ПЕВЦИ: (АУТОПОЕТИЧКИ) РОМАН БОРИСАВА СТАНКОВИЋА О САМОУКИДАЊУ1
Povzetek
У раду се анализира недовршени роман Певци Борисава Станковића, једног од најзначајнијих српских прозаиста ХХ века. Након кратког осврта на досадашње приступе овоме делу и критичког преиспитивања поступака приређивача романа, пружа се семантичка анализа текста. Као доминантно обележје романа истиче се однос јунака према нормама патријархалне културе, тачније проблематика успостављања маскулиног идентитета. С тим у вези у јунаку се јавља осећање стида и потреба за чином самоукидања. Рад разматра и поетичке сродности с другим остварењима истога писца, посебно са романом Газда Младен и причом „Они“.
Prenosi
Literatura
књижевности. Нови Сад: Светови.
Деретић, Јован. 1981. Српски роман 1800–1950. Београд: Нолит.
Златановић, Момчило. 1982. Песма и певање у Певцима Борисава Станковића.
Зборник Матице српске за књижевност и језик“ 30/3. 435–440.
Јовановић, Миљко. 1996. Певци Боре Станковића. Зборник радова
Филозофског факултета у Нишу 4–5. Ниш: Филозофски факултет. 59–63.
Костић, Драгутин. 1928. Редакторова напомена. У: Станковић, Борисав. 1928.
Газда Младен – Певци. Београд: Одбор за издавање дела Борисава
Станковића. 199–204.
Костић, Предраг. 1956. Бора Станковић. Београд: Нолит.
Кршић, Јован. 1928. Борисав Станковић: Дела (Газда Младен, Певци). Преглед
2/60. 373–374.
Пековић, Слободанка. 1987. Српска проза почетком ХХ века: формалностилске и тематске иновације. Београд: Просвета.
Петковић, Новица. 1988. Два српска романа. Београд: Народа књига.
Петковић, Новица. 1994. Језик, мелодија и поетика. Поетика Момчила
Настасијевића. Зборник радова. Београд: Институт за књижевност и
уметност. 11–43.
Петровић, Предраг. 2005. Станковићев роман о страху: Газда Младен. Научни
састанак слависта у Вукове дане 34/2. 245–253.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2008. Борисав Станковић – између традиције
и модерности. Борисав Станковић: Изабрана дела. Сремски Карловци:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Првуловић, Борислав. 1986. Борисав Станковић и народно песништво. Врање:
Филозофски факултет у Нишу.
Росић, Татјана. 2005. Фигура оца као фигура одсуства у српском роману
двадесетог века: поетички значај и нове наративне технике. Докторска
дисертација. Београд.
Станковић, Борисав. 1928. Газда Младен – Певци. Београд: Штампарија
„Давидовић“.
Филиповић, Вук. 2008. Свет детињства у делу Боре Станковића. Врање:
Књижевна заједница „Борисав Станковић“.
Чолак, Бојан. 2004. Функција лажи у роману „Нечиста крв“ Борисава
Станковића. Књижевна историја 36/122–123. 215–228.
Чолак, Бојан. 2009. Роман патријархалне културе (Борисав Станковић „Газда
Младен“). Београд: Институт за књижевност и уметност.
Чолак, Бојан. 2013. Модели представљања патријархалног друштва у прози
српске модерне. Докторска дисертација. Београд.
Чомић, Милена. 2011. (Де)структурирање мушког субјективитета у роману
Газда Младен Борисава Станковића. Савремена проучавања језика и
књижевности. Зборник радова. Књига 2. 267–272.
Burdije, Pjer. 2001. Vladavina muškaraca. Podgorica: CID.
Džonson, Robert A. 1994. On: razumevanje psihologije muževnosti. Beograd: B&D
Books.
Miljković, Milan. 2011. „Muškarci sa ženskim osobinama“: o problemu
maskuliniteta na početku dvadesetog veka u Srbiji. Genero 15. 143–160.
Panić, Vladislav. 1981. Psihoanaliza književnog dela Borisava Stankovića.
Doktorska disertacija. Beograd.
Silverman, Kaja. 1992. Male Subjectivity at the Margins. New York & London:
Routledge.
Tomić, Zorica. 2009. Koncept maskuliniteta u Frojdovoj teoriji kulture. Theoria
52/1. 77–86.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
