МАКЕДОНСКИТЕ СВЕТИ МЕСТА ВО СОВРЕМЕН КОНТЕКСТ: ВРЗ ПРИМЕРОТ НА КАРПАТА ЗМЕОИЦА ВО С. КРАПА, МАКЕДОНСКИ БРОД
Povzetek
The paper focuses on Macedonian sacred places, where the stone appears as a dominant element upon which a cult is build, and also on the immediate area that contributes to their “sanctity”. Using the example of the rock so-called Zmeoica, we will analyze people’s “observation” and “experiences” of such places in the context of contemporary life.
Prenosi
Literatura
имињата на некои пештери во Република Македонија. Етнолог. ЗЕМ,
Скопје.
Вражиновски. Танас. 1998. Народна митологија на Македонците, книга1.
Институт за старословенска култура Прилеп. Скопје – Прилеп.
Вражиновски. Танас. 2000. Речник на народната митологија на Македонците.
Институт за старословенска култура-Прилеп. Книгоиздателство „Матица
Македонска“-Скопје. Скопје – Прилеп.
Elijade Mirca. 2004. Sveto i profano, priroda religije, Alnari, Tabernakl, Beograd.
Ердељановић. Јован. 1938. О почецима вере и о другим етнолошким
проблемима. посебна издања. СКА. књ. СХХIV. (философски и
филолошки списи књ. 33). Београд.
Жикић. Бојан. 2006. Конгитивна антропологија и нематеријална културна
баштина. Етнографска музеологија у транзицији-осврт на прошлост и
поглед на будућност. Гласник Етнографског музеја, Београд.
Зечевић. Слободан. 1974. Русалке и тодорици у народном веровању
североисточне Србије. ГЕМ. број 37. Етнографски музеј. Београд.
Ивановић-Баришић М. 2007, Календарски празници и обичаи у подвалским
селима. Посебна издања, кн. 59. Српска Академија на науки и уметност.
Етнографски институт. Београд.
Јовановић. П. С. 1928. Карсне појаве у Поречу. Гласник скопског научног
друштва. књ.4. Одделење природних наука. св. 1. Скопље.
Кнежевић С. 1997. Храната како комуникативен вид на културата. Етнолог. 7 –
8. ЗЕМ. Скопје.
Недељковић. Душан. 1925. Основне етнографско-етнолошке карактеристике
скопског народног живота. Гласник Скопског научног друштва. Скопје.
Поповска. Драгица. 2009. Светите камења во македонската народна религија и
обредна пракса. Селектор. Скопје. 1-164.
Поповска. Драгица. 2011. Македонскиот културен идентитет низ народните
преданија за светите камења. Спектар. год. 24. кн. 1. Институт за
литература. Скопје.
Поповска. Драгица. 2012. Мистиката на каменот. Институт за национална
историја. Скопје. 1- 262
Popovska. Dragica. 2012. A Flow of Ideas through Symbolic Images of the Sacred
Stones in Macedonia Folk Tradition. Narodna umjetnost. 49/1, 2012. Institute of
Ethnology and Folk Research. Zagreb. pp. 95–111
Прокопиев А, 1984. Магискиот ритуал (некои основни карактеристики и
дејства). Спектар. година 2. бр.3. Институт за литература. Скопје.
Тројановић С. 1911. Главни српски жртвени обичаји. СеЗб. Живот и обичаји
народни. број ХVII. Етнографски Институт. САН. Београд.
Хаџивасиљевић, Ј. 1902. Прилеп и његова околина (историско-географска
излагања). Београд.
Цепенков. Марко. К. /прир. К. Пенушлиски/ 1989. Македонски народни
приказни. книга 5. Македонска Книга. Скопје.
Чаусидис. Никос. 1994. Митските слики на Јужните Словени. Мисла. Скопје
Čulinović – Konstantinović. Vesna. 1989. Adzajkinja iz Manite Drage. Logos. Split.
Шевалие. Ж. Гербран. А. 2005. Речник на симболите, митови, соништа,
обичаи, гестови, облици, ликови, бои, броеви. Табернакул. Скопје.
Шневајс. Е. 1927. Апотропејски елементи у свадбеним обичајима Срба и
Хрвата. Гласник Етнографског музеја у Београду. књ. 2. Београд.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
