СРЕЋНА НОВА ГОДИНА! ТРАДИЦИЈА ЧЕСТИТАЊА И ДАРИВАЊА У ФОЛКЛОРНОЈ ВАРИЈАНТИ ИЗ СЈЕВЕРОЗАПАДНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Povzetek
У раду се представљају резултати савремених теренских истраживања који се односе на традиционалне форме посредовања добрих жеља и даривања у контексту новогодишњих празника. Из обредно-обичајног комплекса који обухвата маскирање, опходне поворке, гостопримство и благосиљање издвајају се вербални кодови и посматрају као симболичке структуре комплексног значења, аналогне усменопоетским формулама, помоћу којих се реконструише слика свијета иманентна српској традицијској култури. Разматра се и могућност да се обредно-обичајно маскирање одреди као карневал, и да се распрострањена локална пракса у том облику дефинише као нематеријално културно насљеђе.
Prenosi
Literatura
У Кодови словенских култура 1. Београд: Clio. 69–84.
Ајдачић, Дејан. 2004. Прилог проучавању благослова у усменој књижевности.
У Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно
друштво за словенске уметности и културе. 22–35.
Антонијевић, Драгослав. 1997. Дромена, посебна издања, књига 72. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Беговић, Никола. 1986. Живот срба граничара. Београд: Просвета.
Бв – Босанска вила. Лист за забаву, поуку и књижевност. Сарајево (1885−1914)
Васић, Оливера. 2004. Култ вука у обредно-обичајној пракси становника Босне
и Херцеговине. У Етнокореологија Трагови. Београд. 87–99.
Детелић, Мирјана. 1992. Митски простор и епика, САНУ, Посебна издања,
књ. DCXVI, Одељење језика и књижевности, књ. 46. Београд: САНУ,
Ауторска издавачка задруга „Досије“.
Дигитални архив Филолошког факултета (Теслић 2012; Добој 2013)
Иванов, Вячеслав Всеволодович. Топоров, Владимир Николаевич. 1965.
Славянские языковые моделирующие системы, Москва: Наука.
Јанковић, Љубица. Јанковић, Даница. 1949. Народне игре V. Београд: Просвета.
Јанковић, Љубица. Јанковић, Даница. 1963. Играње под маскама у Србији. У
Народно стваралаштво, св. 6. Београд. 401–407.
Карневалска поворка на градским улицама.
http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_vijesti/Karnevalska-povorka-nagradskim-ulicama/40984.html (приступљено: 8.5.2017.)
Марјановић, Весна. 2011. На крају и на почетку карневал. Београд:
Етнографски музеј.
Ножинић, Дражен. 1998. Поступци за призивање кише на Кордуну, Банији и
Мославини. У Расковник XXIV. Бр. 91–92. Београд: Библиотека „Вук
Караџић“. 75‒112.
Поповић Николић, Данијела. 2016. Бор оборен – прилог истраживању
функције растиња и биља у усменим тужбалицама. У Гора љиљанова
(Биљни свет у традиционалној култури Срба). Зборник радова. Београд:
Удружење фолклориста Србије и Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“. 109–120.
Росић, Ивана. 2014. Обредне поворке чаројица – од првих помена до данас. У
Владо С. Милошевић, етномузиколог, композитор и педагог. Традиција
као инспирација. Тематски зборник. Бањалука: Академија умјетности.
137–141.
Самарџија, Снежана. 2014. Танковрха јела и зелен бор. Напомене уз зимзелено
дрвеће у народној поезији. У Биље у традиционалној култури Срба, књига
друга. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. 5–
18.
СМ – група аутора. 2001. Словенска митологија Енциклопедијски речник.
Превод Радмила Мечанин, Љубинко Раденковић, Александар Лома.
Београд: Zepter Book World.
СНП I – Караџић, Вук Стефановић. 1975. Српске народне пјесме. Књига прва у
којој су различне женске пјесме. Приредио Владан Недић. Београд:
Просвета.
СНП V – Караџић, Вук Стефановић. 1898. Српске народне пјесме. Књига пета
у којој су различне женске пјесме. Приредио Љубомир Стојановић.
