СРПСКОВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ МОДЕРНИЗМУ

Авторы

  • Marko M. Radulović Institute of Literature and Arts Belgrade, Serbia , , , , , Институт за књижевност и уметност Београд, Србија

Ключевые слова:

Васко Попа, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Љубомир Симовић, Византија, средњовековна књижевност, послератни модернизам, традиција, песничко сећање, архетип, ново средњовековље

Аннотация

У раду се истражује однос према традицији, посебно према средњовековном наслеђу у поезији српског послератног модернизма, пре свега у песништву Васка Попе, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића и Љубомира Симовића. Одређује се значење термина српсковизантијско наслеђе и разматра његов положај у историји српске књижевности. Реактивирање средњовековних поетичких образаца одиграва се у склопу стваралачке обнове традиције у послератном песништву, па се у раду посебно одређују унутрашњи импулси и видови под којима се ова обнова одвија. Затим се испитује природа песничког повратка средњовековној књижевности. Разматра се колико активирање поетичких, естетичких и идеолошких особености старе српске књижевности дугује традицији европског модернизма, а колико заправо представља унутрашњом логиком српске књижевности условљен и аутохтон процес. Напокон, одређују се особени средњовековни поетички ставови – поетски тоталитет, жудња за целином, идеја историје – који су реактивирани у поезији послератног модернизма као одговор на савремена песничка питања.

Скачивания

Данные по скачиваниям пока не доступны.

Опубликован

2019-10-23

Выпуск

Раздел

Литература в межкультурном контексте

Как цитировать

СРПСКОВИЗАНТИЈСКО НАСЛЕЂЕ И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ МОДЕРНИЗМУ. (2019). Филологические заметки, 13(2), 221-239. https://journals.ukim.mk/index.php/philologicalstudies/article/view/416