ДНЕВНИК ВИТОЛДА ГОМБРОВИЧА. ИЗГНАНСТВО КАО MODUS VIVENDI

  • Милица Софинкић

Povzetek

У раду се на примеру Дневника Витолда Гомбровича, под утицајем савремених теорија и истраживања, испитује аутобиографско писање, односно колико оно нагиње расправи о аутофикцији, а колико тежи да заобиђе фикционално. Гомбровичев Дневник обухвата период 1953–1966, и подразумева снажно присуство сплета ауторефлексије и аутопоетике, док једнако, реферишући о прошлости и стварним догађајима, аутор испитује границе дневника као књижевног жанра и остварује контакт са фикцијом. Колико припада традицији аутобиографског дискурса опредељујући се за дневнички израз, толико се тематски прикључује такозваној књижевности егзила, с обзиром на то да његов Дневник обухвата специфичан период живота и има јасну интенцију да артикулише искуство странствовања као базично егзистенцијално стање. Циљ рада огледа се у намери да се сагледају и представе основни аспекти другости у Гомбровичевом капиталном делу, уважаваjући опредељење аутора да ово искуство саопшти у формално нелитерарном тексту. За ту сврху отвара се неколико питања: да ли је наратор аутобиографске прозе идентичан аутору, колико у самом тексту, спрам присуства естетске компоненте, има литерарности (узето у значењу руских формалиста) и како је превазиђена наизглед непомирљива бинарна опозиција домаћег и страног.

Prenosi

Podatki o prenosih še niso na voljo.

Literatura

Гомбрович, Витолд. (1985а). Дневник I (1953–1956). Београд: Просвета.

Гомбрович, Витолд. (1985б). Дневник II (1957–1961). Београд: Просвета.

Гомбрович, Витолд. (1985в). Дневник III (1961–1966). Београд: Просвета.

Литература/References:

Amícola, José. (2012). “El diario trans-atlántico de Witold Gombrowicz”. Zama /4, 137–146.

De Man, Paul. (1984). “Autobiography As De-Facement”. The Rhetoric of Romanticism. New York: Columbia University Press.

Đerić, Zoran. (2005). „Poslednje stranice Gombrovičevog Dnevnika”. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu. God. 50, br. 431, jan-feb, 19–21.

Ђерић, Зоран. (2014). „Како смо преводили Витолда Гомбровича”. Летопис Матице српске. Год. 190, књ. 494, св. 4, окт. 2014, 502–515.

Gibbons, Alison. (2017). “Contemporary Autofiction and Metamodern Affect”. Metamodernism – Historicity, Affect, and Depth After Postmodernism. London, New York: Rowman & Littlefield, 117–130.

Just, Daniel. (2018). “The Autobiographical Provocation: Witold Gombrowicz’s Diary as a Transformative Text”. The Modern Language Review. Vol. 113, No. 3, 610–632.

Kurczaba, Alex. (1980). “Gombrowicz’s Diary, Montaigne’s Essais, and the Literary Diary”. Gombrowicz and Frisch – Aspects of the Literary Diary. Bonn: Bouvier, 24–63.

Prole, Dragan. (2010). Stranost bića. Prolozi fenomenološkoj ontologiji. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Said, Edvard. (2008). „Razmišljanja o izgnanstvu”. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu. God. 53, br. 452, jul-avg, 28–37.

Selden, Raman., et al. (2005). A Reader’s Guide to Contemporary Literary Theory. Fifth Edition. Pearson: Longman.

Вујичић, Петар. (1985). „Витолд Гомбрович и његов Дневник”. У: Гомбрович, Витолд. Дневник I (1953–1956). Београд: Просвета, 7–25.

Zlatar Violić, Andrea. (2009). „Autobiografija: teorijski izazovi”. Polja: mesečnik za umetnost i kulturu. God. 54, br. 459, sept–okt, 36–43.

Živković, Dragiša. i dr. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit.

Objavljeno
2023-11-12
Kako citirati
Софинкић, М. (2023). ДНЕВНИК ВИТОЛДА ГОМБРОВИЧА. ИЗГНАНСТВО КАО MODUS VIVENDI. Filološke Pripombe, 21(2), 208-221. Pridobljeno od https://journals.ukim.mk/index.php/philologicalstudies/article/view/1979
Rubrike
Književnost v medkulturnem kontekstu