КОНЦЕПТОТ НА ВАРВАРИТЕ ВО ПОЕЗИЈАТА НА КОНСТАНТИН КАВАФИС И НА ИВАН ЏЕПАРОСКИ
ДОИ:
https://doi.org/10.37834/JCP2691149sКлучни зборови:
интертекстуалност, варвари, културна меморија, цитатност, лирски субјектАпстракт
Овој труд ги истражува интертекстуалните трансформации на концептот на варварите во модерната поезија, преку компаративна анализа на две песни: Чекајќи ги варварите (1898) од Константин Кавафис и Варварите кого-годе не чекаат (2008) од Иван Џепароски. Теориската рамка ги интегрира дијалогизмот на Михаил Бахтин, интертекстуалноста на Јулија Кристева, културната меморија на Ренате Лахман и теоријата на цитатноста на Дубравка Ораиќ-Толиќ. Анализата, пак, покажува дека варварите во модерната поезија не претставуваат стабилен топос, туку динамична дискурзивна позиција, која се движи низ различни историски, поетички и идеолошки контексти. Кавафисовата песна, притоа, функционира како хипотекст, кој воспоставува модел на одложување и семантичко празнење, каде што концептот на варварите оперира како алиби на моќта. Во интертекстуалната реартикулација на Џепароски, оваа матрица се историзира и се иронизира преку илуминативна цитатност, така што варварите се разоткриваат како производ на историографските дискурси, а нивната функција како „решение“ се покажува парадоксална. Заклучокот е дека интертекстуалната повторливост не води кон стабилизирање на значењето, туку кон негово постојано поместување, конституирајќи го концептот на варварите во металирска фигура, на границата на поетскиот јазик.
Референци
Женет, Ж. (2003). Палимпсести (прев. К. Ќулавкова). Во К. Ќулавкова (уред.). Теорија на интертекстуалноста, стр. 63–75. Скопје: Култура. [Ženet, Ž. (2003). Palimpsesti (prev. K. Ḱulavkova). Vo K. Ḱulavkova (ured.). Teorija na intertekstualnosata, str. 63–75. Skopje: Kultura.]
Кавафис, К. (2013). Поезија: (избор). Скопје: Три; Арс ламина публикации. [Kavafis, K. (2013). Poezija: (izbor). Skopje: Tri; Ars lamina publikacii.]
Кристева, Ј. (2003). Речта, дијалогот и романот (прев. С. Србиновска). Во К. Ќулавкова (уред.). Теорија на интертекстуалноста, стр. 9–34. Скопје: Култура. [Kristeva, J. (2003). Rečta, dijalogot i romanot (prev. S. Srbinovska). Vo K. Ḱulavkova (ured.). Teorija na intertekstualnosata, str. 9–34. Skopje: Kultura.]
Лахман, Р. (2003а). Дефинирање на интертекстуалноста (прев. С. Србиновска). Во К. Ќулавкова (уред.). Теорија на интертекстуалноста, стр. 201–218. Скопје: Култура. [Lahman, R. (2003а). Definiranje na intertekstualnosata (prev. S. Srbinovska). Vo K. Ḱulavkova (ured.). Teorija na intertekstualnosata, str. 201–218. Skopje: Kultura.]
Лахман, Р. (2003б). Литература создадена од литература: пишувањето како продолжение, пишувањето како одговор и преработка (прев. С. Србиновска). Во К. Ќулавкова (уред.). Теорија на интертекстуалноста, стр. 219–243. Скопје: Култура. [Lahman, R. (2003б). Literatura sozdadena od literatura: pišuvanjeto kako prodolženie, pišuvanjeto kako odgovor i prerabotka (prev. S. Srbinovska). Vo K. Ḱulavkova (ured.). Teorija na intertekstualnosata, str. 219–243. Skopje: Kultura.]
Џепароски, И. (2008). Волја за мисла. [Град]: Микена. [Džeparoski, I. (2008). Volja za misla. [Grad]: Mikena.]
Hall, E. (1989). Inventing the barbarian: Greek self-definition through tragedy. Oxford: Oxford University Press.
Lachmann, R. (1997). Memory and literature: Intertextuality in Russian modernism (R. S. Smith, Trans.). Minnesota: University of Minnesota Press.
Oraić-Tolić, D. (1990). Teorija citatnosti. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Oraić-Tolić, D. (2019). Citatnost u književnosti, umjetnosti i kulturi. Zagreb: Ljevak.
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Copyright © 2014 Blaže Koneski Faculty of Philology, Skopje
Journal of Contemporary Philology (JCP)
Современа филологија
