ОД СВИТАЊА ДО СУМРАКА – И НАЗАД? МИЛОРАД ПАВИЋ У ДНЕВНОЈ И АКАДЕМСКОЈ КРИТИЦИ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИЧКОГ ПРОСТОРА
Sažetak
У раду се анализира рецепција дела српског писца Милорада Павића на немачком језичком подручју. Полазећи од теоријских начела теорије рецепције и естетике деловања формулисаних пре свега од стране немачких теоретичара Ханса Роберта Јауса и Волфганга Изера, у раду се анализира критичка рецепција Павићевих романа у новинској, тј. дневној критици на немачком језику, са једне, и у оквиру научно-академских истраживања, са друге стране. Уважавајући естетске, књижевно-социолошке и политичке аспекте рецепције Павићевог дела у раду се оцртавају профил и узроци њеног парадоксалног развоја, који се манифестовао као драстична промена од почетног свестраног признања до моралне стигматизације писца и његовог истискивања из културне свести земаља немачког језичког подручја.
Downloads
##submission.citations##
„хуманитарна“ интевенција. Нови Сад, Сремски Карловци: Издавачка
књижарница Зорана Стојановића, Београд: Институт друштвених наука.
Олах, Кристијан. 2012. Књига-Бог. (Постмодерна) духовост у Хазарском
речнику Милорада Павића. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Палавестра, Предраг. 1991. Чаролије Милорада Павића. У: Књижевност –
критика идеологије. Београд: Српска књижевна задруга.
Хирш, Е. Д. 1983. Начела тумачења. Нолит: Београд.
Burkhart, Dagmar. 1992. Traumjäger, Trialoge und Teelandschaften. Zur
postmodernen Poetik von Milorad Pavić. In: Wiener Slawistischer Almanach
29.
Burkhart, Dagmar. 1995. Ars memoriae und ars combinatoria in der Postmoderne.
Am Beispiel von M. Pavić. In: Die Welt der Slaven, Jahrgang XL. Velag Otto
Sagner.
Ehrlich, Edeltraude. 1994. Das Historische und das Fiktive im „Chasarischen
Wörterbuch“ von Milorad Pavić (Diss.). Klagenfurt.
Homann, Binja. 1992. Phantastik und Realität. Zu den schriftlichen Quellen in
Milorad Pavićs „Hazarski rečnik“ (Hausarbeit zur Magisterprüfung). Marburg.
Jauß, Hans Robert. 1996. Das Religionsgespräch oder: The last things before the
last. In: Poetik und Hermeneutik – Das Ende: Figuren einer Denkform. Fink:
München.
Knelangen, Franz-Josef. 2000. Ausbrechen aus der Linearität – hypertextuelle
Vorboten aus der Gutenberg-Galaxis. Die Lexikon-Romane von Okopenko und
Pavić. In: Ina Brueckel, Dörte Fuchs, Rita Morrien u. Margarete Sander (Hg.): Bei Gefahr des Untergangs: Phantasien des Aufbrechens. Festschrift für
Irmgard Roebling. Königshausen & Neumann: Würzburg.
Leitner, Andreas. 1991. Milorad Pavićs Roman „Das Chasarische Wörterbuch“.
Eine poetische Signatur gegenwärtiger Bewußtseinsformen. Verlag Carinthia:
Klagenfurt.
Schmitz-Emans, Monika. 2004. Von der Ringparabel zur Buchparabel. Milorad
Pavics Chasarisches Wörterbuch (Hazarski recnik) als poetologische Reflexion
über geteilte Wahrheiten. In: Dies. (Hg.): Transkulturelle Rezeption und
Konstruktion. Festschrift für Adrian Hsia. Synchron: Heidelberg.
Sidorko, Clemens P. 1989. Intertextualität und postmoderne Elemente in Milorad
Pavićs „Hazarski rečnik, roman-leksikon u 100 000 reči“ (Lizentiatsarbeit)
Basel.
Welsch, Wolfgang. 1987. Unsere postmoderne Moderne. Acta humaniora:
Weinheim.
Zink, Andrea. 2005. Milorad Pavićs ‚Chasarisches Wörterbuch‘: postmodern und
klassisch männlich. In: L’Homme. Zeitschrift für Feministische
Geschichtswissenschaft. Heft 1. Übergänge. Ost-West-Feminismen.Wien.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
