„РАЗБРАВ СЀ, И НЕ РАЗБРАВ НИШТО“: УПОТРЕБИТЕ НА КНИЖЕВНОСТА ВО СОЦИОЛОГИЈАТА НА ПЈЕР БУРДЈЕ
ДОИ:
https://doi.org/10.37834/Клучни зборови:
Пјер Бурдје, социологија, книжевност, фикција, знаењеАпстракт
Книжевноста има важно место во теоретскиот и истражувачки опус на Пјер Бурдје. Познато е дека неговиот главен придонес кон проучување на литературата е книгата Правилата на уметноста (Les règles de l’art, 1992), каде што ја елаборира теоријата на „полето на книжевноста“. Сепак, неговите врски со неа не завршуваат тука, каде што таа претставува директен објект на неговиот истражувачки интерес. Имено, еден површен поглед на неговите бројни дела покажува дека, речиси, и не постои книга во која тој, на еден или на друг начин, не реферира кон некој книжевен текст, најчесто роман, без разлика дали објектот на истражување е уметноста, вкусот, класата, насилството, државата или патријархатот. Имињата на Томас Бернхард, Емил Зола, Марсел Пруст, Гистав Флобер, Франц Кафка, Вирџинија Вулф и многу други – се присутни насекаде во неговите истражувања. Овој труд ја истражува оваа специфична поврзаност помеѓу социологијата и книжевноста во теоретскиот опус на Пјер Бурдје. Оваа врска, пак, нужно нѐ води кон централното прашање на овој труд: кои се посебните сознајни (или епистемолошки) капацитети на самата книжевност како посебна форма на искажување, кои ја прават различна од другите дискурси што зборуваат за општеството.
Референци
Bachelard, G. (2002). The Formation of the Scientific Mind: A Contribution to a Psychoanalysis of Objective Knowledge. Manchester: Clinamen Press.
Bourdieu, (2020). P. Habitus and Field: General Sociology, Volume 2 - Lectures at the College de France (1982-1983). Cambridge: Polity Press.
Bourdieu, P., Chartier, R. (2015). The Sociologist and the Historian. Cambridge and Malden: Polity Press.
Bourdieu, P., Darbel, A., Schnapper, D., (1991). The Love of Art: European Museums and their Public. Cambridge: Polity Press.
Bourdieu, P., Wacquant, L. (1992). An Invitation to Reflexive Sociology. Cambridge: Polity Press.
Bourdieu, P. (1994). Rethinking the State: Genesis and Structure of the Bureaucratic Field. Sociological Theory, 12 (1): 1-18. http://www.jstor.org/stable/202032
Bourdieu, P. (1995). The Rules of Art: Genesis and Structure of the Literary Field. Stanford, California: Stanford University Press.
Bourdieu, P. (2000). Pascalian Meditations. Stanford: Stanford University Press.
Bourdieu, P. (2002). Masculine Domination. Stanford: Stanford University Press.
Bourdieu, P. (2010). Distinction: A Social Critique of the Judgment of Taste. London
and New York: Routledge.
Bourdieu. P. (2004). Science of Science and Reflexivity. Chicago: The University of Chicago Press.
Eagleton, T. (1978). Criticism and Ideology: A Study in Marxist Literary Theory. London: Verso Editions.
Freud, S., Rickman, J. (ed.). (1957). A General Selection from the Works of Sigmund Freud. New York: Doubleday Anchor Books.
Goldman, L. (1975). Towards a Sociology of the Novel. London: Tavistock Publications.
Goldman, L. (2013). The Hidden God: A Study of Tragic Vision in the Pensées of Pascal and the Tragedies of Racine. London and New York: Routledge.
Jameson, F. (2002). The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act. London: Routledge.
Levin, H. (1966). Gates of Horn: A Study of Five French Realists. New York: Oxford University Press.
Lukacs, G. (1964). Realism in Our Time: Literature and the Class Struggle. New York: Harper Torchbooks.
Searle, J. (1975). The Logical Status of Fictional Discourse. New Literary History, 6 (2): 319-332. https://www.jstor.org/stable/468422
Speller, J.R.W. (2011). Bourdieu and Literature. Cambridge: Open Book Publishers.
Бернхард, Т. (2013). Стари Мајстори: комедија. Скопје: Блесок.
Флобер, Г. (1977). Сентиментално воспитување. Скопје: Култура, Мисла, Наша Книга, Македонска книга, Ѕид Нова Македонија.
