ЈЕДНА НОСТАЛГИЧНА КОНТРАПРИПОВЕСТ: Е БАШ ВАМ ХВАЛА МАРКА ВИДОЈКОВИЋА
Povzetek
У ратној пенталогији Мирка Демића комплексно и нијансирано се сагледава носталгија као елемент предметног света. Бол прогнаника за изгубљеном земљом приказан је кроз нестабилност изгнаниковог послератног идентитета, траумама проузрокованим ратовима 1990-их на тлу бивше Југославије (Српска Крајина) и суштинском немогућношћу повратка. Нестабилно приповедачко сопство емитује емотивни дисбаланс који проистиче из проблема завичајности, (само)именовања избеглог , његове (ауто)маргинализације која достиже свој максимум у ћутњи. Разарајуће дејство рата видљиво је у минуциозно осликаној ентропији психе ратника, преиспитивању дезертерства, осећања сувишности у лудилу милитантног карневала. Посебна наративна опсесија према (балканским) границама поставља протагонисте Демићевих приповедака и романа у граничне ситуације. Национални рубови, међугранични „зидови“ суштински онемогућавају повратак прогнаног, због чега је чежња за остављеним у позитивној градацији.
Отварање питања заборава средство је којим рањено сопство покушава да оствари психички еквилибријум. Индикативна је и нараторова потреба за превазилажењем искустава жртава и сведока насиља, те обрачун са носталгијом путем рационализације, односно потирања бинарне опозиције коју чине место закојим се чезне и место у коме се бивствује. Средство за остваривање стратегије поништавања стазиса завичајне „изгубљености“ писац види у формирању надгранице, надоквира, митског парергона, параболе одисејског повратка кући и временског ескапизма где се завичајни топос, Петрова Гора, смешта у древни историјски оквир, погодан за тумачење агона, како у човеку, тако и између колектива зараћених нација.
Prenosi
Literatura
Vidojković 2017: Marko Vidojković. E baš vam hvala. Beograd: Laguna.
Berel, Lang. 1989. Postmodernizam u filozofiji: nostalgija za budućnošću, očekivanje prošlosti. Postmoderna aura I. U Delo br. 35 (1–2–3/1989). 362–381.
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije. Beograd: Geopoetika.
Grin, Brajan. 2012. Skrivena stvarnost: Paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa. Preveo Aleksandar Dragosavljević. Smederevo: Heliks.
Dannenberg, Hillary P. 2008. Coincidence and Counerfactuality, Plotting Time and Space in Narrative Fiction. Lincoln and London: University of Nebraska Press.
Dimitrijević, Branislav. 2016. Potrošeni socijalizam: Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950–1974). Beograd: Fabrika knjiga.
Doležel, Lubomir. 2008. Heterokosmika: Fikcija i mogući svetovi. Prevela Snežana Kalinić. Beograd: Službeni glasnik.
Жан, Ремон. 1987. Кнез Данило. У Данило Киш. Градац: часопис за књижевност, уметност и културу [тематски број] 76–77 (мај–август/ 1987). 47–49.
Kreho, Dinko. Proлеттеr. 2017. Jugonostalgija za budućnošću. http://proletter.me/portfolio/jugonostalgija-za-buducnoscu/ (15. 5. 2020).
Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja. Beograd: Čigoja štampa.
Kundera, Milan. Nostalgija. 2020. https://www.goodreads.com/quotes/863668-povratak-se-na-gr-kom-ka-e-nostos-algos-zna-i-patnja-nostalgija, (20. 3. 2020).
Lewis, David. 2011. O mnoštvu svjetova. Preveo Filip Grgić. Zagreb: Kruzak.
Лукшић, Ирена. 1998. Ине Броуде, Од Ходасевича до Набокова. У Руски алманах бр. 7. Земун – Сремски Карловци: Књижевно друштво „Писмо“. 258–259.
Milosavljević Milić, Snežana. 2016. Virtuelni narativ: Ogledi iz kognitivne naratologije. Niš: Filozofski fakultet – Sremski Karlovci/ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Rajan, Mari-Lor. 1997. Mogući svetovi i odnosi pristupačnosti: semantička tipologija fikcije. Reč br. 30. 101–110.
Ryan, Marie-Laure. 1991. Possible Worlds: Artificial Intelligence and Narrative Theory. Bloomington: Indiana University Press.
