ДИСКУРЗИВНЕ ШЕТЊЕ ПЕЧАЛБАРСТВА КАО ТРАУМЕ: ОД КОЛЕКТИВНОГ ИСКУСТВА ДО СТВАРАЊА НОСТАЛГИЈЕ
Povzetek
У раду се полази од праћења промена статуса Анђелка Крстића у оквирима српске и македонске књижевности. Могућност да Крстић буде безусловно прихваћен као вишедомни аутор разуме се као безиодеолошки принцип историје књижевности која може да буде укључена у детрауматизацију прошлости и стварање бесконфликте будућности. Сличности у тематизацији печалбарства у романима Трајан Анђелка Крстића и Неверство Дејана Трајкоског су маргиналне у односу на укљученост главног јунака савременог романа у модернизацијске процесе којима је захваћен појединац отворен за искуства Другог. Међутим, у закључку рада уочава се да дискретни историјски контекст романа Неверство репродукује наративе сећања који у прошлости виде свој субјекaт једино као жртву колективне трауме. Поред тога што роман Неверство садржи елементе окрепљујуће релативизације сећања, ипак, на плану односа према прошлости Балкана у коју је укључен и Други, долази под утицај владајућих дискурса који су одустали од вишеперспективности. Вишеперспективност која не искључује Другог представља предуслов бесконфликтне будућности култура балканских народа.
Prenosi
Literatura
Krstić, Anđelko. 1954. Trajan. Roman iz života makedonskih pečalbara. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.
Трајкоски, Дејан. 2018. Неверство. Зрењанин: Агора.
Aleksić, Stefan. 2016. „Sećanje i zaborav u postsocijalizmu”. Приступљено 5.2.2020. https://pescanik.net/secanje-zaborav-u-postsocijalizmu/.
Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti. Beograd: Biblioteka XX vek.
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije. Beograd: Geopoetika.
Brunnbauer, Ulf. 2016. Globalizing Southeastern Europe: Emigrants, America, and State since the Late Nineteenth Century. Lanham, Md.: Lexington Books. Ćirić, Saša. 2020. „Oko Balkana”. Радио Београд 2. Приступљено 6.2.2020. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3820431/gosti-dejan-trajkoski-i-stevo-grabovac.html.
Farrar, Margaret E. 2011. “Nostalgia, and the Politcs of Place Memory”. Political Research Quartely 64 (4): 723–35.
Kovačević, Božidar. 1954. „Anđelko Krstić i njegovo delo”. U: Trajan. Roman iz života makedonskih pečalbara, 5–19. Novi Sad: Izdavačko preduzeće „Bratstvo- jedinstvo”.
Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja. Beograd: Čigoja štampa.
Kuljić, Todor. 2012. „Klasno društvo bez klasne borbe”. Приступљено 4.2.2020. https://pescanik.net/klasno-drustvo-bez-klasne-borbe/.
Luchurst, Rodger. 2013. Trauma Question. Abington: Routledge. Mecadra, Sandro. s. d. „Dug pogled ka autonomiji. Kapitalizam, migracije i društvene borbe”. Приступљено 5.2.2020. https://www.kuda.org/sr/dug-pogled-ka-autonomiji-kapitalizam-migracije-i-dru-tvene-borbe/. Mihaljinac, Nina. 2016. Svedočenje i reprezentacija traume u vizuelnim umetnostima: NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Алаѓозовски, Роберт. 2017. „Вртлог на креативноста: кон романот ‘Неверство’ на Дејан Трајковски, издание на авторот, 2014 година.” Приступљено 5.2.2020. https://lektira.mk/kritika/vrtlog-na-kreativnosta/.
Андоновски, Венко. 2018 „Роман преко прага нове форме“. У: Неверство, Дејан Трајкоски, 102–105. Зрењанин: Агора.
Бечејски, Мирјана. 2006. „Печалбарство као опседантна тема Анђелка Крстића у роману Трајан”. Баштина 20: 45–59.
Грандић, Александар. 2007. „Дораде и прераде романа Трајан Анђелка Крстића”. Књижвна историја 39 (131–132): 159–84.
Деретић, Јован. 2007. Историја српске књижевности. Београд: Sezam Book. Друговац, Миодраг. 1990. Историја на македонската књижевност. XX Век. Скопје: Мисла.
Јеврић, Милорад. 2004. „Роман Трајан парадигма српско-македонске узајамности”. У: Научни састанак слависта у Вукове дане 32 (2): 199–205. Београд: Међународни славистички центар на Филолошком факултету.
Јеврић, Милорад. 2019. „Анђелко Крстић као српски и македонски писац”. Исходишта 5: 177–99.
Јовановић, Слободан A. 1937. „Нова књижевност”. Гласник Скопског научног друштва. Споменица двадесетпетогодишњице ослобоћења Јужне Србије 1912-1937, XVII–XVIII: 847–855.
