ЕПСКИ ЈУНАК У „СВОЈОЈ“ И „ТУЂОЈ“ КУЛТУРИ
Sažetak
Карактеризација књижевних јунака изграђује се у више семантичких равни, мада често већ номенклатура активира ,,информације“ о националном, конфесионалном, социјалном или родном идентитету. Ликсимбол прераста све те компоненте и препознаје се у свакој средини на исти начин. За настанак и рецепцију епске народне песме, међутим, изузетно је важно емотивно ангажовање стваралаца и колектива, те се већ кроз именовање, као примарни сигнал, сугеришу обележја ,,своје“ и ,,туђе“ културе. Процесе обликовања епских јунака и њихове одлике условљавају поетичке законитости, али и друге компоненте: таленат стваралаца, усаглашеност њихових ставова са назорима публике, време и место импровизације. Ипак, грађа са јужнословенског простора открива различите и динамичне последице ,,премештања“ јунака из једне културне зоне у другу, чак и онда када су поетске биографије засноване на сећањима о даљој и ближој историјској прошлости.
Downloads
##submission.citations##
записа. Београд: Српско учено друштво, Горњи Милановац: Лио.
Божовић, Р. 1977. Арапи у усменој народној песми на српскохрватском
језичком подручју. Београд: Филолошки факултет.
Вук I – Караџић, В. С. 1975. Српске народне пјесме I. СД IV. Пр. В. Недић.
Београд: Просвета.
Вук II – Караџић, В. С. 1988. Српске народне пјесме II. СД V. Пр. Р. Пешић.
Београд: Просвета.
Вук III – Караџић, В. С. 1988. Српске народне пјесме III. СД VI. Пр. Р.
Самарџић. Београд: Просвета.
Вук IV – Караџић, В. С. 1986. Српске народне пјесме IV. СД VII. Пр. Љ.
Зуковић. Београд: Просвета.
Вук ЕС – Караџић, В. С. 1969. Етнографски списи. Пр. М. Филиповић и Г.
Добрашиновић. Београд: Просвета.
Вук П – Караџић, В. С. 1987. Српске народне пословице. СД IХ. Пр. М.
Пантић. Београд: Просвета.
Вук Р – Караџић, В. С. 1986. Српски рјечник (1852). СД ХI/1–2. Пр. Ј. Кашић.
Београд: Просвета.
Вук, Пјеснарице – Караџић, В. С. 1965. Пјеснарица 1814 – 1815. СД I. Пр. В.
Недић. Београд: Просвета.
Делић, Л. 2011. „Болани Дојчин“ – питеви генезе и модификација певања о
сукобу „боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част проф. др
Наде Милошевић-Ђорђевић. Ур. М. Детелић и С. Самарџија. Београд:
Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у
Београду. 105–125.
Деретић, Ј. 1995. Загонетка Краљевића Марка. Београд: СКЗ.
Десница, Б. 1991. Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ.
Детелић, М. 1992. Митски простор и епика. Београд: САНУ.
ЕР – Геземан, Г. 1925. Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних
песама. Сремски Карловци: Српска краљевска Академија. Доступан на
адреси http://www.erl.monumentaserbica.com/ (прир. Мирјана Детелић,
Снежана Самарџија и Лидија Делић).
Златковић, И. 2006. Епска биграфија Марка Краљевића. Београд: Рад – КПЗ –
Институт за књижевност и уметност.
ИСН II – Историја српског народа. 1994. Београд: СКЗ.
Клеут, М. 1987. Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови
Сад: Матица српска.
Клеут, М. 2012. Из Вукове сенке. Огледи о народном песништву. Београд:
Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Константиновић, З. 2006. Литерарно дело и национални менталитет.
Београд: Народна књига.
Ломпар, М. 2006. О демонству лакрдијаша. Летопис Матице српске 477/3.
294–327.
Љубинковић, Н. 2010. Трагања и одговори. Београд: Институт за књижевност
и уметност.
Милутиновић Сарајлија, С. 1990. Пјеванија црногорска и херцеговачка. Пр. Д.
Аранитовић. Никшић: Универзитетска ријеч.
Орбин, М. 2006². Краљевство Словена. Зрењанин: SEZAMBOOK.
Пантић, М. 2002. Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд:
Просвета.
Перић, Д. 2008. Териоморфни јунаци словенске епике. Волх Всеславјевич и Змај
Огњени Вук (компаративно-типолошка анализа). Београд: Београдска
књига.
Петковић, Д. 2008. Типологија епских песама о женидби јунака. Београд:
Чигоја штампа.
Петрановић II – Петрановић, Б. 1989. Српске народне пјесме из Босне и
Херцеговине I–III. Пр. Н. Килибарда. Сарајево: Свјетлост.
Петровић, С. 2001. Косовска битка у усменој поезији. Београд: Гутенбергова
галаксија.
Пешикан-Љуштановић, Љ. 2002.Змај деспот Вук – мит, историја и песма.
Нови Сад: Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љ. 2007. Станаја село запали. Нови Сад: ДОО
Дневник.
Самарџија, С. 2012. Сказано, списано и написано (Напомене о односима
између усменог стваралаштва и писане књижевности). Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду. Зборник радова. Ур. Б. Сувајџић.
Београд: Институт за књижевност и уметност. 15–86.
Талфј. 2008. Талфј и српска књижевност и култура. Ур. В. Матовић и Г.
Шуберт. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Херодот. 2005. Херодотова историја. Прев. М. Арсенић. Београд: Дерета.
Hörmann, K. 1990. Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II. Pr. Đ.
Buturović. Sarajevo: Svjetlost.
Коljević, S. 1982. Ka poetici narodnog pesništva. Beograd: Prosveta.
Koterel, A. 1998. Rečnik svetske mitologije. Beograd: Nolit.
Krstić, B. 1984. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd:
SANU.
Maretić, T. 1966. Naša narodna epika. Beograd: Nolit.
Meletinski, E. M. b. g. Poetika mita. Beograd: Nolit.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
