ДИЈАХРОНИЈА ЕПСКОГ МОДЕЛА: „УДАР ХАЈДУКА НА СВАТОВЕ“

Автори

  • Lidija D. Delić Institute of literature and art Belgrade, Serbia , , , , , Институт за књижевност и уметност Београд, Србија

Клучни зборови:

усмена епика, иницијација, свадба, сижејни модели, хајдуци, простор, гора

Апстракт

У раду се у дијахроном луку, од најстаријих бележења усмене епике на простору Балкана (Ерлангенски рукопис, оквирно настао у трећој деценији XVIII века; Богишићев зборник, који обједињује рукописне записе с Јадранског приморја од краја XVII до друге половине XVIII века – па до објављених збирки и рукописне заоставштине Вука Караџића, те Пјесмарице Симе Милутиновића Сарајлије) прати трансформација архаичног модела „пресретање сватова у гори“ у сижејни образац „удар хајдука на сватове“, као и процес идеализације ликова хајдука у временској перспективи. Указује се, такође, на дивергенцију истоветног епског обрасца у зависности од типа протагониста (хајдуци – ускоци), што се тумачи епским доменима хајдука наслеђеним од демонских бића која настањују гору и господаре њоме.

Превземања

Податоците за превземање не се сè уште достапни.

Објавено

2019-10-16

Издание

Секција

Книжевноста во интеркултурен контекст

Како да се цитира

ДИЈАХРОНИЈА ЕПСКОГ МОДЕЛА: „УДАР ХАЈДУКА НА СВАТОВЕ“. (2019). Филолошки студии, 15(1), 124-141. https://journals.ukim.mk/index.php/philologicalstudies/article/view/243