ФЛУИДНОСТ И КРИСТАЛИЗОВАНОСТ СИЖЕЈНИХ МОДЕЛА И ЈУНАКА ЕПСКЕ ПЕСМЕ1

  • Danijela R. Petković Институт за књижевност и уметност Београд, Србија

Аннотация

У раду се испитују међусобна прилагодљивост и саображавање јунака и сижеа епских песама, тј. степен њихове компатибилности. Флуидни модели отворени су за велики број епских имена или различите типове јунака, насупрот кристализованим моделима, очврсле структуре, који захтевају тачно одређене типове протагониста или чак прецизна епска имена. Аналогно томе, али сагледано из перспективе јунака, разликују се флуидни и кристализовани јунаци. Први су прилагодљиви бројним сижејним моделима, док други улазе у веома мали број модела, било због неразвијених епских биографија, било због доминантне, типске црте, која им ограничава кретање кроз сижее. Највише модела и јунака налази се на средокраћи између потпуне кристализације и велике флуидности – делимично флуидни (или делимично кристализовани) сижеи, односно, јунаци.

Скачивания

Данные скачивания пока не доступны.

Литература

Калић, Јованка. 1972. Велики преокрет. Историја српског народа, књ. 2.
Београд: СКЗ. 64–74.
Калић, Јованка. 2012. Срби у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике.
Костић, Драгутин. 1937. Тумачења друге књиге „Српских народних пјесама“
Вука Ст. Караџића. Београд: Државна штампарија.
Клеут, Марија. 1987. Иван Сењанин у српскохрватским усменим епским
песмама. Нови Сад: Матица српска.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени епике.
Београд: Балканолошки институт – Крагујевац: Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитет у Крагујевцу.
Мелетинский, Елеазар. М. 1963. Происхождение героического эпоса. Ранние
формы и архаические памятники. Москва: Восточная литература.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 1980. Теорије о настанку народних приповедака
у нашој науци деветнаестог века. Научни састанак слависта у Вукове дане
IX. 495–500.
Пешикан Љуштановић, Љиљана. 2002. Змај Деспот Вук – мит, историја,
песма. Нови Сад: Матица српска.
Радуловић, Немања. 2005. Типологија преоблачења у усменој епици.
Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима I. 107–113.
Самарџија, Снежана. 2010. Још једном о Облаку Радосаву. Фолклор, поетика,
књижевна периодика. Београд: Институт за књижевности уметност. 227–
245.
Сувајџић, Бошко. 2005. Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2009. О мартолозима и епској слави. Митолошки зборник 22.
305–322.
Božović, Rade. 1977. Arapi u usmenoj narodnoj pesmi na srpskohrvatskom
jezičkom području. Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
Pešić, Radmilа i Nada Milošević-Đorđević. 1984. Narodna književnost. Beograd:
IRO „Vuk Karadžić“.
Опубликован
2019-10-24
Как цитировать
Petković, D. R. (2019). ФЛУИДНОСТ И КРИСТАЛИЗОВАНОСТ СИЖЕЈНИХ МОДЕЛА И ЈУНАКА ЕПСКЕ ПЕСМЕ1. Филологические заметки, 12(2), 401-415. извлечено от https://journals.ukim.mk/index.php/philologicalstudies/article/view/462
Раздел
Литература в межкультурном контексте