ФЛУИДНОСТ И КРИСТАЛИЗОВАНОСТ СИЖЕЈНИХ МОДЕЛА И ЈУНАКА ЕПСКЕ ПЕСМЕ1
Povzetek
У раду се испитују међусобна прилагодљивост и саображавање јунака и сижеа епских песама, тј. степен њихове компатибилности. Флуидни модели отворени су за велики број епских имена или различите типове јунака, насупрот кристализованим моделима, очврсле структуре, који захтевају тачно одређене типове протагониста или чак прецизна епска имена. Аналогно томе, али сагледано из перспективе јунака, разликују се флуидни и кристализовани јунаци. Први су прилагодљиви бројним сижејним моделима, док други улазе у веома мали број модела, било због неразвијених епских биографија, било због доминантне, типске црте, која им ограничава кретање кроз сижее. Највише модела и јунака налази се на средокраћи између потпуне кристализације и велике флуидности – делимично флуидни (или делимично кристализовани) сижеи, односно, јунаци.
Prenosi
Literatura
Београд: СКЗ. 64–74.
Калић, Јованка. 2012. Срби у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике.
Костић, Драгутин. 1937. Тумачења друге књиге „Српских народних пјесама“
Вука Ст. Караџића. Београд: Државна штампарија.
Клеут, Марија. 1987. Иван Сењанин у српскохрватским усменим епским
песмама. Нови Сад: Матица српска.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени епике.
Београд: Балканолошки институт – Крагујевац: Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитет у Крагујевцу.
Мелетинский, Елеазар. М. 1963. Происхождение героического эпоса. Ранние
формы и архаические памятники. Москва: Восточная литература.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 1980. Теорије о настанку народних приповедака
у нашој науци деветнаестог века. Научни састанак слависта у Вукове дане
IX. 495–500.
Пешикан Љуштановић, Љиљана. 2002. Змај Деспот Вук – мит, историја,
песма. Нови Сад: Матица српска.
Радуловић, Немања. 2005. Типологија преоблачења у усменој епици.
Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима I. 107–113.
Самарџија, Снежана. 2010. Још једном о Облаку Радосаву. Фолклор, поетика,
књижевна периодика. Београд: Институт за књижевности уметност. 227–
245.
Сувајџић, Бошко. 2005. Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2009. О мартолозима и епској слави. Митолошки зборник 22.
305–322.
Božović, Rade. 1977. Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom
jezičkom području. Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
Pešić, Radmilа i Nada Milošević-Đorđević. 1984. Narodna književnost. Beograd:
IRO „Vuk Karadžić“.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
