МАКЕДОНСКАТА ЛИТЕРАТУРА ВО ФОКУС – ТЕМИ И АВТОРИ ВО АКАДЕМСКИТЕ ТРУДОВИ НА УНИВЕРЗИТЕТОТ ВО ЉУБЉАНА
Клучни зборови:
македонска литература, словенечки јазик, теми, книжевни и културни врскиАпстракт
Врските меѓу македонската и словенските литератури се повеќе од книжевни. Тие имаат длабоки историски корени и заеднички искуства, кои се испреплетени во народната традиција, уметноста, културата и литературата. Овој труд прави систематизација на академскиот интерес на студентите на Одделот за славистика, на Филозофскиот факултет во Љубљана, со библиографски и описен преглед на додипломските, магистерските и докторските трудови, одбранети на овој Оддел, a кои опфаќаат автори и дела од македонската литература. Интересите за македонската литература се менувале низ времето и овие трудови опфаќаат неколку развојни периоди. Целокупниот материјал оди во насока на потврдување на тезата дека литературата ги одразува: историските, културните и политичките врски, кои се развивале низ различни периоди и контексти. Корените се препознаваат уште во фолклорот и тие ја одразуваат поврзаноста меѓу народите на словенските простори, почнувајќи од: јазикот, писмото, традицијата, до современите теми и форми на изразување. Истражувачкиот интерес и изборот на теми и автори ја одразуваат заедничката историска нишка, која ја поврзува словенечката и македонската литература.
Превземања
Референци
Бауман, Зигмунд. (2005). Постмодерна етика. Скопје: Темплум. [Bauman Zygmunt. A Postmodern ethics. Skopje:Templum]. (In Macedonian)
Blažić, M. M. (2023). Collection of Macedonian folk tales: The sun’s sister in an intercultural context. (2023, March). Anglisticum Journal (IJLLIS), 12(3). e-ISSN: 1857-8187, p-ISSN: 1857-8179. https://doi.org/10.58885/ijllis.v12i3.11.mb
Čiževskij, D. (1971). Comparative history of Slavic literatures. Nashville, TN: Vanderbilt University Press.
Društvo slovenskih književnih prevajalcev. (n.d.). Sovretova nagrada. Retrieved April 24, 2025, from https://www.dskp-drustvo.si/sovretova-nagrada/ https://flf.ukim.mk/wp-content/uploads/2023/03/100-godini-Koneski-1.3..pdf. [COBISS.SI-ID 150966531
Makedonske povesti. (1947). Ljubljana: Mladinska knjiga.
Subiotto, N., & Bobnar, B. (2021). Заемно преведување на словенечката и македонската поезија за деца [Mutual translation of Slovene and Macedonian poetry for children]. Philological Studies, 19 (1), 128–143. (In Macedonian)
Subiotto, Namita. (2023). 60 godini izučuvanje na makedonskiot jazik, literatura i kultura na Filozofskiot fakultet pri Univerzitetot vo Ljubljana. v: Ančevski, Zoran (ur.), Crvenkovska, Emilija (ur.). Meǵunaroden naučen sobir 100 godini Blaže Koneski i 75 godini Filološki fakultet: Skopje, 13-14 dekemvri 2021 g. Skopje: Univerzitet "Sv. Kiril i Metodij"[Ančevski, Zoran, and Emilija Crvenkovska, eds. International Scholarly Conference: 100 Years of Blaže Koneski and 75 Years of the Faculty of Philology: Skopje, December 13–14, 2021. Skopje: Ss. Cyril and Methodius University]. Str. 267-273. ISBN 978-608-234-100-2. (In Macedonian)
Šešken, A. G. (2019). Macedonian literature in the context of Slavic literatures. Philological Studies, 14 (2), 110–118. https://journals.ukim.mk/index.php/philologicalstudies/article/view/363
Talvj (Thérèse Albertine Luise von Jacob). (1850). Historical view of the languages and literature of the Slavic nations; with a sketch of their popular poetry. New York: Putnam.
Мојсиева-Гушева, Јасмина. (1997). Прилог кон библиографијата на македонско-словенечките книжевни врски во периодот од 1945-1088 година. Спектар бр 29. 171-199. [Mojsieva-Gusheva, Jasmina. (1997). Appendix to the Bibliography of Macedonian-Slovenian Literary Relations in the Period from 1945 to 1988]. Spektar, no. 29, pp. 171–199. (In Macedonian).
