ОБЛИЦИ СМЕХА У ПРИПОВЕДНОМ СТВАРАЛАШТВУ ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА
Клучни зборови:
смех у реализму, тужан смех, усиљен смех, раскалашни смех, рустичан хумор, поређења, смех и смрт, смех и љубавАпстракт
У раду се тематизује улога смеха у стваралаштву Лазе Лазаревића, с посебним освртом на његову функцију у обликовању и разрешењу сложених наративних ситуација у којима се ликови налазе. Истражују се механизми посредством којих аутор употребљава хумор као средство наративне медијације, затим елементи који су, упркос протоку времена, задржали своју комичку релевантност у савременом читању, као и облици и поводи смеха самих јунака. Рад је структуриран у седам тематских целина, у оквиру којих се анализирају: употреба смеха као стратегије привлачења пажње субјекта романтичног интересовања; стилска средства која генеришу хуморни потенцијал текста; дистинкција између искреног, спонтаног смеха и његових симулираних или функционализованих облика; специфичности рустичног хумора; феномен (о)смеха, који се преплиће са емоцијама туге; као и појаве смеха у наративно неочекиваним и семантички напетим ситуацијама. Основна намера рада јесте да понуди више интерпретативних перспектива феномена смеха у делу Лазе Лазаревића, указујући на његову значајну, али недовољно истражену улогу у поетици српског реализма, те да афирмише смех као релевантну аналитичку категорију у проучавању не само овог писца, већ и ширег књижевноисторијског контекста епохе.
Превземања
Референци
Примарна / Primary
Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности“, књ. 40. Лаза Лазаревић. Јанко Веселиновић Laza Lazarević. Janko Veselinović. Прир. Снежана Милосављевић Милић, Мирко Ђукић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2015. (In Serbian.)
Лазаревић, Лаза. (1996). Приповетке Stories. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. (In Serbian.)
Перишић, Игор. (2012). Увод у теорије смеха An Introduction to Theories of Laughter. Београд: Службени гласник. (In Serbian.)
Секундарна / Secondary
Вукићевић, Драгана. (2014). „Смех у белом“ “Laughter in white”]. Огледавања: Лаза Лазаревић – Симо Матавуљ [Mirroring: Laza Lazarević – Simo Matavulj. Ниш: Филозофски факултет. (In Serbian.) Вукићевић, Драгана. (2011). „(Не) читљивост или (не) исписивост душе (О непомирљивим читањима Лазаревићеве прозе)“ “(Un)readability
or (un)printability of the soul (On irreconcilable readings of Lazarević’s prose)”]. У: Приповедна уметност Лазе К. Лазаревића, зборник радова [Narrative Art of Laza K. Lazarević, Collection of Works]. Ур. Милета Аћимовић Ивков. Шабац: Библиотека шабачка. (In Serbian.) Дамјанов, Сава. (2012). „Лаза Лазаревић у 21. веку“ “Laza Lazarević in the 21st century”]. У: Нова читања традиције [New Readings of
Tradiction]. Београд: Службени гласник. (In Serbian.)
Иванић, Душан. (2012). „Приповједачки хоризонти Лазе Лазаревића“
“Narrative horizons of Laza Lazarević”]. У: Лаза К. Лазаревић: живот и дело [Laza K. Lazarević: Life and Work. Београд: Српско лекарско друштво. (In Serbian.)
Кашанин, Милан. (1968). „Светлост у приповеци“ “Light in the story”]. У: Судбине и људи [Fates and People. Београд: Просвета. (In Serbian.)
Константиновић, Зоран. (2003). „Дискурз и противдискурз, приповедање и казивање у Лазаревићевој причи Ветар“ “Discourse and counter-discourse, narration and telling in Lazarevic’s story The Wind”]. У: Научни састанак слависта у Вукове дане [Scientific Meeting of Slavists in Days of the Vuk]. Књ. 15, св. 2. Београд: Међународни славистички центар. (In Serbian.)
Недељковић, Драган. (2003). „О ’Школској икони’ Лазе Лазаревића и поводом ње“ “About the ’School icon’ of Laza Lazarevic and its occasion”]. У: Научни састанак слависта у Вукове дане [Scientific Meeting of Slavists in Days of the Vuk]. Књ. 15, св. 2. Београд: Међународни славистички центар. (In Serbian.)
Ненин, Миливој. (2003). „Нови Лаза Лазаревић“ “New Laza Lazarević”. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 51, св. 1–2). Нови Сад: Матица српска. (In Serbian.)
Николић, Милија. (1996). „Дарови српској књижевности“ “Gifts to Serbian literature”]. У: Лаза Лазаревић. Приповетке [Stories. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. (In Serbian.)
Раичевић, Горана. (2007). Лаза Лазаревић: јунак наших дана Laza Lazarević: The Hero of Our Days. Нови Сад: Академска књига. (In Serbian.)
