СРПСКОВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ МОДЕРНИЗМУ
Sažetak
У раду се истражује однос према традицији, посебно према средњовековном наслеђу у поезији српског послератног модернизма, пре свега у песништву Васка Попе, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића и Љубомира Симовића. Одређује се значење термина српсковизантијско наслеђе и разматра његов положај у историји српске књижевности. Реактивирање средњовековних поетичких образаца одиграва се у склопу стваралачке обнове традиције у послератном песништву, па се у раду посебно одређују унутрашњи импулси и видови под којима се ова обнова одвија. Затим се испитује природа песничког повратка средњовековној књижевности. Разматра се колико активирање поетичких, естетичких и идеолошких особености старе српске књижевности дугује традицији европског модернизма, а колико заправо представља унутрашњом логиком српске књижевности условљен и аутохтон процес. Напокон, одређују се особени средњовековни поетички ставови – поетски тоталитет, жудња за целином, идеја историје – који су реактивирани у поезији послератног модернизма као одговор на савремена песничка питања.
Downloads
##submission.citations##
Бенјамин 1974: Валтер Бенјамин, Есеји. Београд: Нолит.
Берђајев 1989: Николај Берђајев, Смисао историје. Никшић: Универзитетска
ријеч.
Берђајев 1990: Николај Берђајев, Ново средњовековље. Београд: Хипнос.
Богдановић 1991: Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности.
Београд: СКЗ.
Бошковић 2013: Драган Бошковић, „Византија: идентитет или утопија историје
српске књижевности?“, у: Византија у (српској) књижевности и култури
од средњег до двадесет и првог века. Уредник Драган Бошковић,
Крагујевац: ФИЛУМ.
Винавер 2012: Станислав Винавер, Рани радови. Приредио Гојко Тешић.
Београд: Службени гласник, Завод за уџбенике.
Епштејн 1998: Михаил Епштејн, Вера и лик – религиозно несвесно у руској
култури XX века. Са руског превела Радмила Мечанин. Нови Сад: Матица
српска.
Касирер 1978: Ернст Касирер, Оглед о човјеку – увод у филозофију људске
културе. Загреб: Напријед.
Марино 1997: Адријан Марино, Модерно, модернизам, модерност. Превеле са
румунског Мариана Дан и Зоја Томић. Београд: Народна књига – Алфа.
Мишић 1976: Зоран Мишић, „Поезија и традиција“, у: Критика песничког
искуства. Београд: СКЗ.
Павловић 1978: Миодраг Павловић, Антологија српског песништва (XIII–XX
век). Београд: СКЗ.
Павловић 1999: „Чин сећања“, у: Свечаности на платоу. Београд: Просвета.
Пајић 2013: Сања Пајић, „Византија, средњи век и неки проблеми савремене
интерпретације“, у: Византија у (српској) књижевности и култури од
средњег до двадесет и првог века. Уредник Драган Бошковић. Крагујевац:
ФИЛУМ.
Поповић 2001: Тања Поповић, „Српскословенско наслеђе и новија српска
поезија“, у: Словенско средњовековно наслеђе. (Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу). Уредници: Зорица Витић, Томислав
Јовановић, Ирена Шпадијер. Београд: Чигоја штампа.
Радовић 2011: Амфилохије Радовић, Часни крст Христов и косовски завјет:
предавања, есеји и бесједе. Београд, Цетиње: Светигора.
Радуловић 2007: Милан Радуловић, Раскршћа српског модернизма: идеолошки
и културни контекст српске књижевности XX века. Београд: Институт за
књижевност и уметност. Фоча: Православни богословски факултет Св.
Василија Острошког.
Скерлић 1997: Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Трифуновић 2009: Ђорђе Трифуновић, Стара српска књижевност: основи.
Београд: Чигоја штампа.
Фридрих 2003: Хуго Фридрих, Структура модерне лирике – од средине XIX века
до средине XX. Превео с немачког Томислав Бекић. Нови Сад: Светови.
Христић 1969: Јован Христић, „Предговор“, у Иван В. Лалић, Изабране и нове
песме. Београд: СКЗ.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
