ПЕРИФРАСТИЧНИТЕ ПРЕДИКАТИ (ПП) СО ДАВА ВО КОИ Е ПРИСУТНО МЕТАФОРИЧКОТО ПРОШИРУВАЊЕ ЗА МЕЃУЧОВЕЧКА КОМУНИКАЦИЈА
Povzetek
Овој труд е посветен на македонските перифрастични предикати (ПП) со дава во кои синсемантичкиот глагол дава претрпил метафоричко проширување во правец на меѓучовечка комуникација. Овие ПП се базираат на деонтичките глаголи на комуникација и со нив се означува обид за промена во однесувањето на друго лице. Речениците со ваквите ПП обично имаат свои блискозначни паралели со соодветните автосемантички глаголи (АГ), но сепак, честопати се претпочитаат ПП во однос на АГ. Синтаксичките тестови и квантитативните анализи покажуваат дека главните причини за тоа се: мoжноста за редукција на аргументите во ПП, можноста за алтернативна хиерархизација на аргументи (комуникативна хиерархија), можноста за квантификација на именката во ПП, можност за придавска модификација на именката, отсуство на потполна синонимија меѓу ПП и АГ.
Prenosi
Literatura
Grammar Patterns. Cambridge: Cambridge University Press.
Allerton, David J. 2002. Stretched Verb Constructions in English. London:
Routledge.
Brinton, Laurel J. (2011). The grammaticalization of complex predicates. In: B.
Heine & H. Narrog (eds.), The Oxford Handbook of Grammaticalization.
Oxford: OUP, 559-569.
Brinton, Laurel J. & Traugott, Elizabeth Closs. 2005. Lexicalization and Language
Change. Cambridge: Cambridge University Press.
Howarth, Peter. 1998. The phraseology of learners’ academic writing. In: A.P.
Cowie, (ed.), Phraseology: Theory, Analysis and Applications. Oxford:
Oxford University Press, pp.161–86.
Huddleston, Rodney. & Pullum, Geoffrey. 2002. The Cambridge Grammar of the
English Language. Cambridge: Cambridge University Press.
Jespersen, Otto. 1942. A Modern English Grammar on Historical Principles, Part
VI,
Krenn, Brigitte & Erbach, Gregor. 1993. Idioms and Support Verb Constructions.
In: J.Nerbonne, K.Netter, C.Pollard (eds). German in Head-Driven Phrase
Structure Grammar - CSLI Lecture Notes Nr. 46. Stanford (CA): CSLI
Publications, pp.365-396
Newman, Јоhn. 1996. Give - A Cognitive Linguistic Study. Berlin: Mouton de
Gruyter.
Traugott, Elizabeth Closs. 1999. A Historical Overview of Complex Predicates. In:
L. J. Brinton and M.Akimoto (eds.). Collocational and Idiomatic Aspects
of Composite Predicates in the History of English. Amsterdam: John
Benjamins, 239–260.
Ивић, Милка. 1988. Још о декомпоновању предиката. Во Јужнословенски
филолог XLIV. Беoград: Институт за српскохрватски језик. стр.1-5.
Лазиќ-Коњик, Ивана. 2006. Структура, функција и лексикографска обрада
перифрастичних предиката – на примерима из дневне штампе. Во
Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику, 49(1). Нови
Сад: Матица српска. стр.219-304.
Миркуловска, Милица. 1991. Перифрастични предикати у македонском језику
и њихови пољски еквиваленти (необјавен магистерски труд).
Беoград: Филолошки факултет.
Радовановић, Милорад. 1977. Декомпоновање предиката (на примерима из
српскохрватског језика). Во Јужнословенски филолог XXXIII,
Беoград: Институт за српскохрватски језик. стр.53-78.
Стојановска-Илиевска, Наташа. 2014 Анализа на перифрaстичните предикати
во англискиот и во македонскиот јазик (необјавен докторски труд).
Скопје: Филолошки факултет.
Тополињска, Зузана. 1982. Перифрастични предикатски изрази на
међусловенским релацијама. Во Јужнословенски филолог XXXVIII.
Београд: Институт за српскохрватски језик. стр.35-49.
Toполињска, Зузана. 2000. Полски – Македонски: Граматичка
Конфронтација. 3. Студии од морфосинтаксата. Скопје: МАНУ.
Чашуле, Илија. 1989. Синтакса на македонската глаголска именка. Скопје:
НИО Студентски збор.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
