ЗА ИМЕНУВАЊАТА НА МРЊАВЧЕВЦИ ВО МАКЕДОНСКАТА И ВО СРПСКАТА ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИОГРАФИЈА (СПОРЕДБЕН АСПЕКТ)
Sažetak
We find mostly different forms of naming the Mrnjavchevy’s dynasty and its members throughout the Macedonian and the Serbian tradition and historiography. Accordingly, we analyze the problem concerning the King Volkashin’s name, the King Marko’s title and the name of Mrnjavchevy’s dynasty. Analyzing these forms, many factors should be taken into concideration. An interesting question appears if and how the different experiencing of the historical events could influence the transmission of their names throughout the traditions among the Macedonians and among the Serbians, or how the different emotions have determined both the traditional images and names in the folklore of the two peoples separately as well as their reflection in the historiography.
Downloads
##submission.citations##
Аџиевски К. Пелагонија во средниот век (од доаѓањето на Словените до паѓањето под турска
власт) / Скопје: 1994.
Банашевић Н. Летопис попа Дукљанина и народна предања. Београд: 1971.
Коробар-Белчева М. Развојот и функцијата на презимето како наследен член на именската
формула / Литературен збор // XL, 1-6. Скопје: 1993. 15-20.
Вражиновски Т. Македонски историски преданија. Скопје: 1992.
Грковић М. Речник личних имена код Срба, Београд: 1977.
Dinić M. Iz Dubrovačkog arhiva, knjiga I / Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda //
III odeljenje, XVII. Beograd: 1957.
Здравев Ѓ. Облеките на кралот Волкашин и на кралот Марко на фреско-живописот од XIV
век/ Кралот Марко во историјата и во традицијата. Прилози од научниот собир одржан по
повод 600-годишнината од смртта на кралот Марко. Прилеп, 23-25 јуни 1995 година
(натаму КМИТ) // Прилеп, 1997. 319-330.
Ивановић М. Натпис младог краља Марка са цркве св. Недеље у Призрену / Зограф, 2.
Београд: 1967.
Пајсије Јањевац Житије цара Уроша / Старе српске биографије // Избор и предговор Д.
Богдановић. Београд: 1968.
Јиречек К. Историја Срба, І. Београд: 1952.
Јиречек К. Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровчани / Зборник Константина Јиречека,
І. Београд: 1959. 341-385.
Караџић В. С. Пјесме јуначке најстарије, ІІ, 1845, Београд, 1988 - М. Детелић Градови у
хришћанској и муслиманској усменој епици / 1 CD-rom. Балканолошки институт Београд:
САНУ, 2004 (натаму М. Детелић 2004).
Караџић В. С. Пјесме јуначке најстарије и среднијех времена, VІ, Државно издање, Београд,
1899 (М. Детелић 2004).
Маретин Т. Напомене и поговор В. Недић / Наша народна епика. Београд: 1966.
Маројевић Р. Словенски антропоними / Ономатолошки прилози, књ. V. Београд: 1984.
Матковски А. За историското потекло на македонските имиња и Презимиња / Историја // Х,
1. Скопје: 1974. 188-189.
Миладиновци Д. и К. Зборник на народни песни / Под редакција на Х. Поленаковиќ и Т.
Димитровски. Скопје: 1983.
Мирковић Л. Мрњавчевићи / Старинар // III (1924-1925). Београд: 1925. 11-26.
Мисирков К. П./ Собрани дела. II. Печатени истражувања и статии (1898-1909) / Подготовка
Б. Ристовски // Соработник Б. Р. Јосифовска. Скопје: МАНУ, 2007.
Мисирков К. П. Противојадие / Одбрани страници // Приредил Б. Ристовски. Скопје: 1991.
409-410.
Митков М. Семантиката на синтагмите од типот на Марко Крале (КМИТ) // Прилеп: 1997.
379-388.
Михаљчић Р. Крај српског царства / Београд: 1975.
Михаљчић Р. Титуле Краљевића Марка (КМИТ) // Прилеп: 1997. 31-42.
Народне песме у записима XV-XVIII века / Антологија // Избор и предговор М. Пантић.
Београд: 1964.
Орбин М. Краљевство Словена / Чланови редакције Ф. Бариши˚, Р. Самарџи˚, С. ›иркови˚ //
Београд: 1968.
