ЦЕНТРАЛНОЕВРОПСКИТЕ ПРЕПЛЕТУВАЊА И ЖЕНСКАТА ИСТОРИЈА: СТУДИЈА НА СЛУЧАЈ
ДОИ:
https://doi.org/10.37834/Клучни зборови:
Алжбета Гелнерова-Гверкова, чехословакизам, меѓувоена култура, хуманистички науки, женски студииАпстракт
Оваа студија ја истражува интелектуалната и политичката вклученост на Алжбета Гелнерова-Гверкова (1905–1944), словачка научничка, преведувачка и активистка, чиешто дело го прикажува преплетувањето на родот, културата и политиката во Чехословачка, во периодот помеѓу двете светски војни. Позиционирана и како поддржувач на чехословакизмот и како медијатор на унгарската култура, Гелнерова Гверкова свесно се впуштила во академскиот дискурс како политичкa фигура. Нејзините дела откриваат двојна посветеност: на демократските и либералните
идеали, кои се стремеле да го трансформираат општеството поделено на сталежи, во граѓанско општество, како и на промоцијата на чехословачкото единство, како
културен и политички проект. Во трудот се истражува како нејзината феминистичка позиција, која се развивала во средината на 30-тите години на 20 век, се вкрстува со нејзините научни напори и со нејзината маргинална позиција во академската средина. Со повторно исчитување на нејзината интелектуална биографија, студијата ја става во преден план политичката димензија на нејзините академски достигнувања и се залага за нејзино реинтегрирање во историјата на централноевропските
хуманистички идеи. Целта на овој труд е, исто така, да покаже дека словачките женски идентитети се длабоко испреплетени со културата на една мала, недоминантна нација – една испреплетеност која ги обликувала биографиите на жените и влијаела врз нивната интелектуална работа.
Референци
Bakoš, E. O. (1966): Cesta Alžbety Göllnerovej-Gwerkovej k historickému skúmaniu. In Historický
zborník kraja. Banská Bystrica : Stredoslovenské vydavateľstvo, 149 – 166.
Bakoš, E. O. (1965): Cesta dr. Alžbety Göllnerovej-Gwerkovej k literárnohistorickému skúmaniu.
Slovenská literatúra, 3 (12): 323 – 325.
Bakoš, E. O. (2003): Literárno-historické a kritické práce Dr. Alžbety Göllnerovej-Gwerkovej.
Topoľčany : vlastným nákladom.
Chmel, R. (1972). Literatúry v kontaktoch. Bratislava : Vydavateľstvo slovenskej akadémie vied.
Chorváth, M. (1932). Otrávená generácia. In Detvan 50 rokov v Prahe. Praha: Slovenský
akademický spolok Detvan v Prahe,. 80–90.
Chorváth, M. (1934). Bujnákov sborník. Elán, 4 (6): 5.
Ducháček, M. (2019). Čechoslovakismus v prvním poločase ČSR: Státotvorný koncept nebo
floskule? In Hudek, A., Kopeček, M., Mervart, J. (eds.). Čecho/slovakismus. Praha: NLN - Ústav
pro soudobé dějiiny AV ČR v.v.i., 149–181.
Göllnerová, A. – Zikmundová, J. (1930–1931). K článku M. Galéottiho o Dezsö Szabóovi. In
Panorama, 8 (1–2), 12–14.
Göllnerová, A. (1932). Slovak National Library Literary Archive in Martin. Personal collection of
Jindra Hušková, signature: 150 B 27.
Göllnerová, A. (1933). Zemani a ľud v diele Kálmána Mikszátha. In: Göllnerová, A. (ed.): Pavlovi
Bujnákovi ctitelia, priatelia, žiaci. Bratislava : Academia, 61–71.
Göllnerová, A. (1937). József Eötvös : štúdia literárne historická. Bratislava : Filozofcká fakulta
Univerzity Komenského.
Göllnerová, A. (1937). Slovak National Library Literary Archive in Martin. Personal collection of
Vavro Šrobár, signature: 173 B 22.
Göllnerová, A. (1938). Slovak National Library Literary Archive in Martin. Personal collection of
Jindra Hušková, signature: 150 B 27.
Göllnerová, A. (1939): Úloha slovenskej ženy pri obrode spoločenskej. In Göllnerová, A.,
Zikmundová, J. Žena novej doby. Kniha pre národnú výchovu ženy. Bratislava: vlastným
nákladom, 40–44.
Grusková, A. (2022). Tichý pobyt na Ulici Gwerkovej-Göllnerovej. Banská Bystrica: Literárna
bašta.
Hudek, A., Kopeček, M., Mervart, J. (eds.) (2022). Czechoslovakism. London and New York:
Routledge.
Kuziak, M. (2017). W sprawie polityczności polskiej humanistyki. Teksty drugie, 28 (1): 253–261.
Leśniak, A. (2018). Nastrój nowoczesności. Doświadczenie filmu, nowe sposoby widzenia i
optymizm w archiwum Pierre’a Francastela. Teksty drugie, 29 (6): 92–109.
Mrozik, A. (2019). Zofia Dembińska – zapomniana „architektka PRL-u”. Krytyczny przyczynek do
feministycznej teorii i praktyki biograficznej w Polsce. In Teksty Drugie, 30 (3), 252–269.
Pražák, A. (1926): Slovenská svojskost. Bratislava : Nákladem „Academie“.
Uhlár, R. (1932). Vzťahy medzi slovenskou literatúrou a literatúrami susednými. In Detvan 50 rokov
v Prahe. Praha: Slovenský akademický spolok Detvan v Prahe, 120–154.
Žena novej doby. (2022). Directed by Anna Grusková. Slovakia: Reminiscencie.
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Copyright © 2014 Blaže Koneski Faculty of Philology, Skopje
Journal of Contemporary Philology (JCP)
Современа филологија