Чајкановић, Веселин. (1985). О магији и религији About Magic and Religion. Београд: Просвета. (In Serbian.)
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Авторско право(c) 2026 Марија С. Цветићанин

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Авторите во списанието претставуваат оригинални дела врз основа на резултатите од сопственото истражување. Лицата кои дале значителен придонес во трудот се наведуваат како коавтори. Заедно со статијата, авторите (и коавторите, доколку ги има) треба да достават пополнет образец за пријава на трудот (Paper Submission Form), со кој се потврдува согласноста на авторот за објавување на трудот.
Списанието прифаќа научни трудови кои претходно не биле објавени. Не се прифаќаат трудови кои во голема мера ги повторуваат претходно објавените трудови на авторите. Повторувањето подразбира и компилација – текст составен од фрагменти од објавена монографија или голем број на претходно објавени статии. Плагијатот не е дозволен, како и прекумерното цитирање на туѓи трудови (една третина или повеќе од целиот труд). Сите цитати, цитирани извадоци и материјали мора да имаат цитирани автори и извори. Ако уделот на туѓиот труд е преголем, се препорачува да се скратат цитатите и да се зголеми обемот на оригиналниот текст.
Авторот треба да ги има сите потребни дозволи за користење на позајмените материјали и материјалите на други автори што ги користи во својот труд (илустрации и слично). Авторот гарантира дека статијата не содржи информации што не подлежат на објавување во отворен печат, вклучувајќи ги и оние што содржат или претставуваат доверливи информации.
Во списокот на литературата се вклучени само делата цитирани во трудот, како и линковите за страниците и изворите од кои е цитирано доколку станува збор за извори од интернет. На авторот му се препорачува да ги наведе во текстот изворите на финансиска поддршка на спроведените истражувања и стипендиите, доколку ги имало. Исто така, може да се изрази благодарност и до колегите кои придонеле или помогнале околу работата на текстот, а кои не се коавтори.
Со доставувањето на ракописот и образецот на апликација до редакцијата, авторот официјално се согласува со објавувањето на неговиот труд во „Филолошки студии“. Авторите се носители на авторски права и ги задржуваат сите права за објавување и користење на статијата. Авторите имаат право да ја повлечат статијата во кое било време до моментот на објавување на сајтот, со тоа што претходно за тоа, по писмен пат, треба да ја известат редакцијата на списанието.
Статиите се објавуваат бесплатно. Содржината е достапна под лиценцијата Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Издавачка Етика
Редакција
Сите трудови доставени до Редакцијата ги читаат прво нејзините членови и соработници за да се утврди дали се однесуваат тие на релевантната проблематика и дали одговараат на форматот на списанието. Редакцијата на „Филолошки студии“ гарантира дека разгледувањето на доставените трудови и нивните рецензии не зависат од: комерцијални интереси, пол, националност, верски убедувања, политички ставови и други фактори. Единствениот критериум при изборот е академското ниво на трудот.
Во зависност од рецензијата, статијата може веднаш да се прати за објавување, да биде отфрлена или испратена до авторот за измена и за доработка. Во случај на несогласување со забелешките на рецензентот, авторот има право да ги оправда своите ставови. Доколку од рецензентите се добиени контрадикторни мислења, текстот се упатува на трет рецензент или конечната одлука се заснова на гласање на членовите на Редакцијата, по одделното разгледување.
Рецензенти
Статиите испратени до Редакцијата минуваат процес на двојно анонимно рецензирање. Имињата на рецензентите не треба да му бидат познати на авторот на статијата и обратно. Рокот за рецензирање е три-четири седмици. Рецензентите можат да бидат членови на Редакцијата и автори на списанието што објавувале претходно во него. Онаму каде што е неопходно, за рецензенти се назначуваат специјалисти од други: организации, градови и земји.
Рецензентите треба да бидат специјалисти за предметно-тематската област на која се однесува статијата. Редакцијата треба да спречи каков било судир на интереси во врска со дадениот научен труд и со неговиот автор.
Рецензентот е должен да им обрне внимание на членовите на Редакцијата за секоја суштинска сличност или поистоветување меѓу ракописот што се рецензира и која било друга публикација што му е позната. Рецензентот, исто така, е должен да го држи во тајност трудот што му е доверен, да не го пренесува на трети лица ракописот што му е доверен нему за рецензија и пред објавувањето на публикацијата да не ги објавува информациите содржани во него.
Рецензентите треба да дадат објективна, непристрасна и аргументирана процена на трудот. Забелешките треба да бидат формулирани коректно, така што оценувањето на трудот се однесува само на текстот на статијата и на неговата содржина. Рецензијата треба да биде напишана добронамерно, а наведените забелешки имаат за цел да им помогнат на авторите да ги коригираат утврдените недостатоци и да ја подобрат статијата пред да биде објавена таа на веб-страницата на издавачот и пред да биде достапна за пошироката публика.