БАГДАЛА (1954) КАО ЗАЧЕТАК ПОЕТИКЕ ФРАГМЕНТАРНОСТИ И КОЛАЖИРАЊА У СТВАРАЛАШТВУ ДУШАНА МАТИЋА
Клучни зборови:
Душан Матић, Багдала, фрагментарност, колаж, надреализам, паратекст, жанровска хибридностАпстракт
Истраживачка пажња у овом раду усмерена је на поетику фрагментарности и колажног принципа у стваралаштву Душана Матића, с посебним освртом на његову прву поетску књигу Багдала (1954). Полазећи од теоријских поставки Петера Биргера о „неорганском уметничком делу“ и појму монтаже, рад испитује начине на које Матић деконструише традиционалне жанровске форме и идеју органског јединства дела. Ослањајући се на надреалистичко наслеђе, Матић кроз деструкцију традиционалних жанрова и органског јединства обликује специфичан модел књиге-зборника, којим се истовремено преиспитује и ревидира искуство београдског надреализма. Анализа показује да Багдала представља кључну тачку у Матићевом опусу, од које започиње интертекстуално кружење фрагмената, чиме се конституише поетика ars combinatoria као доминантан стваралачки принцип. У закључку се указује да Матићева фрагментарност није само исход надреалистичког експеримента с колажем, већ и доследан поетички одговор на дезинтегрисану стварност, услед чега се Матић може разумети и као један од раних антиципатора постмодернистичког сензибилитета у српској књижевности
Превземања
Референци
Андоновска, Биљана. (2014). „Ако се још једном сетим: књижевно памћење и збирка-опус Од немила до недрага М. Дединца“ [“If I Remember Once More: Literary Memory and the Collection-Opus Od nemila do nedraga /From Pillar to Post/ by M. Dedinac”]. У: Шеатовић Димитријевић Светлана, Јаћимовић Слађана (ур.). Поезија и поетика Милана Дединца [The Poetry and Poetics of Milan Dedinac]. Београд: Институт за књижевност и уметност. 169–203. (In Serbian.)
Andonovska, Biljana. (2017). „Poetika nadrealističkog (anti)romana u srpskoj književnosti i evropskom kontekstu“ (doktorska disertacija) [“The Poetics of the Surrealist (Anti-)Novel in Serbian Literature and the European Context” (Doctoral Dissertation)]. Filološki fakultet, Beograd. (In Serbian).
Birger, Peter. (1998). Teorija avangarde [Theory of the Avant-Garde]. Prev. Zoran Milutinović. Beograd: Narodna knjiga. (In Serbian.)
Bužinjska, Ana; Markovski, Mihal Pavel. (2009). Književne teorije XX veka. [Literary Theories of the 20th Century]. Prev. Ivana Đokić Sauderson. Beograd: Službeni glasnik. (In Serbian.)
Веселиновић, Сoња. (2017). „Датум у поезији: текст и паратекст“ [“The Date in Poetry: Text and Paratext”]. У: Језик, књижевност, време. Књижевна истраживања [Language, Literature, Time. Literary Research]. Филозофски факултет: Ниш. 387–399. (In Serbian.)
Вучковић, Радован. (2011). Поетика српске авангарде [Poetics of the Serbian Avant-Garde]. Београд: Службени гласник. (In Serbian.)
Живковић, Душан. (2019). „Отворено дело и хипертекст“ [“The Open Work and Hypertext”]. Наслеђе: часопис за књижевност, уметност и културу, год. 4, бр. 8. 25–32. (In Serbian.)
Игњатовић, Срба. (1994). „Матићева мрежа фрагмената“ [“Matić’s Web of Fragments”]. У: Мирковић. Милосав (ур.). Критичари о Матићу: антологија студија, есеја и критика о Душану Матићу [Critics on Matić: An Anthology of Studies, Essays and Critiques of Dušan Matić]. Нови Сад – Ћуприја: Прометеј – Матићеви дани. 129–132. (In Serbian.)
Јеремић, Драган. (1975). „Реч о Душану Матићу“ [“A Word on Dušan Matić”]. Књижевне новине (1. септембар), 3. (In Serbian.)
Juvan, Marko. (2019). Hibridni žanrovi [Hybrid Genres]. Prev. Slađana Madžgalj. Novi Sad / Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. (In Serbian.)
Јоцић, Милош; Савкић, Снежана. (2017). „Постмодерни елементи у Коначној јесени Душана Матића“ [“Postmodern Elements in Dušan Matić’s Konačna jesen /Final Autumn/”]. У: Александар Ранчић, Маша Дудић, Ивица Попадић (ур.). Матићева огледала: зборник научних радова и есеја са округлог стола 35-их Матићевих дана [Matić’s Mirrors: Collection of Scientific Papers and Essays from the Round Table of the 35th Matić’s Days]. Ћуприја: Народна библиотека „Душан Матић“. 53–65. (In Serbian.)