Београд: Државно издање.
Срејовић, Драгослав. Цермановић, Александрина. 1989. Речник грчке и римске
митологије. Београд: Српска књижевна задруга.
Торњански Брашњовић, Светлана. 2015. Коледарске и божићне песме у
контексту зимских календарских обреда. Дикторска дисертација.
Универзитет у Новом Саду, Филолошки факултет.
http://ff.uns.ac.rs/studije/doktorske/uvid_javnosti/SvetlanaTornjanskiBrasnjovi
c_disertacija.pdf (приступљено: 8.5.2017.)
Федерација европских карневалских градова. www.carnivalcities.com
(приступљено: 8.5.2017.)
Црњак, Дијана. Савић, Биљана. 2013. Лексичка и синтаксичко-семантичка
анализа благослова у обреду чаројице. У Зборник Матице српске за
књижевност и језик. књига 61, Свеска 1, Нови Сад: Матица српска. 93–
107.
Чајкановић, Веселин. 1973. Мит и религија у Срба. Београд: Српска књижевна
задруга.
Чајкановић, Веселин. 1994. Речник српских народних веровања о биљкама.
Сабрана дела из српске религије и митологије, књ. 4. Београд: Српска
књижевна задруга, БИГЗ.
Belaj, Vitomir. 2007. Hod kroz godinu. Pokušaj rekonstrukcije prahrvatskog
mitskog svjetonazora. Zagreb: Golden marketing.
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije. Beograd: Geopoetika.
Convention for the safeguarding of the intangible cultural heritage.
http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001325/132540e.pdf (приступљено:
8.5.2017.)
Festival Kozara etno. www.kozaraethno.com (приступљено: 8.5.2017.)
Gerbran, Alen. Ševalije, Žan. 2004. Rečnik simbola. Novi Sad: Stilos.
Hobsbom, Erik. Terens, Rejndžer (ur.). 2011. Izmišljanje tradicije, drugo izdanje.
Prevele s engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić. Beograd: Biblioteka
XX vek.
Holzer, Georg. 2009. Koledanje i njegovi poganski elementi u Novom Selu i drugim
gradišćanskohrvatskim selima, U Studia ethnologica Croatica. vol. 21, Zagreb:
Department of Ethnology and Cultural Anthropology, Faculty of Humanities
and Social Sciences, University of Zagreb. 101–131.
Krnjević, Hatidža. 1973. Narodne balade iz Bosne i Hercegovine. Sarajevo:
Svjetlost.
Milčetić, Ivan.1917. Koleda u južnih Slovena. U Zbornik za narodni život i običaje
Južnih Slovena, knj. 22. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i
umjetnosti. 1–124.
Turistička organizacija opštine Šipovo. Običaje otimaju zaboravu. http://sipovotourism.com/index.php?option=com_content&view=article&id=179:obiajeotimaju-zaboravu&catid=1:novosti&Itemid=29 (приступљено: 8.5.2017.)
Plas, Peter. 1999. The songs of the vučari: relations between text and ritualmythological context, U Slavica Gandensia. No. 26. Ghent: Department of Slav
and Eastern European Studies of the University of Ghent. 85–116.
Predsjednik Popović primio predstavnike Federacije karnevalskih gradova Evrope.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-primio-clanove-federacije-evropskihkarnevalskih-gradova/ywbm666 (приступљено: 8.5.2017.)
Šajnović, Ivo. 1906. Čarojice, narodni običaj u Kolima (Bosna). U Zbornik za
narodni život i običaje Južnih Slavena XI/1. Zagreb: Jugoslovenska akademija
znanosti i umjetnosti. 142–145.
Vesić primio članove Federacije evropskih karnevalskih gradova.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-primio-clanove-federacije-evropskihkarnevalskih-gradova/ywbm666 (приступљено: 8.5.2017.)
Zuhkava, Aksana. et al. 2014. Slavic carnivals: feasts connect the people. Ljubljana
[etc.]: Forum of Slavic Cultures [etc.].
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
