ЕГЗИЛОТ СФАТЕН КАКО ЛИНГВИСТИЧКИ НАСТАН
Кључне речи:
егзил, јазик, идентитет, Азаде Сејхан, Лешек Колаковски, Чеслав Милош, Јосиф Бродски, Едвард СаидАпстракт
Овој текст ги проучува различните перспективи и интерпретации на односот помеѓу егзилот и јазикот. Во него се поаѓа од поврзаноста на јазикот со начините на перцепцијата на светот и на Другиот, за кои пишува Азаде Сејхан, осврнувајќи се на пишувањата на Ханс-Георг Гадамер и Емануел Левинас, а се анализира и ставот на Амин Малуф за јазикот како еден од конститутивните елементи на идентитетот. Понатаму текстот се фокусира на односот помеѓу јазикот и егзилот и на трансформативната димензија која на субјектот му ја носи тој однос, преку видувањата на овој феномен на Лешек Колаковски, Чеслав Милош, Нина Берберова, Едвард Саид и Јосиф Бродски, кој егзилот го разбира како лингвистички настан.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Philological studies © 2019. This work is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License