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Авторско право(c) 2025 Tamara Kjupeva

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Авторите во списанието претставуваат оригинални дела врз основа на резултатите од сопственото истражување. Лицата кои дале значителен придонес во трудот се наведуваат како коавтори. Заедно со статијата, авторите (и коавторите, доколку ги има) треба да достават пополнет образец за пријава на трудот (Paper Submission Form), со кој се потврдува согласноста на авторот за објавување на трудот.
Списанието прифаќа научни трудови кои претходно не биле објавени. Не се прифаќаат трудови кои во голема мера ги повторуваат претходно објавените трудови на авторите. Повторувањето подразбира и компилација – текст составен од фрагменти од објавена монографија или голем број на претходно објавени статии. Плагијатот не е дозволен, како и прекумерното цитирање на туѓи трудови (една третина или повеќе од целиот труд). Сите цитати, цитирани извадоци и материјали мора да имаат цитирани автори и извори. Ако уделот на туѓиот труд е преголем, се препорачува да се скратат цитатите и да се зголеми обемот на оригиналниот текст.
Авторот треба да ги има сите потребни дозволи за користење на позајмените материјали и материјалите на други автори што ги користи во својот труд (илустрации и слично). Авторот гарантира дека статијата не содржи информации што не подлежат на објавување во отворен печат, вклучувајќи ги и оние што содржат или претставуваат доверливи информации.
Во списокот на литературата се вклучени само делата цитирани во трудот, како и линковите за страниците и изворите од кои е цитирано доколку станува збор за извори од интернет. На авторот му се препорачува да ги наведе во текстот изворите на финансиска поддршка на спроведените истражувања и стипендиите, доколку ги имало. Исто така, може да се изрази благодарност и до колегите кои придонеле или помогнале околу работата на текстот, а кои не се коавтори.
Со доставувањето на ракописот и образецот на апликација до редакцијата, авторот официјално се согласува со објавувањето на неговиот труд во „Филолошки студии“. Авторите се носители на авторски права и ги задржуваат сите права за објавување и користење на статијата. Авторите имаат право да ја повлечат статијата во кое било време до моментот на објавување на сајтот, со тоа што претходно за тоа, по писмен пат, треба да ја известат редакцијата на списанието.
Статиите се објавуваат бесплатно. Содржината е достапна под лиценцијата Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Издавачка Етика
Редакција
Сите трудови доставени до Редакцијата ги читаат прво нејзините членови и соработници за да се утврди дали се однесуваат тие на релевантната проблематика и дали одговараат на форматот на списанието. Редакцијата на „Филолошки студии“ гарантира дека разгледувањето на доставените трудови и нивните рецензии не зависат од: комерцијални интереси, пол, националност, верски убедувања, политички ставови и други фактори. Единствениот критериум при изборот е академското ниво на трудот.
Во зависност од рецензијата, статијата може веднаш да се прати за објавување, да биде отфрлена или испратена до авторот за измена и за доработка. Во случај на несогласување со забелешките на рецензентот, авторот има право да ги оправда своите ставови. Доколку од рецензентите се добиени контрадикторни мислења, текстот се упатува на трет рецензент или конечната одлука се заснова на гласање на членовите на Редакцијата, по одделното разгледување.
Рецензенти
Статиите испратени до Редакцијата минуваат процес на двојно анонимно рецензирање. Имињата на рецензентите не треба да му бидат познати на авторот на статијата и обратно. Рокот за рецензирање е три-четири седмици. Рецензентите можат да бидат членови на Редакцијата и автори на списанието што објавувале претходно во него. Онаму каде што е неопходно, за рецензенти се назначуваат специјалисти од други: организации, градови и земји.
Рецензентите треба да бидат специјалисти за предметно-тематската област на која се однесува статијата. Редакцијата треба да спречи каков било судир на интереси во врска со дадениот научен труд и со неговиот автор.
Рецензентот е должен да им обрне внимание на членовите на Редакцијата за секоја суштинска сличност или поистоветување меѓу ракописот што се рецензира и која било друга публикација што му е позната. Рецензентот, исто така, е должен да го држи во тајност трудот што му е доверен, да не го пренесува на трети лица ракописот што му е доверен нему за рецензија и пред објавувањето на публикацијата да не ги објавува информациите содржани во него.
Рецензентите треба да дадат објективна, непристрасна и аргументирана процена на трудот. Забелешките треба да бидат формулирани коректно, така што оценувањето на трудот се однесува само на текстот на статијата и на неговата содржина. Рецензијата треба да биде напишана добронамерно, а наведените забелешки имаат за цел да им помогнат на авторите да ги коригираат утврдените недостатоци и да ја подобрат статијата пред да биде објавена таа на веб-страницата на издавачот и пред да биде достапна за пошироката публика.