Orbini М. Il Regno degli Slavi, 1601/ Nachdruck besorgt von S. Ćirković und P. Rehder, Mit einem
Vorword von S. Ćirković. München: 1985 [reprint].
Острогорски Г. Серска област после Душанове смрти / Византија и Словени. Београд: 1970.
435-456.
Панов Б. Средновековна Македонија / ІІІ. Скопје: 1983.
Петровић С. О неким проблемима историчности и структуре ликова Косовске епике /
Књижевност и језик // LI/1-2. Београд: 2004.
Пулевски Ѓ. М. Славјанско-маќедонска општа историја / Подготовка Б. Ристовски // Б.
Ристовска-Јосифовска. Скопје: 2003.
Раичъ I. Исторія разныхъ славянскихъ народовъ, наипаче же Болгаръ, Хорватовъ и Сербовъ,
из тмы забвения изятая и во св˙ты Історіческій произведенная Іоанном† Раичем†,
архімандрітом†, во свято-архаггелскомъ монастыр˙, Ковил˙. в† Будином† град˙: 1823, IIV.
Речник на презимињата кај Македонците / ІІ. Скопје: 2001.
Ристовска-Јосифовска Б. Кралевите Волкашин и Марко во „Славјанско-македонската општа
историја“ на Ѓорѓија М. Пулевски / (КМИТ) Прилеп: 1997. 113-120.
Ристовска-Јосифовска Б. Автохтони средновековни династии во Македонија (X-XIV век)/
Balcanoslavica, 30-31. Скопје-Прилеп: 2002. 165-182.
Ristovska-Josifоvska B. The Name of the Dynasty Mrnjavchevi and the Title of the King Marco in
the Historical Sources, Tradition and Historiography / Balkanistic Forum, 1-2-3 // Blagoevgrad:
2002. 194-199.
Ристовска-Јосифовска Б. Ѓорѓија М. Пулевски и Крсте П. Мисирков за владеењето на
Мрњавчевци / Делото на Крсте П. Мисирков // Зборник од Меѓународниот научен собир
по повод стогодишнината од излегувањето на книгата За македонцките работи І. Скопје:
МАНУ, 2005. 347-365
Ристовски Б. Кон проучувањето на Кралот Марко во историјата и во традицијата (КМИТ) //
Прилеп: 1997. 7-21.
Ристовски Б. Крсте Мисирков за историскиот и фолклорниот лик на кралот Марко/ Крсте
Мисирков. Нови истражувања и сознанија // Скопје: 2000. 282-298.
Сарајлија С. М. Пјевања црногорска и херцеговачка. Никшић: 1890 (М. Детелић 2004).
Симитчиев К. Marko Krale vo makedonskata narodna epika. Skopje: 1981.
Skok P. Etimologijski rjecnik hrvatskoga jezika / knjiga druga. Zagreb: 1972.
Срећковић П. С. Историја српскога народа / књига друга. Београд: 1888.
Стаматоски Т. Презимето во системот на именувањето кај Македонците / Македонска
ономастика. Скопје: 1990. 163-178.
Стојановић Љ. Стари српски записи и натписи/ І. Београд: 1902.
Стојановић Љ. Стари српски записи и натписи/ VІ. Ср. Карловци: 1926.
Стојановић Љ. Стари српски родослови и летописи. Ср. Карловци: 1927.
Hrvatske narodne pijesme, I/1, Junacke pjesme, Matica hrvatska, uredili Dr. I. Bozić i Dr. S.
Bosanac, Zagreb: 1890/ М. Детелић, 2004).
Hrvatske narodne pijesme, I/2, Junacke pjesme, Matica hrvatska, uredili Dr. S. Bosanac, Zagreb,
1897 (М. Детелић 2004).
´ирковић С. Поклад Краља Вукашина / Зборник Филозофског факултета, књ. ХIV-1 //
Споменица Фрања Баришића. Београд: 1979. 153-161.
Ђурић И. Поменик светогорског Протата с краја XIV века / Зборник радова Византолошког
института // ХХ. Београд: 1981.
Этимологический словаръ славянских языков / Праславянский лексический фонд // Выпуск
20. Под редакцией академика РАН О. Н. Трубачева. Москва: 1994.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
