КАРНЕВАЛСКА СЛИКА СВЕТА У РОМАНИМА НА ДРИНИ ЋУПРИЈА И ТРАВНИЧКА ХРОНИКА
Sažetak
У раду ће бити речи о карневалској слици света у Андрићевим романима На Дрини ћуприја и Травничка хроника. Пре свега, размотрићемо значај колективних сцена, са посебним освртом на атмосферу празника, с једне, и атмосферу буне и протеста, с друге стране. Задржаћемо се на карактеристичним обележјима карневала, као што су свргавање и детронизација власти и владајућих идеологија. Посебну пажњу посветићемо фигури луде, а потом и материјално-телесним и гротескним сликама. Предмет нашег тумачења биће и веза Андрићевих романа са карневалском визијом смрти и рађања. Као писац који се служи реалистичким поступком и чије је дело у нераскидивој вези са историјом и традицијом, Иво Андрић даје повода за овакву врсту тумачења. Богатство и разноликост колективних сцена, омеђен простор радње, лични и историјски доживљај времена и ликови особењака у Андрићевим делима обликују каратеристичан карневалски свет. Напомињемо да ће се у другом делу рада карневал сагледати како у свом ужем значењу (као народно-празнична, улична светковина), тако и на једном ширем плану (као својеврстан доживљај света).
Downloads
##submission.citations##
Београд: Завод за уџбенике.
Андрић, Иво. 2011а. На Дрини ћуприја. Београд: Штампар Макарије;
Подгорица: Нова књига.
Андрић, Иво. 2011б. Травничка хроника. Београд: Штампар Макарије;
Подгорица: Нова књига.
Бечановић Николић, Зорица. 2007. Бахтин и тумачења Шекспирових
историјских драма: карневал и хетероглосија. Зборник Матице српске за
књижевност и језик LV/2. 265–288.
Драгићевић Шешић, Милена. 1997. Улица као политички простор: простор
карневализације. Социологија XXXIX/1.
Јеремић, Љубиша. 1990. На Дрини ћуприја – Андрићева вечна задужбина.
Андрић, Иво. На Дрини ћуприја. Београд: БИГЗ.
Ристивојевић, Марија. 2009. Бахтин о карневалу. Етноантрополошки
проблеми IV/3.
Секулић, Исидора. 1977. Из домаћих књижевности I. Београд: Вук Караџић.
Тартаља, Иво. 1979. Приповедачева естетика: прилог познавању Андрићеве
поетике. Београд: Нолит.
Bal, Mike. 2000. Naratologija: teorija priče i pripovedanja. Prevela Rastislava
Mirković. Beograd: Narodna knjiga – Alfa.
Bahtin, Mihail. 1978. Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka
i renesanse. Preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković. Beograd: Nolit.
Fuko, Mišel. 1980. Istorija ludila u doba klasicizma. Prevela Jelena Stakić.
Beograd: Nolit.
Lever, Maurice. 1986. Povijest dvorskih luda. Prevela Gordana V. Popović. Zagreb:
GZH.
Roterdamski, Erazmo. 2002. Pohvala ludosti. Prevod sa latinskog Darinka NevenićGrabovac. Beograd: Mono & Mañana.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
