ДИЈАХРОНИЈА ЕПСКОГ МОДЕЛА: „УДАР ХАЈДУКА НА СВАТОВЕ“
Povzetek
У раду се у дијахроном луку, од најстаријих бележења усмене епике на простору Балкана (Ерлангенски рукопис, оквирно настао у трећој деценији XVIII века; Богишићев зборник, који обједињује рукописне записе с Јадранског приморја од краја XVII до друге половине XVIII века – па до објављених збирки и рукописне заоставштине Вука Караџића, те Пјесмарице Симе Милутиновића Сарајлије) прати трансформација архаичног модела „пресретање сватова у гори“ у сижејни образац „удар хајдука на сватове“, као и процес идеализације ликова хајдука у временској перспективи. Указује се, такође, на дивергенцију истоветног епског обрасца у зависности од типа протагониста (хајдуци – ускоци), што се тумачи епским доменима хајдука наслеђеним од демонских бића која настањују гору и господаре њоме.
Prenosi
Literatura
Нови Сад: Светови.
Б – Богишић, Валтазар. 2003. Народне пјесме из старијих, највише приморских
записа. Сабрао и на свијет издао Валтазар Богишић (1878). Друго,
преснимљено издање. Горњи Милановац: ЛИО.
Вук II – Караџић, Вук Стефановић. 1988. Српске народне пјесме. Књ. II.
Сабрана дела Вука Караџића. Књ. V. Прир. Радмила Пешић. Издање о
стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864–1964. Београд:
Просвета.
Вук III – Караџић, Вук Стефановић. 1988. Српске народне пјесме. Књ. III.
Сабрана дела Вука Караџића. Књ. VI. Издање о стогодишњици смрти
Вука Стефановића Караџића 1864–1964. Београд: Просвета.
Вук VII – Караџић, Вук Стефановић. 1900. Српске народне пјесме. Књ. VII у
којој су пјесме јуначке средњијех времена. Државно издање. Биоград:
Штампарија Краљевине Србије.
Детелић, Мирјана. 1992. Митски простор и епика. Београд: Српска академија
наука и уметности – Досије – Danex.
ЕР – Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. 1925.
Ред. Герхард Геземан. Сремски Карловци: Српска краљевска академија. У
савременој транскрипцији доступно на:
http://www.erl.monumentaserbica.com.
Костић – Станко Костић. Народне песме из Малеша. Архив САНУ. Е. зб. 41.
Левкиевска, Ј. Ј. 2001. Пут. У: Словенска митологија: енциклопедијски речник.
Ред. Светлана Толстој и Љубинко Раденковић. Београд: Zepter Book
World. 456–457.
Лома, Александар. 2002. Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске
епике. Београд: Балканолошки институт, Крагујевац: Центар за научна
истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу.
Мајерхоф, Барбара. 1986. Обреди прелаза: процес и парадокс. Прев. Новица
Петковић. Градина, год. XXI, бр. 10 (1986). 18–39.
Павловић, Миодраг. 2000. Вилин чудесни град. У: Павловић, Миодраг. Огледи
о народној и старој српској поезији. Београд: Просвета. 17–23.
Пандуревић, Јеленка. 2005. Народне пјесме о жени која жртвује сина да би
сачувала брата. У: Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ.
LIII, св. 1–3 (2005). 83–96.
Петковић, Данијела. 2008. Типологија епских песама о женидби јунака.
Београд: Чигоја штампа.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2007. Станаја село запали: огледи о усменој
књижевности. Нови Сад: Дневник.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2009. Вилински град у хајдучкој песми – од
рефлекса древног мита до алегорије. У: Синхронијско и дијахронијско
изучавање врста у српској књижевности. Нови Сад: Филозофски
факултет. 59–75.
Пешић, Радмила. 1967. Старији слој песама о ускоцима. У: Анали Филолошког
факултета, књига VII. 49–66.
Плотникова, А. А. 2001. Раскрсница. У: Словенска митологија:
енциклопедијски речник. Ред. Светлана Толстој и Љубинко Раденковић.
Београд: Zepter Book World. 465–466.
САНУ, III – Kараџић, Вук Стефановић. 1973˗1974. Српске народне пјесме из
необјављених рукописа Вука Стефановића Караџића. Књ. III. Београд:
Српска академија наука и уметности.
СбНУ – Сборник за народни умотворения наука и книжнина, от. кн. 27.
Сборник за народни умотворения и народопис. 1889–. София: МНП (от
кн. XIX изд. Българското книжовно дружество, а от кн. XXVII – БАН).
СМ – Сима Милутиновић Сарајлија. 1990. Пјеванија црногорска и
херцеговачка. Прир. Добрило Аранитовић. Никшић: Унирекс.
Смиљанић, М. В. 1901. Отмице, добеглице и трагови куповине девојака у
српског народа. У: Глас СКА, LXIV, II разред, 40 (1901). 171–244.
Сувајџић, Бошко. 2003а. Напомене. У: Епске песме о хајдуцима и ускоцима:
антологија. Прир. Бошко Сувајџић. Београд: Гутенбергова галаксија.
331–422.
Сувајџић, Бошко. 2003б. Хајдуци и ускоци у народној поезији. У: Епске песме о
хајдуцима и ускоцима: антологија. Прир. Бошко Сувајџић. Београд:
Гутенбергова галаксија. 5–57.
Шапкарев – Шапкарев, Кузман А. 1969. Сборник от бьлгарски народни
умотворения, том втори, песни из политическия живот. Ред. Светлина
Николова и Илия Тодоров. София: Бьлгарски писател.
Elijade, Mirča. 1991. Istorija verovanja i religijskih ideja I. Od kamenog doba do
Eleusine. Prev. Biljana Lukić. Beograd: Prosveta.
Nazečić, Salko. 1959. Iz naše narodne epike, I dio. Hajdučke borbe oko Dubrovnika
i naša narodna pjesma (prilog proučavanju postanka i razvoja naše narodne
epike). Sarajevo: Svjetlost.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
