VLADIMIR STOJŠIN – THE GENESIS OF A CROSSOVER
Sažetak
The paper deals with the status of the children’s novels The Cinema in a Matchbox and The Champion Through the Window by Vladimir Stojšin (1935–1994) in relation to their affiliation with literature for all ages, i.e. crossover literature. Today, Stojšin is best known as a writer for children, although at the time when he published his first novel for young people, he had already published praised prose works of a very modern orientation. From the very beginning, his novels for children have been received as literature for all ages. As a writer for children, Stojšin remained largely attached to themes and motifs belonging to the narrative worlds of his previous works. Focusing on the example of the transformation of a character of a prostitute from a novel for adults into the character of platonic love interest of the hero-narrator from the novels for children, the text identifies the narrative devices by which this transformation was carried out. The conceptual apparatus of classical and postclassical narratology was used in the analysis.
Downloads
##submission.citations##
Брашанац, Чедомир. (1978). Владимир Стојшин: Биоскоп у кутији шибица. Књижевне новине, 569 30/4 [Brašanac, Čedomir (1978). Vladimir Stojšin: Cinema in a Matchbox. Literary Magazine, Vol. 569 30/4]. (In Serbian.)
Ђукић, Љиљана. (1988). Лет на шиваћој машини (интервју). Политика, 26692 85/21 [Đukić, Ljiljana. (1988). Flight on a Sewing Machine (Interview). Politics, Vol. 26692 85/21]. (In Serbian.)
Genette, Gérard. (1980). Narrative Discourse. Oxford: Basil Blackwell.
Лебедински, Славко. (1979). Чаробна кугла детињства. Борба, 18 58/12 [Lebedinski, Slavko (1979). A Magic Ball of Childhood. Borba, Vol. 18 58/12]. (In Serbian.)
Ljuštanović, Jovan. (1989). Ćira nosač piše pukovniku Markesu. Umjetnost i dijete 21/ 2–3 [Ćira the Porter Writes to Colonel Márquez. Art and Child 21/ 2–3]. 213-216. (In Serbian.)
Ljuštanović, Jovan. (1991). Pripovedač i fantastično. O postmodernom u prozi za decu Vladimira Stojšina i Dubravke Ugrešić. Detinjstvo 17/3–4 [Narrator and Phantastic. About the Postmodern in Prose for Children by Vladimir Stojšin and Dubravka Ugrešić. Childhood 17/3–4]. 25-32. (In Serbian.)
Margolin, Juri. (1997). Jedinke u narativnim svetovima: jedna ontološka perspektiva. Reč 30/88–100 [Individuals in Narrative Worlds: An Ontological Perspective. Word 30/88–100]. (In Serbian.)
Марјановић, Воја. (1978). Роман о детињству и људима. Књижевна реч, VII 111/15 [Marjanović, Voja. (1978). A Novel About Childhood and People. Literary Word, VII 111/15]. (In Serbian.)
Nikolajeva, Maria. (2003). The Rhetoric of Character in Children’s Literature. Lanhan, Maryland and Oxford: The Scarecrow Press, Inc. Lanham, Maryland.
Пешикан Љуштановић, Љиљана. (2012). Дечје предање и причање о животу као микроструктуре у Биоскопу у кутији шибица Владимира Стојшина. Госпођи Алисиној десној нози. Огледи о књижевности за децу. Нови Сад, Змајеве дечје игре [Pešikan Ljuštanović, Ljiljana (2012). Children’s story and storytelling about life as microstructures in The Cinema in a Matchbox by Vladimir Stojšin. To Alice’s Right Foot. Essays on Children’s Literature. Novi Sad: Zmajeve dečje igre]. 83-97. (In Serbian.)
Prins, Džerald. (2011). Naratološki rečnik [Dictionary of Narratology]. Beograd: Službeni glasnik. (In Serbian.)
RKT. (1985). Rečnik književnih termina [The Dictionary of Literary Terms]. Beograd: Nolit. (In Serbian.)
Ryan, Marie-Laure. (1991). Possible World, Artificial Intelligence, and Narrative Theory. Bloomington: Indiana University Press.
Станић, Стеван. (1978). Смех из Баната. НИН, 1450 28/42 [Stanić, Stevan (1978). Laughter from Banat. NIN, Vol. 1450 28/42]. (In Serbian.)
Станић, Стеван. (1988). Јунаци у свом једином животу (интервју). НИН, 1934 37/22–23 [Stanić, Stevan (1988). Heroes in Their Only Life (Interview). NIN, Vol. 1934 37/22-23]. НИН [NIN]. (In Serbian.)
Стојшин, Владимир. (1978а). Попају, ти си луд. НИН, 1433 28/35 [Stojšin, Vladimir. (1978a). Popeye, You are Crazy. NIN, Vol. 1433 28/35]. (In Serbian.)
Шоп, Иван. (1977). Роман о савременом Београду. Летопис Матице српске, 419 153/6 [Šop, Ivan (1977). A Novel About Contemporary Belgrade. Matica Srpska Chronicle, Vol. 419 153/6]. 851-853. (In Serbian.)
Шоп, Иван. (1988). Реторика детињства. Књижевна реч, 318 17/20 [Šop, Ivan (1988). The Retoric of Childhood. Literary Word, Vol. 318 17/20]. (In Serbian.)
Вукићевић, Драгана Б. (2015). Скривени наративи. Зборник Матице српске за књижевност и језик 63/2 [Vukićević, Dragana B. (2015). Hidden Narratives. Matica Srpska Journal of Literature and Language 63/2]. 505-519. (In Serbian.)
##submission.copyrightStatement##
##submission.license.cc.by-nc-nd4.footer##Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.