Ryan, Marie-Laure. Bell, Allice. 2019. Introduction: Possible Worlds Theory Revisited. In Possible Worlds Theory and Contemporary Narratology. Allice Bell and Marie-Laure Ryan, ed. Lincoln and London: University of Nebraska Press. 1–46.
Rosić, Tatjana. 2006. Koncept Srednje Evrope u savremenom srpskom romanu i politika novih kulturnih identiteta. У Слика другог у балканским и средњоевропским књижевностима. Миодраг Матицки, ур. Београд: Институт за књижевност и уметност. 375–389.
Fisher, Mark. K-Punk. 2015. http://k-punk.org/ (15. 5. 2020).
Berel, Lang. 1989. Postmodernizam u filozofiji: nostalgija za budućnošću, očekivanje prošlosti. Postmoderna aura I. [Postmodernism in Philosophy: Nostalgia for the. Future, Waiting for the Past]. U Delo br. 35 (1–2–3/1989). 362–381.
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije. [The future of nostalgia]. Beograd: Geopoetika.
Grin, Brajan. 2012. Skrivena stvarnost: Paralelni univerzumi i duboki zakoni kosmosa. [The Hidden Reality: Parallel Universes and the Deep Laws of the Cosmos]. Preveo Aleksandar Dragosavljević. Smederevo: Heliks.
Dannenberg, Hillary P. 2008. Coincidence and Counerfactuality, Plotting Time and Space in Narrative Fiction. Lincoln and London: University of Nebraska Press.
Dimitrijević, Branislav. 2016. Potrošeni socijalizam: Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950–1974). [Spent Socialism: Culture, Consumerism and Social Imagination in Yugoslavia (1950–1974)]. Beograd: Fabrika knjiga.
Doležel, Lubomir. 2008. Heterokosmika: Fikcija i mogući svetovi. [Heterocosmica: Fiction and Possible Worlds]. Prevela Snežana Kalinić. Beograd: Službeni glasnik.
Žan, Remon. 1987. Knez Danilo. [Knez Danilo]. U Danilo Kiš. Gradac: časopis za književnost, umetnost i kulturu [tematski broj] 76–77 (maj–avgust / 1987). 47–49.
Kreho, Dinko. Proлеттеr. 2017. Jugonostalgija za budućnošću. [Yugonostalgia for the future]. http://proletter.me/portfolio/jugonostalgija-za-buducnoscu/ (15. 5. 2020).
Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja. [The Culture of memory]. Beograd: Čigoja štampa.
Kundera, Milan. 2020. Nostalgija. [Nostalgia]. https://www.goodreads.com/quotes/863668-povratak-se-na-gr-kom-ka-e-nostos-algos-zna-i-patnja-nostalgija, (20. 3. 2020).
Lewis, David. 2011. O mnoštvu svjetova. [On the Plurality of Worlds]. Preveo Filip Grgić. Zagreb: Kruzak.
Lukšić, Irena. 1998. Ine Broude, Od Hodaseviča do Nabokova. [From Hodasevich to Nabokov]. U Ruski almanah br. 7. Zemun – Sremski Karlovci: Književno društvo „Pismo“. 258–259.
Milosavljević Milić, Snežana. 2016. Virtuelni narativ: Ogledi iz kognitivne naratologije. [Virtual Narrative: Essays in Cognitive Narratology]. Niš: Filozofski fakultet – Sremski Karlovci/ Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Rajan, Mari-Lor. 1997. Mogući svetovi i odnosi pristupačnosti: semantička tipologija fikcije. [Possible Worlds and Accessibility Relations: A Semantic Typology of Fiction]. Reč br. 30. 101–110.
Ryan, Marie-Laure. 1991. Possible Worlds: Artificial Intelligence and Narrative Theory. Bloomington: Indiana University Press.
Ryan, Marie-Laure. Bell, Allice. 2019. Introduction: Possible Worlds Theory Revisited. In Possible Worlds Theory and Contemporary Narratology. Allice Bell and Marie-Laure Ryan, ed. Lincoln and London: University of Nebraska Press. 1–46.
Rosić, Tatjana. 2006. Koncept Srednje Evrope u savremenom srpskom romanu i politika novih kulturnih identiteta. [The concept of Central Europe in the contemporary Serbian novel and the politics of new cultural identities]. U Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim književnostima. Miodrag Maticki, ur. Beograd: Institut za književnost i umetnost. 375–389.
Fisher, Mark. K-Punk. 2015. http://k-punk.org/ (15. 5. 2020).
Copyright (c) 2020 Mirjana Bečejski
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