Капушевска-Дракулевска, Лидија. s.d. „Аспектот на другоста во македонската драма”. Приступљено 20.1.2020. http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=57&str=7.
Микић, Радивоје. 1997. „Композиција приповедака Анђелка Крстића”. У: Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, ур.
Владимир Цветановић, 85–97. Институт за књижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Милановић, Жељко. Живанчевић Секеруш, Ивана. 2019. Увод у проучавање македонске књижевности I. Нови Сад: Филозофски факултет.
Недић, Марко. 1997. „Разговор са Стојаном Крстићем о Анђелку Крстићу”. У: Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата, ур.
Владимир Цветановић, 211–215. Београд: Институт за књижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Поповски, Јован. 2000. „Последната средба со Анѓелко Крстиќ”. Разгледи 43 (3–4): 166–75.
Радически, Наум. 2004. „Роман пред романот – Трајан од Анѓелко Крстиќ и Мара Од Стојан Христев”. У: 50 години од македонскиот роман, ур. Александар Прокопиев и др., 29–34. Скопје: Институт за македонска литература.
Скерлић, Јован. 1997. Историја нове српске књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Трајкоски, Дејан. 2015. „Трајкоски: Секојдневно учам од Петре М. Андреевски”. Радио слободна Европа. Приступљено 6.2.2020. https://www.slobodnaevropa.mk/a/26818074.html.
Цветановић, Владимир. 1998. Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата. 2. Београд: Институт за књижевност и уметност/Балканолошки институт САНУ.
Чашуле, Коле. 1952. „Записи на последносто вигавање со Анѓелко Крстиќ”. Современост 2 (6): 31–36.
Alaǵozovski, Robert. 2017. „Vrtlog na kreativnosta: kon romanot ‘Neverstvo’ na Dejan Trajkovski, izdanie na avtorot, 2014 godina” [“A whirlwind of creativity: toward a novel Infidelity by the author Dejan Trajkoski, published in 2014.”]. https://lektira.mk/kritika/vrtlog-na-kreativnosta/. Accessed 5/2/2020. (In Macedonian.)
Aleksić, Stefan. 2016. „Sećanje i zaborav u postsocijalizmu” [“Memory and forgetfulness in post-socialism”]. https://pescanik.net/secanje-zaborav-u- postsocijalizmu/. Accessed 5/2/2020. (In Serbian.)
Andonovski, Venko. 2018 „Roman preko praga nove forme“ [“A novel beyond the threshold of a new form”]. In Neverstvo [Infidelity], Dejan Trajkoski, 102–105. Zrenjanin: Agora. (In Serbian.)
Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti [Long shadow of the past]. Beograd: Biblioteka XX vek. (In Serbian.)
Bečejski, Mirjana. 2006. „Pečalbarstvo kao opsedantna tema Anđelka Krstića u romanu Trajan” [“Migrant workers as an obsessive theme of Andjelko Krstic in the novel Trajan”]. Baština [Heritage] 20: 45–59. (In Serbian.)
Bojm, Svetlana. 2005. Budućnost nostalgije [The future of nostalgia]. Beograd: Geopoetika. (In Serbian.)
Brunnbauer, Ulf. 2016. Globalizing Southeastern Europe: Emigrants, America, and State since the Late Nineteenth Century. Lanham, Md.: Lexington Books.
Cvetanović, Vladimir. 1998. Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata. 2. [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War]. Beograd: Institut za književnost i umetnost/Balkanološki institut SANU. (In Serbian.)
Ćirić, Saša. 2020. „Oko Balkana” [“Around the Balkans”]. Radio Beograd 2. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3820431/gosti-dejan- trajkoski-i-stevo-grabovac.html. Accessed 6/2/2020. (In Serbian.)
Čašule, Kole. 1952. „Zapisi na poslednosto vigavanje so Anǵelko Krstiḱ” [“Records from the last meeting with Andjelko Krstic”]. Sovremenost [Modernity] 2 (6): 31–36. (In Macedonian.)
Deretić, Jovan. 2007. Istorija srpske književnosti [History of Serbian literature]. Beograd: Sezam Book. (In Serbian.)
Drugovac, Miodrag. 1990. Istorija na makedonskata književnost [The history of Macedonian literature]. XX Vek. Skopje: Misla. (In Macedonian.)
Farrar, Margaret E. 2011. „Nostalgia, and the Politcs of Place Memory”. Political Research Quartely 64 (4): 723–35.
Grandić, Aleksandar. 2007. „Dorade i prerade romana Trajan Anđelka Krstića” [“Amendments and adaptations of the novel Trajan by Andjelko Krstic”]. Književna istorija [Literary history] 39 (131–132): 159–84. (In Serbian.)
