ДРВО–ЗНАК СВОГ/ТУЂЕГ ПРОСТОРА У УСМЕНОЈ ЛИРИЦИ
Povzetek
У овом раду разматра се позиција дрвета унутар просторних модела усмене лирике. Дрво учествује у поетском моделовању простора у мотивима сађења и ограђивања када представља оријентир наспрам ког се усмерава човеков свет. Може се позиционирати у центар или на периферију свог и туђег света (као део куће, села или града) и бити граница између њих, између овостраног и оностраног (ознака дивљине, део горе/шуме). Без обзира на то с које стране границе се налази, дрво је обележје сакралног као место изолације или заклетве, као циљ или место иницијацијског задатка (сађења, чувања плодова, потраге, обредне игре), као ритуални простор. Због јасно маркиране позиције у традицијском моделу света и везе са сакралним оправдано је говорити о постојању дрвета–знака, аналогно постојању места–знака.
Prenosi
Literatura
Беговић, Никола. 1885. Српске народне пјесме из Лике и Баније I, Загреб: Штампарија Ф. Фишера.
Бечановић Николић, Зорица. 2011. Хипертекст. У Прегледни речник компаратистиче терминологије у књижевности и култури. Бојана Стојановић Пантовић и др, ур. Нови Сад: Академска књига. 433–435.
Бован, Владимир. 1996. Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама „Цариградског гласника". Лепосавић: Дом културе „Свети Сава“.
Валенцова, М. М. и Виноградова, Л. Н. 1999. Колодец. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 2. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения, 536–541.
Вукмановић, Ана. 2016. Чудесно биље усмене лирике. У Гора љиљанова (биљни свет у традиционалној култури Срба). Зоја Карановић и Јасмина Дражић, ур. Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“. 69-80.
Ван Генеп, Арнолд. 2005. Обреди прелаза. Београд: СКЗ.
Гура, А. В. 2012. Сон. У Славянские древности. Этнолингвистический словарь, том 5. И. Н. Толстой, ред. Москва: Международные отношения, 119–122.
Детелић, Мирјана. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ, Ауторска издавачка задруга.
Детелић, Мирјана. 2013а. Зелена јабка у епским песмам, У Зборник у част Марији Клеут. Светлана Томин, Љиљана Пешикан Љуштановић, Наташа Половина, ур. Нови Сад: Филозофски факултет, 51–72.
Детелић, Мирјана. 2013б. Епски градови. У Aquatica. Књижевност. Култура. Мирјана Детелић, Лидија Делић, ур. Београд: Балканолошки институт САНУ, 213–229.
Ђорђевић, Тихомир. 1984. Наш народни живот, књ. 1. Београд: Просвета.
Елијаде, Мирча. 2003. Свето и профано. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Елијаде, Мирча. 2011. Расправа о историји религија. Нови Сад: Академска књига.
Јела 1899. Свадбене песме из Пирота. У Братство бр. 8. 249–264.
Јокић, Јасмина. 2012. Краљичке песме. Ритуал и поезија. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Карановић, Зоја. 1990. Народне песме у Даници. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност.
Карановић, Зоја. 1999. Народне песме у Матици. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност.
Карановић, Зоја. 2010. Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Карановић, Зоја и Љиљана Пешикан Љуштановић. 1996. Трагови представа о митско-религијским аспектима ткања и предења у српској усменој традицији. У Књижевна историја бр. 28/98. Институт за књижевност и уметности: Београд. 5-15.
Караџић Стефановић, Вук. 1898. Српске народне пјесме V, Београд: Државно издање.
Караџић Стефановић, Вук. 1975. Српске народне пјесме I, Београд: Просвета.
Љубинковић, Ненад. 2014. Наши далеки преци. Београд: СКЗ.
Мальцев, Г. И. 1989. Традиционалньие формулы русской народной необредовой лирики. Ленинград: Наука (Ленинградсукое отделение).
Матицки, Миодраг. 1985. Народне песме у Вили. Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за књижевност и уметност.
Николајевићева, Вукица. 1924. Краљичке песме у Бачкој. У Кићине псеме. Збирка српских народних песама, књига прва. Београд: Уредништво Киће, 54–57.
Николић; Живко С. 1926. Лазаричке песме. У Кићине песме, књига друга. Београд: Уредништво Киће, 56–64.
Обрадовић, Милан. 1894. Женске народне пјесме (босанске) у околини граховској. У Братство бр. 6. 268–293.
Раденковић, Љубинко. 1996. Симболика света у народној магији Јужних Словена. Ниш, Београд: Просвета, Балканолошки институт САНУ.
Радуловић, Немања. 2011. Дрво света. Проблем поетике једноставних облика на примеру једне формулне слике. У Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић Ђорђевић. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија, ур. Београд: Балканолошки институт САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 535–550.
Рајковић, Ђорђе. 1869. Српске народне песме (женске). Нови Сад: Матица српска.
Самарџија, Снежана. 2014. Танковрха јела и зелен бор. Напомене уз зимзелено дрвеће у народној поезији. У Биље у традиционалној култури Срба II. Зоја Карановић, ур. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Филозофски факултет. 5–18.
Тановић, Ст. 1928. Зашто младожења не скида капу при венчању. У Гласник Етнографског музеја. 102–103.
Чајкановић, Веселин. 1994. Речник српских народних веровања о биљкама, Београд: СКЗ, Бигз, Просвета, Партенон.
Andrić, Nikola. 1929. Hrvatske narodne pjesme VII. Zagreb: Matica hrvatska.
Bahtin, Mihail. 1978. Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Donadini, Frano Ženko. 1913. Čobanske pjesme. Dubrovnik: Štamparija Degiulli i dr.
Foucault, Michel. 1997. Of Other Spaces: Utopias and Heterotopias.
http://www.vizkult.org/propositions/alineinnature/pdfs/Foucault-OfOtherSpaces1967.pdf (pristupljeno 8. maja 2017).
Kuhač, Franjo. 1879. Južno-slovjenske narodne popievke II, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. 1881. Južno-slovjenske narodne popievke IV, Zagreb: Tiskara i litografija C. Albrechta.
Kuhač, Franjo. 1941. Južno-slovjenske narodne popievke V, Zagreb: Državna štamparija.
Lazarević Di Giacomo, Persida. 2012. The Garedn in the South Slavic Oral Tradition. U Riscritture dell'Eden: Poesia, Poetica e Politica del Giardino. Andrea Mariani, ur. Milano: LED Edizioni Universitarie, 79–110.
Prop, Vladimir Jakovljevič. 1990. Historijski korijeni bajke. Sarajevo: Svjetlost.
Uspenski, B. A. 1979. Poetika kompozicije, semiotika ikone. Beograd: Nolit.
Valdenfels, Bernhard. 2005. Topografija stranog. Novi Sad: Stylos.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
