КРЧМА У ПЛАНИНИ. КРЧМА/МЕХАНА КАО ДЕО ЕПСКОГ ПРОСТОРА
Sažetak
Од културног стандарда куће (људска грађевина, станиште за живе, чврсто, непокретно, сигурно, с одговарајућом унутрашњом структуром) усмена епика прави орави отклоне атипичном атрибуцијом (кућа мрачна = гроб; кућа проклета = тамница; кућа вечна = вешала; кућа необична = тамница; кућа божја = црква и сл.). Иако се нигде у анализираном корпусу (око 1500 епских песама) не назива „кућом“, крчма/механа део је истог просторног система и жанровски се кодира по истој логици: то јесте људскаграђевина, али подигнута у гори/планини; припада људима, али је њена власница, ексклузивно у усменој епици – жена (крчмарица); јесте људско станиште, али привремено. Она је, уз то, двоструко кодирана – може се наћи и у гори и у граду и у оба случаја представља место просторног дисконтинуитета, односно „слабу тачку“ у простору: улаз у царство мртвих (кад је у гори) или тачку продора демонског света у заштићени свет јунака (град/двор/кулу).
Downloads
##submission.citations##
славян. Ленинград: Наука.
Делић, Лидија. 2013. Провре вода мутна и крвава: епска атрибуција воде.
Aquatica: књижевност, култура. Уредници Мирјана Детелић и Лидија
Делић. Београд: Балканолошки институт САНУ. 231–246.
Детелић, Мирјана. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Детелић, Мирјана. 2008. Формулативност и усмена епска формула: атрибути
„бело“ и „јуначко“ у српској десетерачкој епици. Српско усмено
стваралаштво: зборник радова. Уредници Ненад Љубинковић и Снежана
Самарџија. Београд: Институт за књижевност и уметност. 119–145.
Детелић, Мирјана. 2009. Слика града у наративном контексту народне бајке.
Моћ књижевности. In Memoriam Ана Радин. Београд: Балканолошки
институт САНУ. 71–83.
Детелић, Мирјана. 2013. Епски бунари. Aquatica: књижевност, култура.
Уредници Мирјана Детелић и Лидија Делић. Београд: Балканолошки
институт САНУ. 213–229.
Детелић, Мирјана и Лидија Делић. 2014. Вечна кућа у усменој епици.
Промишљања традиције. Фолклорна и литерарна истраживања.
Уредници Бошко Сувајџић и Бранко Златковић. Београд: Институт за
књижевност и уметност. 105–126.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске
епике. Београд: Балканолошки институт САНУ, Крагујевац: Центар за
научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 1971. Заједничка тематско-сижејна основа
српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције.
Београд: Филолошки факултет београдског универзитета.
Палавестра, Влајко. 2003. Хисторијска усмена предања из Босне и
Херцеговине. Приредио Мирослав Нишкановић. Београд: Српски
генеалошки центар.
Antović, Mihailo. 2009. Musical metaphor in Serbian and Romani children: An
empirical study. Metaphor and Symbol 24/3. 184–202.
Antović, Mihailo, Austin Bennett i Mark Turner. 2013. Running in Circles or
Moving along Lines: Conceptualization of Musical Elements in Sighted and
Blind Children. Musicae Scientiae 2013. Forthcoming
Detelić, Mirjana i Lidija Delić. 2013. Semantics of Formulae WHITE TOWER and
WHITE HALL in Oral Epics. Presentation on the conference Oral Poetics and
Cognitive Science. Freiburg, January 24–26, 2013. In press.
Detelić, Mirjana i Marija Ilić. 2006. Beli grad: poreklo epske formule i slovenskog
toponima. Beograd: Balkanološki institiut SANU.
Johnson, Mark. 2007. As Time Goes By. Yearbook of Comparative and General
Literature 53. 5–19.
Kasirer, Ernst. 1985a. Filozofija simboličkih oblika. Drugi deo: Mitsko mišljenje.
Рrevela Olga Kostrešević. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica Novog
Sada.
Kasirer, Ernst. 1985b. Filozofija simboličkih oblika. Treći deo: Fenomenologija
saznanja. Prevela Olga Kostrešević. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica
Novog Sada.
Lakoff, George i Mark Johnson. 1999. Philosophy in the Flash. The Embodied Mind
and Its Challenge to Western Thought. New York: Basic books.
Lord, Albert B. 1990. Pevač priča 1. Teorija. Prevela sa engleskog Slobodanka
Glišić. Beograd: Idea.
Nazečić, Salko. 1959. Iz naše narodne epike. I dio. Hajdučke borbe oko Dubrovnika
i naša narodna pjesma (prilog proučavanju postanka i razvoja naše narodne
epike). Sarajevo: Svjetlost.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