Jevrić, Milorad. 2004. „Roman Trajan paradigma srpsko-makedonske uzajamnosti” [“Novel Trajan a paradigm of reciprocity between Serbia and Macedonia”]. In Naučni sastanak slavista u Vukove dane [Scientific meeting of Slavists during “Vukovi dani” festive event] 32 (2): 199–205. Beograd: Međunarodni slavistički centar na Filološkom fakultetu. (In Serbian.)
Jevrić, Milorad. 2019. „Anđelko Krstić kao srpski i makedonski pisac” [“Andjelko Krstic as a Serbian and Macedonian writer”]. Ishodišta [Origins] 5: 177–99. (In Serbian.)
Jovanović, Slobodan A. 1937. „Nova književnost” [“New Literature”]. Glasnik Skopskog naučnog društva. Spomenica dvadesetpetogodišnjice oslobođenja Južne Srbije 1912-1937 [Gazette of the Skopje Scientific Society. Memorial to the 25th Anniversary of the Liberation of the Southern Serbia 1912-1937], XVII–XVIII: 847–855. (In Serbian.)
Kapuševska-Drakulevska, Lidija. s.d. „Aspektot na drugosta vo makedonskata drama” [“Aspect of Otherness in Macedonian Drama”]. http://www.mactheatre.edu.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=57&str=7. Accessed 20/1/2020. (In Macedonian.)
Kovačević, Božidar. 1954. „Anđelko Krstić i njegovo delo” [“Andjelko Krstic and his work”]. In Trajan. Roman iz života makedonskih pečalbara [Trajan. A novel from the life of Macedonian migrant workers], 5–19. Novi Sad: Izdavačko preduzeće „Bratstvo-jedinstvo”. (In Serbian.)
Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja [The culture of memory]. Beograd: Čigoja štampa. (In Serbian.)
Kuljić, Todor. 2012. „Klasno društvo bez klasne borbe” [“Class society without class struggle”]. https://pescanik.net/klasno-drustvo-bez-klasne-borbe/. Accessed 4/2/2020. (In Serbian.)
Luchurst, Rodger. 2013. Trauma Question. Abington: Routledge.
Mecadra, Sandro. s. d. „Dug pogled ka autonomiji. Kapitalizam, migracije i društvene borbe” [“A long look at autonomy. Capitalism, migrations and social struggles”]. https://www.kuda.org/sr/dug-pogled-ka-autonomiji-kapitalizam- migracije-i-dru-tvene-borbe/. Accessed 5/2/2020. (In Serbian.)
Mihaljinac, Nina. 2016. Svedočenje i reprezentacija traume u vizuelnim umetnostima: NATO bombardovanje SR Jugoslavije [Testimony and representation of trauma in the visual arts: NATO bombing of FR Yugoslavia]. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu. (In Serbian.)
Mikić, Radivoje. 1997. „Kompozicija pripovedaka Anđelka Krstića” [“Composition of stories by Andjelko Krstic”]. In Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War], ur. Vladimir Cvetanović, 85–97. Institut za književnost i umetnost/Balkanološki institut SANU. (In Serbian.)
Milanović, Željko. Živančević Sekeruš, Ivana. 2019. Uvod u proučavanje makedonske književnosti I [Introduction to the study of Macedonian literature I]. Novi Sad: Filozofski fakultet. (In Serbian.)
Nedić, Marko. 1997. „Razgovor sa Stojanom Krstićem o Anđelku Krstiću” [“Interview with Stojan Krstic about Andjelko Krstic”]. In Književnost Stare i Južne Srbije do Drugog svetskog rata [Literature of Old and Southern Serbia until the Second World War], ur. Vladimir Cvetanović, 211–215. Beograd: Institut za književnost i umetnost/Balkanološki institut SANU. (In Serbian.)
Popovski, Jovan. 2000. „Poslednata sredba so Anǵelko Krstiḱ” [“The last meeting with Andjelko Krstic”]. Razgledi [Reviews] 43 (3–4): 166–75. (In Macedonian.)
Radičeski, Naum. 2004. „Roman pred romanot – Trajan od Anǵelko Krstiḱ i Mara Od Stojan Hristev” [“Novel before the novel – Trajan by Andjelko Krstic and Mara by Stojan Hristev”]. In 50 godini od makedonskiot roman [50 Years of the Macedonian Novel], ur. Aleksandar Prokopiev i dr., 29–34. Skopje: Institut za makedonska literatura. (In Macedonian.)
Skerlić, Jovan. 1997. Istorija nove srpske književnosti [History of New Serbian Literature]. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (In Serbian.)
Trajkoski, Dejan. 2015. „Trajkoski: Sekojdnevno učam od Petre M. Andreevski” [“Trajkoski: I am learning every day by Petar M. Andreevski”]. Radio slobodna Evropa. https://www.slobodnaevropa.mk/a/26818074.html. Accessed 6/2/2020. (In Macedonian.)
Copyright (c) 2020 Željko Milanović
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
