НАСТАСИЈЕВИЋЕВA ПРОЗА: ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНИ ТОКОВИ
Povzetek
Циљ овог истраживања јесте да се размотри проза Момчила Настасијевића (настајала и објављивана највећим дијелом током двадесетих година прошлог вијека) у односу на начин на који је била смјештана како у контекст актуелног тренутка, тако и на осу историје српске књижевности. Бављење проблемом започето је узимањем у обзир пишчеве експлицитне поетике, његових есеја, забиљешки и мисли, да би се закључило да се то дјело непрестано опире чврстој контекстуализацији. У дјелимичном прегледу непосредне рецепције, а с освртом и на даљи пријем, прати се и културолошки занимљив процес увршћавања овог писца међу великане српске књижевности.
Prenosi
Literatura
песништва после Другог светског рата – педесете и шездесете године.
У: Момчило Настасијевић: магновења и одјеци, зборник радова. Уредио
Јован Делић. Београд: Институт за књижевност и уметност, Горњи
Милановац: Библиотека „Браћа Настасијевић“. 129–147.
Асор Роса, Алберто. 2000. Авангарда: теорија и историја појма, 2. Приредио
Гојко Тешић. Београд: Народна књига.
Бајчета, Владан. 2015. Поезија Момчила Настасијевића у антологијама. У:
Момчило Настасијевић: магновења и одјеци, зборник радова. Уредио
Јован Делић. Београд: Институт за књижевност и уметност, Горњи
Милановац: Библиотека „Браћа Настасијевић“. 149–156.
Биргер, Петер. 1998. Теорија авангарде. Београд: Народна књига.
Винавер, Станислав. 1938. Момчило Настасијевић. У: Момчило Настасијевић,
Целокупна дела Момчила Настасијевића, књ. 1, Из тамног вилајета.
Приредио Станислав Винавер. Београд (издање пријатеља): Штампарија
Драг. Грегорића. 3–24.
Винавер, Станислав. 1938а. Личност и дело Момчила Настасијевића пред
судом његових пријатеља у ПЕН-клубу (приредио Swann – псеудоним
Станислава Винавера). У: Нова смена, год. 1, бр. 2 (април 1938). 83–89.
Вучковић, Радован. 2011. Поетика српске авангарде. Београд: Службени
гласник.
Глигорић, Велибор. 1966. Пустињак у граду. У: Момчило Настасијевић,
Изабрана дела II. Београд: Просвета. 251–257.
Глушац, Радомир. 1994. Саображавање духовног и језичког као ентитет
прозне стуктуре: неки поступци градње у прози „Из тамног вилајета“ и
„Хроника моје вароши“ Момчила Настасијевића. У: Српски књижевни
гласник, год. 3, књ. 4, бр. 11/12 (1994). 106–112.
Деврња, Милутин. 1939. Биографија Момчила Настасијевића. У: Целокупна
дела Момчила Настасијевића, књ. 9, Ране песме и варијанте. Приредио
Станислав Винавер. Београд (издање пријатеља): Штампарија Драг.
Грегорића. 1–45.
Делић, Јован. 2015. Поезија Момчила Настасијевића у контексту српске
авангарде. У: Момчило Настасијевић: магновења и одјеци. Уредио Јован
Делић. Горњи Милановац: Библиотека „Браћа Настасијевић“, Београд:
Институт за књижевност и уметност. 11–19.
Деретић, Јован. 2007. Историја српске књижевности. Београд: Sezam Book.
Естивал, Робер. 2000. Авангарда: теорија и историја појма, 2. Приредио
Гојко Тешић. Београд: Народна књига.
Ђорђић, Стојан. 2002. Есенцијалистичка поетика Момчила Настасијевића. У:
Летопис Матице српске, год. 178, књ. 469, св. 4. (април). 514–525.
Кокто, Жан. 2012. Опијум: дневник детоксикације. Чачак: Градац.
Константиновић, Радомир. 1983. Биће и језик, књ. 6. Београд: Просвета, Рад,
Нови Сад: Матица српска.
Леовац, Славко. 1995. Поезија и традиција: критички есеји о српској
књижевности. Београд: СКЗ.
Лотман, Јуриј Михаилович. 2005. Стихотворения раннего Пастернака и
некоторые вопросы структурного изучения текста.
http://www.ruthenia.ru/document/529253.html (приступљено 15. 6. 2016).
Мајнхајм, Карл. 1952. The Problem of Generations. У: Essays on the Sociology of
Knowledge: Collected Works, Volume 5. Њујорк: Routledge. 276–322.
Марковић, Ана. 2011. Митологизација слике света у прози Растка Петровића
и Момчила Настасијевића. Докторска дисертација. Београд: Филолошки
факултет.
Милосављевић, Петар. 1978. Поетика Момчила Настасијевића. Нови Сад:
Матица српска.
Михајловић, Борислав. 1971. Момчило Настасијевић. У: Момчило
Настасијевић, Песме, приповетке, драме. Београд: Матица српска, СКЗ.
18–19.
Настасијевић, Момчило. 1991. Есеји, белешке, мисли, Сабрана дела, књ. IV.
Горњи Милановац: Дечје новине.
Остојић, Карло. 1966. Између ствари и ништавила. У: Момчило Настасијевић,
Изабрана дела II. Београд: Просвета. 264–266.
Павловић, Миодраг. 1966. Момчило Настасијевић. У: Момчило Настасијевић.
Изабрана дела I. Београд: Просвета. 9–47.
Пантић, Михајло. 1999. Модернистичко приповедање. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Петковић, Новица. 1994. Један поглед на Настасијевићеву поезију. У: Седам
лирских кругова Момчила Настасијевића. Уредио Новица Петковић.
Београд: Институт за књижевност и уметност. 11–24.
Петковић, Новица. 1994а. Језик, мелодија и поетика. У: Поетика српске
књижевности 3. Уредио Новица Петковић. Београд: Институт за
књижевност и уметност. 11–43.
Петров, Александар. 2015. Преиспитивање ставова у ауторовом тексту
„Књижевни усамљеник Момчило Настасијевић“. У: Момчило
Настасијевић: магновења и одјеци, зборник радова. Уредио Јован Делић.
Београд: Институт за књижевност и уметност, Горњи Милановац:
Библиотека „Браћа Настасијевић“. 21–40.
Петровић, Предраг. 2008. Авангардни роман без романа. Београд: Институт за
књижевност и уметност.
Пођоли, Ренато. 1975. Теорија авангардне уметности. Београд: Нолит.
Саболчи, Миклош. 1997. Авангарда и неоавангарда. Београд: Народна књига.
Стевановић, Кристина. 2011. Освајање модерног. Нови Сад: Академска књига.
Флакер, Александар. 1986. Стилске формације. Загреб: Либер.
Хлебњиков, Велимир. 1998. Обијање васељене. Београд: Рад.
Ходел, Роберт. 2013. Мотив инцеста и његова функција у Настасијевићевој
поезији „Седам лирских кругова“. Београд: Научни састанак слависта у
Вукове дане: Развојни токови српске поезије. 42/2. 693–707.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
