ФОЛКЛОРНИ НАРАТИВНИ ТЕОРИИ И НОВИ ПРАКТИКИ
Sažetak
In order to find the distinctive characteristics in Slavic and WestEuropean / American folkloristics, the paper analyzes their relationship in continuity. The further explication is based on discovering the other conceptual differences, in order to get a representation of the contemporary state in the international folklore narrative researches.
Downloads
##submission.citations##
Современи бајки на нашето време. Скопје: Табернакул.
Лома. Александар. 2002. Пракосово. Београд: САНУ, Балканолошки Институт.
Петровиќ. Тања. 2006. Здравица код Балканских Словена. Етнолингвистички
преглед. Београд: САНУ, Балканолошки Институт.
Раденковиќ. Љ. 2008. Словенски фолклор и фолклорстика на размеѓи два
миленијума. Београд: САНУ, Балканолошки Институт.
С. М. Толстая и Н. И. Толстой. 1988. Народная этимология и структура
славянского ритуального текста, Славянское языкознание. X
Международный съезд славистов, София, сентябрь 1988, доклады
совьетской делегации, Москва: стр. 250-264.
С. М. Толстая и Н. И. Толстой. 1995. Этнолингвистика в современной
славистике, Лингвистика на исходе ХХ века: итоги и перспективы, Москва,
488-489.
С. М. Толстая и Н. И. Толстой. 1995а. Народная этимология и этимологическая
магия, Язык и народная культура. Очерки по славянской мифологии и
этнолингвистике. Москва: стр. 317-332.
С. М. Толстој. 2002. Словенска етнолингвистика: проблеми и перспективе,
Глас CCCXCIV Српске академије наука и уметности, Одељење језика и
књижевности, 19, Београд, 27-36.
Цивьян. Т. В. 1990. Лингвистические основы балканской модели мира,
Москва.
_______ . 1999 Движение и путь в балканской модели мира. Исследования по
структуре текста, Москва.
Bausinger. Hermann. 1969. Zur Algebra der Kontinuität. In: Kontinuität?
Geschichtlichkeit und Dauer als volkskundliches Problem, ed. by Hermann
Bausinger und Wolfgang Brückner. Berlin, 9-30.
__________ . 1996. Kontinuität. Rolf Wilhlm Brednich (ed). In: Enzyklopädie des
Märchens. Berlin/New York: de Gruyter, 8: 237-245.
__________ . 2001. Concerning the Content and Meaning of Fairy Tales, In: The
Germanic review, 2001. Pp. 75-82.
Bauzinger. Herman. 2002. Kritika osnovnih pojmova. Od proučavanja starine do
kulturologije. Beograd: Biblioteka XX vek, 79-153. (1st ed. Volkskunde. von
der Altertumsforschung zur Kulturanalyse. Darmstadt, Carl Habel
Verlagsbuchhandlung, Darmstadt, 1971).
Belmont. Nicole. 2010. Mythe, conte et enfance. Les écritures d’Orphée et de
Cendrillon. Paris: L’Harmattan.
Bendix. Regina. 1997. In Search of Authencity.
Dundes. Alan. 2005. Folkloristics in the 21st Century. In: Journal of American
Folklore, 118 (470), pp.385-408.
Lerche Doris und Otto F. Gmelin. 1978. Märchen für tapfere Mädchen. Giessen:
Edition Schlot.
Ranke. Kurt. 1969. Orale und literale Kontinuität. In: Kontinuität? Geschichtlichkeit
und Dauer als volkskundliches Problem, ed. by Hermann Bausinger und
Wolfgang Brückner. Berlin, 102-116.
Röhrich. Lutz. 1969. Das Kontinutitätsproblem bei der Erforschung der Volksprosa.
In: Kontinuität? Geschichtlichkeit und Dauer als volkskundliches Problem, ed.
by Hermann Bausinger und Wolfgang Brückner. Berlin, pp. 117-133.
Wiegelmann. G. 1969. Kontinuität und Konstanz in der Volksnahrung. In:
Kontinuität? Geschichtlichkeit und Dauer als volkskundliches Problem, ed. by
Hermann Bausinger und Wolfgang Brückner. Berlin, pp. 154-171.
Zipes. Jack. 1988. Fairy Tales and Art of Subversion.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
