КРАТКИ ГОВОРНИ ИЗРАЗИ УСМЕНОГ ПОРЕКЛА У СКУПШТИНСКОМ ГОВОРУ
Sažetak
Рад је посвећен изучавању говорних израза усменог порекла у скупштинском говору Народне скупштине Републике Србије, заснованом на бази која обухвата 19 година скупштинских заседања (1997–2015). Трага се за одговором на питање како се највиша друштвена и политичка елита у најзначајнијој институцији односи према делу народне традиције, а он би, према теорији Герија Алана Фајна, могао дати одговоре и на нека значајнија питања целог друштва.
Downloads
##submission.citations##
Кнежевић, Миливоје. (1957). Антологија народних умотворина. Српска књижевност у сто књига књ. 7. Нови Сад: Матица српска.
Пинтарић, Неда. 1994. Властита имена у пољским народним пословицама. Stud, ethnol. Croat 6. 137–150.
Станојевић, Добривоје. 2009. Језик и моћ медија. ЦМ, бр. 13/2009, Факултет политичких наука, Београд.
Устав РС, Сл. гласник број 98/2006.
Шаулић, Аница. 1962. Антологија народних пословица и загонетки. Београд: Народна књига.
Fine, Gary Alan. 1992. Manufacturing tales: Sex and money in Contemporary legends. Knoxville: University of Tennessee Press.
Marinković, Dušan. Ristić, Dušan. 2013. Nacrt za sociologiju ideologije. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Meider, Wolfgang. 1997. The politics of Proverbs. From tradional wisdom to Proverbial Stereotypes. London: International Society of Political Psychology.
Meider, Wolfgang. 2005. Proverbs are the Best Policy. Utah: Utah State University Press.
Meider, Wolfgang. 2010. Making a way out of no way. Martin Luther King Sermionic Proverbal Rhetoric. New York: Peter Lang Publishing Inc.
Meider, Wolfgang. 2012. Proverbs A Handbook. New York: Peter Lang Publishing Inc.
Norrick, Neal R. 1985. How Proverbs Mean. Berlin: Mouton Publishers.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
