеље. Рецензенти могу да буду чланови редакције и аутори часописа који су у њему раније објављивали. У случајевима када је то неопходно, као рецензенти именују се стручњаци из других организација, градова и земаља.

Рецензенти треба да буду стручњаци за предметно-тематску област на коју се чланак односи. Редакција треба да спречи сваки сукоб интереса у вези са датим научним радом и његовим аутором.

Рецензент је дужан да члановима редакције обрати пажњу на сваку суштинску сличност или подударност између рукописа који се рецензира и било које друге њему познате публикације. Рецензент је, такође, дужан да поштује поверени му рад, не сме трећим лицима прослеђивати рукопис њему поверен за рецензију, или пре публикације објављивати информације у њему садржане.

Рецензенти треба да дају објективну, непристрасну и аругментовану оцену рада. Примедбе треба формулисати коректно, тако да се оцена рада тиче само текста чланка и садржине у њему изнесене. Рецензија треба да буде написана добронамерно, а изложене примедбе имају за циљ да ауторима помогну у исправљању уочених недостатака и побољшавању чланка, пре него што он буде објављен на сајту издавача и постане доступни широј публици.

Чланци се објављују бесплатно. Садржај је доступан под лиценцом Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.