СОЦИАЛЬНОЕ ВАРЬИРОВАНИЕ В РЕГИОЛЕКТЕ
Sažetak
Предметом исследования в данной статье является вариативность частоты проявления фонетических и лексических региолектных особенностей речи под влиянием таких социальных факторов, как пол, возраст, место рождения и образование. Под региолектом понимаются общие особенности речи довольно обширного региона без подразделения их на городские и деревенские; исследование проводится на основе пермского региолекта русского языка. Материалом послужили спонтанные монологи, полученные от жителей Пермского края. Полученные данные показывают, что и фонетические, и лексические региолектные особенности зависят от одних и тех же социальных факторов – места рождения и возраста информантов. При этом выявлено, что частота отдельных фонетических особенностей речи определяется влиянием различных социальных факторов; лексические регионализмы чаще встречаются у жителей нецентральных городов Пермского края и информантов старшего поколения.
Downloads
##submission.citations##
Герд, А.С. (2001). Введение в этнолингвистику. Санкт-Петербург: Изд-во Санкт-Петербургского гос. университета.
Ерофеева, Е.В. (2013). Языковая ситуация Пермского края: особенности русской спонтанной речи и методы исследования. В Вестник Пермского университета. Российская и зарубежная филология. № 3 (23). 7-16.
Ерофеева, Е.В. (2020). Вероятностные структуры идиомов: социолингвистический аспект. Москва: Ленард.
Ерофеева, Т. И., Ерофеева, Е.В., Грачёва, И.И. (2000). Городские социолекты: Пермская городская речь: звучащая хрестоматия. Пермь: Бохум.
Потапова, Р.К., Потапов, В.В. (2006). Язык, речь, личность. Москва: Языки славянской культуры.
Angle, J., Hesse-Biber, Sh. (1981). Gender and prestige preference in language. In Sex Roles. Vol. 7, iss. 4. 449-461.
Auer, P. (2005). Europe’s sociolinguistic unity, or: A typology of European dialect/standard constellations. In N. Delbecque, J. Van der Auwera & D. Geeraerts (Еds.). Perspectives on Variation. Sociolinguistic, Historical, Comparative. Berlin, New York: Mouton de Gruyter. 7-42.
Bellmann, G. (1998). Between base dialect and standard language. In: Folia Linguistica. No. 32. 23-34.
Kehrein, R. (2012). Regionalsprachliche Spektren im Raum: Zur linguistischen Struktur der Vertikale. Stuttgart: Franz Steiner.
Schmidt, J.E., Herrgen, J. (2011). Sprachdynamik: Eine Einführung in die moderne Regionalsprachenforschung. Berlin: Erich Schmidt.
Spiekermann, H. (2006). Standardsprache als regionale Varietät – regionale Standardvarietäten. In: Hg. von A. Voeste & J. Gessinger (Red.). OBST 71. Themenheft zu „Dialekt im Wandel. Perspektiven einer neuen Dialektologie“. 81-99.
Spiekermann, H. (2008). Sprach in Baden-Württemberg: Merkmale des Regionalen Standart. Tübingen: Max Niemeyer Verlag.
Gerd, A.S. (2001). Vvedenie v etnolingvistiku [Introduction to Ethnolinguistics]. Saint Petersburg: Saint Petersburg State university. (In Russian.)
Erofeeva, E.V. (2013). Iazykovaia situatsiia Permskogo kraia: osobennosti russkoi spontannoi rechi i metody issledovaniia [The linguistic situation of the Perm Territory: features of Russian spontaneous speech and research methods]. In Vestnik Permskogo universiteta. Rossiiskaia i zarubezhnaia filologiia [The Bulletin of the Perm University. Russian and foreign philology]. No. 3 (23). 7-16. (In Russian.)
Erofeeva, E.V. (2020). Veroiatnostnye struktury idiomov: sotsiolingvisticheskii aspekt [Probabilistic structures of idioms: a sociolinguistic aspect]. Moscow: Lenard. (In Russian.)
Erofeeva, T.I., Erofeeva, E.V., Gracheva, I.I. (2000). Gorodskie sotsiolekty: Permskaia gorodskaia rech' [Urban sociolects: Perm urban speech]. Perm: Bokhum. (In Russian.)
Potapova, R.K., Potapov, V.V. (2006). Iazyk, rech', lichnost' [Language, speech, personality]. Moscow: Iazyki slavianskoi kul'tury. (In Russian.)
Angle, J., Hesse-Biber, Sh. (1981). Gender and prestige preference in language. In Sex Roles. Vol. 7, iss. 4. 449-461. (In English.)
Auer, P. (2005). Europe’s sociolinguistic unity, or: A typology of European dialect/standard constellations. In N. Delbecque, J. Van der Auwera & D. Geeraerts (Еds.). Perspectives on Variation. Sociolinguistic, Historical, Comparative. Berlin, New York: Mouton de Gruyter. 7-42. (In English.)
Bellmann, G. (1998). Between base dialect and standard language. In: Folia Linguistica. No. 32. 23-34. (In English.)
Kehrein, R. (2012). Regionalsprachliche Spektren im Raum: Zur linguistischen Struktur der Vertikale. Stuttgart: Franz Steiner. (In German.)
Schmidt, J.E., Herrgen, J. (2011). Sprachdynamik: Eine Einführung in die moderne Regionalsprachenforschung. Berlin: Erich Schmidt. (In German.)
Spiekermann, H. (2006). Standardsprache als regionale Varietät – regionale Standardvarietäten. In: Hg. von A. Voeste & J. Gessinger (Red.). OBST 71. Themenheft zu „Dialekt im Wandel. Perspektiven einer neuen Dialektologie“. 81-99. (In German.)
Spiekermann, H. (2008). Sprach in Baden-Württemberg: Merkmale des Regionalen Standart. Tübingen: Max Niemeyer Verlag. (In German.)
##submission.copyrightStatement##
##submission.license.cc.by-nc-nd4.footer##Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.