Konstantinović, Zoran. (1983). „Savremena naučna misao o simbolizmu [“Contemporary Scientific Thought on Symbolism”]. Savremenik, god. 29, knj. 57, sv. 5/6 (maj–jun). 387–396. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1954). Багдала [Bagdala]. Београд: Просвета. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1964). Багдала [Bagdala]. Београд: Нолит. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1969). Пропланак и ум [The Glade and the Mind]. Београд: Нолит. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1974). Нова Анина балска хаљина [Anna’s New Ball Gown]. Београд: Нолит. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1980). Лажа и паралажа ноћи [The Lie and the Counter-Lie of the Night]. Београд: Нолит. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1988). Коначна јесен [The Final Autumn]. Београд: Просвета. (In Serbian.)
Матић, Душан. (1980). „Од поезије не треба падати у несвест (интервју; Душан Станковић)“ [“One Should Not Faint Over Poetry (Interview: Dušan Stanković)”]. Књижевне новине, год. ХХХII, бр. 611 (септембар 1980), 39. (In Serbian.)
Матић, Душан. (2011). „Поезија је у исто време и мисао и акт (разговор са Бошком Руђинчанином)“ [“Poetry is Simultaneously Both Thought and Act (Conversation with Boško Ruđinčanin)”]. Багдала, год. ХХII, бр. 259 (октобар 1980). 1–4.] (In Serbian.)
Медан, Маја. (2020). Поетичка констелација симболизма и надреализма: лирски дискурс Милана Дединца (докторска дисертација) [The Poetical Constellation of Symbolism and Surrealism: The Lyrical Discourse of Milan Dedinac (Doctoral dissertation)]. Нови Сад: Филозофски факултет. (In Serbian.)
Негришорац, Иван. (1996). Легитимација за бескућнике [Identification for the Homeless]. Нови Сад: Културни центар Новог Сада. (In Serbian.)
Недић, Марко. (2012). „Разговори са Душаном Матићем“ [“Conversations with Dušan Matić”]. Књижевна историја, vol. 44, no. 146. 173–221. (In Serbian.)
Пржуљ, Жељка. (2023). „Матић и предвиђање“ [“Matić and Prediction”]. У: Бедов, Драгана; Пржуљ, Жељка (прир.). Александар Вучо; Душан Матић. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности [Aleksandar Vučo; Dušan Matić. Anthological Edition Ten Centuries of Serbian Literature], књ. 141. Нови Сад: Матица српска. 217–228. (In Serbian.)
Ређеп, Драшко. (1992). „Песма или писмо, други глас“ [“Poem or Letter, the Second Voice”]. Антологија Матић: изабране странице Душана Матића [The Matić Anthology: Selected Pages of Dušan Matić]. Нови Сад: Прометеј. 5–12. (In Serbian.)
Ређеп, Драшко. (1988). „Коначно и бесконачно или Матићеве касне истине“ [“The Final and the Infinite, or Matić’s Late Truths”]. У: Матић, Душан. Коначна јесен [The Final Autumn]. Београд – Загреб: Просвета – Глобус. 169–196. (In Serbian.)
Sretenović, Dejan. (2016). Urnebesni kliker. Umetnost i politika beogradskog nadrealizma. [The Hilarious Marble: Art and Politics of Belgrade Surrealism]. Beograd: Službeni glasnik. (In Serbian.)
Stojanović Pantović, Bojana. (2003). Morfologija ekspresionističke proze [Morphology of Expressionist Prose]. Beograd: Atist. (In Serbian.)
Стојановић Пантовић, Бојана. (2007). „Сродности и разлике у приповедном поступку код експресиониста и надреалиста“ [“Similarities and Differences in the Narrative Procedure of Expressionists and Surrealists”]. У: Новаковић, Јелена (ур.). Надреализам у свом и нашем времену [Surrealism in Its and Our Time]. Београд: Филолошки факултет / Друштво за културну сарадњу Србија–Француска. 227–234. (In Serbian.)
Стојановић Пантовић, Бојана. (2012). Песма у прози или прозаида [The Prose Poem or Prosaide]. Београд: Службени гласник. (In Serbian.)
Tešić, Gоjko. (1991). Srpska avangarda & polemički kontekst. [The Serbian Avant-Garde & the Polemical Context.] Novi Sad: Svetovi. (In Serbian.)
Тешић, Гојко. (1993). Антологији песништва српске авангарде: 1902–1934: откровења & преиначења [Anthology of Serbian Avant-Garde Poetry: 1902–1934: Revelations & Transformations]. Нови Сад: Светови. (In Serbian.)
Tešić, Gojko. (2002). Avangarda i tradicija. [The Avant-Garde and Tradition]. Beograd: Narodna knjiga – Alfa. (In Serbian.)
Тодић, Миланка. (2002). Немогуће. Уметност надреализма [The Impossible: Surrealist Art]. Београд: Музеј примењене уметности. (In Serbian.)
