ТИПСКИ И АТИПИЧНИ СТАРЦИ СРПСКЕ УСМЕНЕ ЕПИКЕ

  • Dragoljub Z. Perić University of Novi Sad, Serbia
Keywords: epic song, character, old man, type, individualization, myth, rite, status

Abstract

The main aim of this paper is to show in which role and how the characters of the old men can appear. This research was conducted on the material of Viennese edition of Vuk`s collections (SNP II–IV), the State Edition (SNP VI– IX), as well as records of Vuk and his associates from the so called manuscript edition (SNPr II–IV).1 Тhe epic stylization оf an old hero was monitored in a diachronic perspective, in consultation of Bogišić`s (Bogišić, 2003) and Pantić`s (Pantić, 2002) collections, and the Erlangen manuscript (ER). The comparativetypological and structural-semiotic methods were functionalized for the purpose of this research. The research shows that the old man in epic emerges in two ways – from a typical to atypical – either as an honorable elder, supreme authority and wise man, i.e. „old wolf“, or as power-hungry weakling, with inappropriate materialistic or sexual appetites – on the negative characterization scale. The different mythical, ritual and social elements, assimilated in the notion of community about a certain historical epoch where the characters are situated in and the procedures of epic stylization build some of the most recognizable figures in Serbian oral poetic gallery which reveal full complexity and „layering structure“ of the epic characters of the old men.

Downloads

Download data is not yet available.

References

Зечевић, Слободан. 2008. Српска етномитологија. Прир. Бојан Јовановић и
Божидар Зечевић. Београд: Службени гласник.
Иванов, Вячеслав Всеволодович и Топоров, Владимир Николаевич. 1974.
Исследования в области славянских древностей, лексические и
фразеологические вопросы реконструкции текстов. Москва: Наука.
Клеут, Марија. 1988. Старина Новак – начин карактеризације лика у
српскохрватским усменим песмама. Старина Новак и његово доба. Ур.
Радован Самарџић. Београд: Балканолошки институт – Српска академија
наука и уметности. 95–107.
Милошевић-Ђорђевић, Нада. 2011. Радост препознавања. Нови Сад: Матица
српска.
Перић, Драгољуб. 2008. Териоморфни јунаци словенске епике: Волх
Всеславјевич и Змај Огњени Вук – компаративно-типолошка аналогија.
Београд: Београдска књига.
Петковић, Данијела. 2010. Епски стогодишњаци – поштоване старине и
исмејани старци. Ликови усмене књижевности. Ур. Снежана Самарџија.
Београд: Институт за књижевност и уметност. 65–89.
Петковић, Новица. 2006. Огледи из српске поетике. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2002. Змај Деспот Вук – мит, историја,
песма. Нови Сад: Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2007. Карактеризација епског јунака бојом.
Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник – новине и часописи. 144–
155.
Раденковић, Љубинко. 1988. Митски атрибути Старине Новака у епској
поезији Јужних Словена и Румуна. Старина Новак и његово доба: зборник
радова. Уредник Радован Самарџић. Београд: САНУ. 211–249.
Самарџија, Снежана. 2008. Биографије епских јунака. Београд: Друштво за
српски језик и књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2005. Јунаци и маске: тумачења српске усмене епике.
Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Сувајџић, Бошко. 2010. Млад јунак у јужнословенској усменој поезији. Ликови
усмене књижевности. Ур. Снежана Самарџија. Београд: Институт за
књижевност и уметност. 29–63.
Фрејденберг, Олга Михајловна. 2011. Поетика сижеа и жанра. Прев. с руског
Радмила Мечанин. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница
Зорана Стојановића.
Frye, Northrop. 1979. Anatomija kritike: četiri eseja. Рrev. s engleskog Giga
Gračan. Zagreb: Naprijed.
Maretić, Tomo. 1966. Naša narodna epika. Napomene i pogovor Vladan Nedić.
Beograd: Nolit.
Published
2019-10-24
How to Cite
Perić, D. Z. (2019). ТИПСКИ И АТИПИЧНИ СТАРЦИ СРПСКЕ УСМЕНЕ ЕПИКЕ. Philological Studies, 12(2), 385-400. Retrieved from https://journals.ukim.mk/index.php/philologicalstudies/article/view/461
Section
Literature in Intercultural Context