НАСТАСИЈЕВИЋЕВA ПРОЗА: ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНИ ТОКОВИ
Кључне речи:
Симболизам, авангарда, српска књижевност 20. вијека, историја књижевности, поетика, нарација, рецепцијаАпстракт
Циљ овог истраживања јесте да се размотри проза Момчила Настасијевића (настајала и објављивана највећим дијелом током двадесетих година прошлог вијека) у односу на начин на који је била смјештана како у контекст актуелног тренутка, тако и на осу историје српске књижевности. Бављење проблемом започето је узимањем у обзир пишчеве експлицитне поетике, његових есеја, забиљешки и мисли, да би се закључило да се то дјело непрестано опире чврстој контекстуализацији. У дјелимичном прегледу непосредне рецепције, а с освртом и на даљи пријем, прати се и културолошки занимљив процес увршћавања овог писца међу великане српске књижевности.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
##submission.downloads##
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Philological studies © 2019. This work is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License