КРЧМА У ПЛАНИНИ. КРЧМА/МЕХАНА КАО ДЕО ЕПСКОГ ПРОСТОРА
Povzetek
Од културног стандарда куће (људска грађевина, станиште за живе, чврсто, непокретно, сигурно, с одговарајућом унутрашњом структуром) усмена епика прави орави отклоне атипичном атрибуцијом (кућа мрачна = гроб; кућа проклета = тамница; кућа вечна = вешала; кућа необична = тамница; кућа божја = црква и сл.). Иако се нигде у анализираном корпусу (око 1500 епских песама) не назива „кућом“, крчма/механа део је истог просторног система и жанровски се кодира по истој логици: то јесте људскаграђевина, али подигнута у гори/планини; припада људима, али је њена власница, ексклузивно у усменој епици – жена (крчмарица); јесте људско станиште, али привремено. Она је, уз то, двоструко кодирана – може се наћи и у гори и у граду и у оба случаја представља место просторног дисконтинуитета, односно „слабу тачку“ у простору: улаз у царство мртвих (кад је у гори) или тачку продора демонског света у заштићени свет јунака (град/двор/кулу).
Prenosi
Literatura
славян. Ленинград: Наука.
Делић, Лидија. 2013. Провре вода мутна и крвава: епска атрибуција воде.
Aquatica: књижевност, култура. Уредници Мирјана Детелић и Лидија
Делић. Београд: Балканолошки институт САНУ. 231–246.
Детелић, Мирјана. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Детелић, Мирјана. 2008. Формулативност и усмена епска формула: атрибути
„бело“ и „јуначко“ у српској десетерачкој епици. Српско усмено
стваралаштво: зборник радова. Уредници Ненад Љубинковић и Снежана
Самарџија. Београд: Институт за књижевност и уметност. 119–145.
Детелић, Мирјана. 2009. Слика града у наративном контексту народне бајке.
Моћ књижевности. In Memoriam Ана Радин. Београд: Балканолошки
институт САНУ. 71–83.
Детелић, Мирјана. 2013. Епски бунари. Aquatica: књижевност, култура.
Уредници Мирјана Детелић и Лидија Делић. Београд: Балканолошки
институт САНУ. 213–229.
Детелић, Мирјана и Лидија Делић. 2014. Вечна кућа у усменој епици.
Промишљања традиције. Фолклорна и литерарна истраживања.
Уредници Бошко Сувајџић и Бранко Златковић. Београд: Институт за
књижевност и уметност. 105–126.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске
епике. Београд: Балканолошки институт САНУ, Крагујевац: Центар за
научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 1971. Заједничка тематско-сижејна основа
српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције.
Београд: Филолошки факултет београдског универзитета.
Палавестра, Влајко. 2003. Хисторијска усмена предања из Босне и
Херцеговине. Приредио Мирослав Нишкановић. Београд: Српски
генеалошки центар.
Antović, Mihailo. 2009. Musical metaphor in Serbian and Romani children: An
empirical study. Metaphor and Symbol 24/3. 184–202.
Antović, Mihailo, Austin Bennett i Mark Turner. 2013. Running in Circles or
Moving along Lines: Conceptualization of Musical Elements in Sighted and
Blind Children. Musicae Scientiae 2013. Forthcoming
Detelić, Mirjana i Lidija Delić. 2013. Semantics of Formulae WHITE TOWER and
WHITE HALL in Oral Epics. Presentation on the conference Oral Poetics and
Cognitive Science. Freiburg, January 24–26, 2013. In press.
Detelić, Mirjana i Marija Ilić. 2006. Beli grad: poreklo epske formule i slovenskog
toponima. Beograd: Balkanološki institiut SANU.
Johnson, Mark. 2007. As Time Goes By. Yearbook of Comparative and General
Literature 53. 5–19.
Kasirer, Ernst. 1985a. Filozofija simboličkih oblika. Drugi deo: Mitsko mišljenje.
Рrevela Olga Kostrešević. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica Novog
Sada.
Kasirer, Ernst. 1985b. Filozofija simboličkih oblika. Treći deo: Fenomenologija
saznanja. Prevela Olga Kostrešević. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica
Novog Sada.
Lakoff, George i Mark Johnson. 1999. Philosophy in the Flash. The Embodied Mind
and Its Challenge to Western Thought. New York: Basic books.
Lord, Albert B. 1990. Pevač priča 1. Teorija. Prevela sa engleskog Slobodanka
Glišić. Beograd: Idea.
Nazečić, Salko. 1959. Iz naše narodne epike. I dio. Hajdučke borbe oko Dubrovnika
i naša narodna pjesma (prilog proučavanju postanka i razvoja naše narodne
epike). Sarajevo: Svjetlost.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