Христић, Јован. (1964). Матић, непрекидна свежина света. Багдала [Matić, the Continual Freshness of the World]. Београд: Нолит. (In Serbian.)
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Авторско право(c) 2026 Снежана Николић

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Авторите во списанието претставуваат оригинални дела врз основа на резултатите од сопственото истражување. Лицата кои дале значителен придонес во трудот се наведуваат како коавтори. Заедно со статијата, авторите (и коавторите, доколку ги има) треба да достават пополнет образец за пријава на трудот (Paper Submission Form), со кој се потврдува согласноста на авторот за објавување на трудот.
Списанието прифаќа научни трудови кои претходно не биле објавени. Не се прифаќаат трудови кои во голема мера ги повторуваат претходно објавените трудови на авторите. Повторувањето подразбира и компилација – текст составен од фрагменти од објавена монографија или голем број на претходно објавени статии. Плагијатот не е дозволен, како и прекумерното цитирање на туѓи трудови (една третина или повеќе од целиот труд). Сите цитати, цитирани извадоци и материјали мора да имаат цитирани автори и извори. Ако уделот на туѓиот труд е преголем, се препорачува да се скратат цитатите и да се зголеми обемот на оригиналниот текст.
Авторот треба да ги има сите потребни дозволи за користење на позајмените материјали и материјалите на други автори што ги користи во својот труд (илустрации и слично). Авторот гарантира дека статијата не содржи информации што не подлежат на објавување во отворен печат, вклучувајќи ги и оние што содржат или претставуваат доверливи информации.
Во списокот на литературата се вклучени само делата цитирани во трудот, како и линковите за страниците и изворите од кои е цитирано доколку станува збор за извори од интернет. На авторот му се препорачува да ги наведе во текстот изворите на финансиска поддршка на спроведените истражувања и стипендиите, доколку ги имало. Исто така, може да се изрази благодарност и до колегите кои придонеле или помогнале околу работата на текстот, а кои не се коавтори.
Со доставувањето на ракописот и образецот на апликација до редакцијата, авторот официјално се согласува со објавувањето на неговиот труд во „Филолошки студии“. Авторите се носители на авторски права и ги задржуваат сите права за објавување и користење на статијата. Авторите имаат право да ја повлечат статијата во кое било време до моментот на објавување на сајтот, со тоа што претходно за тоа, по писмен пат, треба да ја известат редакцијата на списанието.
Статиите се објавуваат бесплатно. Содржината е достапна под лиценцијата Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Издавачка Етика
Редакција
Сите трудови доставени до Редакцијата ги читаат прво нејзините членови и соработници за да се утврди дали се однесуваат тие на релевантната проблематика и дали одговараат на форматот на списанието. Редакцијата на „Филолошки студии“ гарантира дека разгледувањето на доставените трудови и нивните рецензии не зависат од: комерцијални интереси, пол, националност, верски убедувања, политички ставови и други фактори. Единствениот критериум при изборот е академското ниво на трудот.
Во зависност од рецензијата, статијата може веднаш да се прати за објавување, да биде отфрлена или испратена до авторот за измена и за доработка. Во случај на несогласување со забелешките на рецензентот, авторот има право да ги оправда своите ставови. Доколку од рецензентите се добиени контрадикторни мислења, текстот се упатува на трет рецензент или конечната одлука се заснова на гласање на членовите на Редакцијата, по одделното разгледување.
Рецензенти
Статиите испратени до Редакцијата минуваат процес на двојно анонимно рецензирање. Имињата на рецензентите не треба да му бидат познати на авторот на статијата и обратно. Рокот за рецензирање е три-четири седмици. Рецензентите можат да бидат членови на Редакцијата и автори на списанието што објавувале претходно во него. Онаму каде што е неопходно, за рецензенти се назначуваат специјалисти од други: организации, градови и земји.
Рецензентите треба да бидат специјалисти за предметно-тематската област на која се однесува статијата. Редакцијата треба да спречи каков било судир на интереси во врска со дадениот научен труд и со неговиот автор.
Рецензентот е должен да им обрне внимание на членовите на Редакцијата за секоја суштинска сличност или поистоветување меѓу ракописот што се рецензира и која било друга публикација што му е позната. Рецензентот, исто така, е должен да го држи во тајност трудот што му е доверен, да не го пренесува на трети лица ракописот што му е доверен нему за рецензија и пред објавувањето на публикацијата да не ги објавува информациите содржани во него.
Рецензентите треба да дадат објективна, непристрасна и аргументирана процена на трудот. Забелешките треба да бидат формулирани коректно, така што оценувањето на трудот се однесува само на текстот на статијата и на неговата содржина. Рецензијата треба да биде напишана добронамерно, а наведените забелешки имаат за цел да им помогнат на авторите да ги коригираат утврдените недостатоци и да ја подобрат статијата пред да биде објавена таа на веб-страницата на издавачот и пред да биде достапна за пошироката публика.