ЕТНОНИМИ И ЕТНИЧКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА НА РОМСКОТО НАСЕЛЕНИЕ ВО МАКЕДОНИЈА
Povzetek
Трудот, базиран на сопствени теренски истражувања, спроведени во периодот од 2010-2013 година и збогатен со податоци од достапната литература, се однесува на етнонимите и на етничката идентификација на ромското население во Македонија. Како фактор за идентификација и симболична диференцијација, оваа терминологија придонесува во позиционирањето на различните ромски групи, подолу или погоре, во вредносната скала на заедницата. Истовремено, трудот ги прикажува социокултурните слики за ромскиот начин на живот, внатре во рамките на самата заедница, но и пошироко во перцепцијата на „останатите“.
Prenosi
Literatura
narodnoj religiji“, Beograd, Biblioteka XX vek, Beograd.
Вукановић, Татомир. 1983. „Роми (Цигани) у Југославији“, Врање.
Ђорђевић, Тихомир. 1932. „Ко су Цигани“, Наш народни живот, 6, Београд.
Ђорђевић, Тихомир. 1933. „Наш народни живот“, 7, Београд.
Ҕорђевић, Тихомир. 1984. „Наш народни живот“, 2, Београд.
Елезовић, Глиша. 1925. „Производња шалитре у Јурумлеру код Скопља“,
Гласник скопског научног друштва, II/1, Скопље.
История, традиции и обичаи на ромите, Romaninet, Lifelohg learning
programme, достапно на:
http://www.romaninet.com/ROMA_Cultural_report_bu.pdf.
Константинов, Душан Хр. 1982. „Етнички одлики на битолските Роми“,
Етнолошки преглед, 17, Сојуз на етнолошки друштва на СФРЈ-Белград,
Београд.
Краков, Станислав. 1926. „Кроз јужну Србију“, Време, Београд.
Македонија во делата на странските патописци 1889-1898. 2005. Подготвил
Александар Матковски. Ѓурѓа. Скопје.
Марушиакова, Елена. Попов, Веселин. 1993. „Циганите в Блгария“,
Издателство „Клуб ʹ90“, София.
Мирчевска, Мирјана. 2011. „Глобално-локални идентитети: помеѓу историјата,
политиката, митологизацијата-антрополошки пристап“, Спектар, год.
XXIX, 58/2011, кн. 2.
Мочник, Растко. 1999. Теорија за денешно време: Леви-Строс, Мос, Диркем:
три класика на општествените науки, Магор, Скопје.
Петров, Ѓорче. 1986. „Материали по изучванието на Македония“, Печатница
Вълковъ, София.
Petrović, Djurdjica. 2002. „Romi u Beogradu – Prilog proučavanju“, Зборник од
првиот меѓународен научен симпозиум за духовната и материјалната
култура на Ромите, Скопје, 7-8 мај, 1998, Скопје, 2002.
Петровски, Трајко. 2000. „Ромите во Македонија денес“, Здружение на
љубители на ромска фолклорна уметност „Романо Ило“, Скопје.
Поленаковић, Харалампие. 1934. „Муслимански Цигани у Скопљу“, Скопски
гласник, бр. 311, Скопље.
Поповска, Драгица. 2013. „Ромската традиција во современата култура“,
Институт за национална историја, Скопје.
„Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења јужне Србије 1912-1937“.
1937. Уредник Алекса Јовановић, Штампарија „Јужна Србија“, Скопље.
Тодоровић, Драган. 2011. „Роми на Балкану и у Србији“, ТМ, год. XXXV, бр.
4, стр. 1137-1174, Ниш октобар – децембар.
Филиповић, Миленко. 1939. „Обичаји и веровања у Скопској котлини“, СЕЗБ,
Београд.
Цветковић, Владимир. 2008. „Социјални контекст и жилавост ромске
културе“, во „Теме-часопис за друштвене науке“, год. XXXII, бр. 1, стр.
135 – 148, Ниш, јануар - март.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
