ОД УСПАВАНКЕ ДО УБОДА У СРЦЕ. ЖУПАНЧИЧЕВ ЦИЦИБАН У ЧИТАЊУ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
Povzetek
У раду се разматра промишљање Исидоре Секулић о Цицибану Отона Жупанчича и о поезији за децу уопште, а у интердијалошком односу према важним темама њене есејистике (поимању естетског и ангажованог, усмене традиције, народног духа и феномена националног у уметности), те у контексту поетичког распознавања књижевности за децу тридесетих година XX века.
Prenosi
Literatura
Апостол самоће. Изабрао, приредио и поговор написао Љубисав Андрић.
Београд: БИГЗ – СКЗ. 234–241.
Гордић Петковић, Владислава. 2009. Фигура Исидора. О Исидори Секулић у
Историји српске књижевне критике Предрага Палавестре. Књижевна
историја 157–158 (2009). 151–155.
Дучић, Јован. 1982. Књижевне импресије. Београд: Слово љубве.
Егерић, Мирослав. 1982. Дела и дани II. Есеји и критике. Нови Сад: Матица
српска.
Јеремић, Драган. 1960. Исидора Секулић као есејиста. Савременик VI/11
(1960). 411–422.
Кољевић, Светозар. 1978. Путеви речи. Сарајево: Свјетлост.
Леовац, Славко. 1986. Књижевно дело Исидоре Секулић. Београд: Вук
Караџић – Југославијапублик.
Љуштановић, Јован. 2009. Брисање лава. Поетика модерног и српска поезија
за децу од 1951. до 1971. године. Нови Сад: ДОО Дневник – новине и
часописи.
Љуштановић, Јован. 2012. Књижевност за децу у огледалу културе. Нови
Сад: Змајеве дечје игре.
Матовић, Весна. 2005. Национално у програмским текстовима српске
модерне. Научни састанак слависта у Вукове дане 34/2 (2005). 267–278.
Мишић, Зоран. 1996. Критика песничког искуства. Београд: Српска књижевна
задруга.
Павлов, Милета. 1998. Без слуха нема разумевања поезије. Исидора Секулић.
Апостол самоће. Изабрао, приредио и поговор написао Љубисав Андрић.
Београд: БИГЗ – СКЗ. 260–263.
Павловић, Миодраг. 1965. Исидора Секулић као критичар поезије. Дело XI/3
(1965). 361–371.
Пековић. Слободанка. 2009. Исидорини ослонци. Нови Сад: Академска књига.
Пешикан Љуштановић. 2012. Госпођи Алисиној десној нози. Огледи о
књижевности за децу. Нови Сад: Змајеве дечје игре.
Радуловић, Милан. 1995. Класици српског модернизма. Београд: Институт за
књижевност и уметност.
Радуловић, Оливера. 2009. Плес речи. Поетика есеја Исидоре Секулић.
Књижевност и језик LVI/1–2 (2009). 85–100.
Рибникар, Владислава. 1986. Књижевни погледи Исидоре Секулић. Београд:
Просвета.
Секулић, Исидора. 1977. Из домаћих књижевности I. Сабрана дела Исидоре
Секулић, књига 4. Приредио М. Лесковац. Београд: „Вук Караџић“.
Секулић, Исидора. 1977. Из страних књижевности I. Сабрана дела Исидоре
Секулић, књига 7. Приредили Ж. Стојковић и М. Павловић. Београд: „Вук
Караџић“.
Секулић, Исидора. 1977. Из страних књижевности II. Сабрана дела
Исидоре Секулић, књига 8. Приредили Ж. Стојковић и М. Павловић.
Београд: „Вук Караџић“.
Секулић, Исидора. 1977. Аналитички тренутци и теме. Сабрана дела Исидоре
Секулић, књига 9. Приредио Ж. Стојковић. Београд: „Вук Караџић“.
Секулић, Исидора. 1977. Говор и језик. Мир и немир. Сабрана дела Исидоре
Секулић, књига 10. Приредио Ж. Стојковић. Београд: „Вук Караџић“.
Трнавски, Вук. 1998. Музици много дугујем. Исидора Секулић. Апостол самоће.
Изабрао, приредио и поговор написао Љубисав Андрић. Београд: БИГЗ –
СКЗ. 195–198.
Удовички, Иванка. 1977. Есеј Исидоре Секулић. Београд: Институт за
књижевност и уметност.
Adorno, Teodor. 1985. Esej o eseju. Filozofsko-sociološki eseji o književnosti. Prevod
Nadežda Čačinovič-Puhovski. Zagreb: Školska knjiga.
Čeh, Jožica. 2003. Folklorni svet v liriki Slovenske moderne. Slavistična revija 51
(2003). 211–223.
Glazer, Alenka. 1978. Portret Otona Župančiča. Oton Župančič – dečji pesnik.
Detinjstvo – časopis o književnosti za decu IV/4 (1978). 3–31.
Gordić Petković, Vladislava. 2007. Na ženskom kontinentu. Novi Sad: DOO Dnevnik
– novine i časopisi.
Matarić, Mirjana. 2010. Engleska književnost kod Srba 1900–1945, kroz časopise.
Pančevo: Mali Nemo; Beograd: Itaka.
Marković, Slobodan Ž. 1973. Zapisi o književnosti za decu. Beograd: Interpres.
Mitrović, Marija. 1985. Odnos prema folklornom nasleđu i preporod poezije na
početku veka. Књижевност и језик XXXII/1–2 (1985). 7–10.
Ognjanović, Dragutin. 1978. Stvaraoci i deca. Beograd: Nova knjiga.
Pogačnik, Jože i Zadravec, Franc. 1973. Istorija slovenačke književnosti. Prevod M.
Mitrović i M. Živančević. Beograd: Nolit.
Pogačnik, Jože. 1984. Slovenačka dečja književnost. Prevod. J. Pogačnik, Novi Sad:
Ćirpanov – Dnevnik.
Rotar, Janez. 1988. Župančičeva pesma za decu i narodna tradicija. Prevod D.
Vučenov. Dečja planeta, (ur.) D. Ognjanović i V. Cvetanović. Beograd: Zavod
za udžbenike i nastavna sredstva. 163–166.
Solar, Milivoj. 1985. Eseji o fragmentima. Beograd: Prosveta.
Tešić, Gojko. 1991. Srpska avangarda u polemičkom kontekstu (dvadesete godine).
Novi Sad: Svetovi, Beograd: Institut za književnost i umetnost.
Vuković, Novo. 1989. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Nikšić: NIO
Univerzitetska riječ.
Zadravec, Franc. 1987. Slovenačka narodna književnost i umetničko stvaralaštvo.
Књижевност и језик XXXIV/1–2 (1987). 64–73.
Životić, Radomir. 1970. Poezija za decu Otona Župančiča. Књижевност и језик
XVII/1 (1970). 18–23.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
