EPISTEMOLOGY OF FEMINIST DECOLONIALISM AND AESTHETICS OF BORDERLANDS
Клучни зборови:
epistemology of survival, la mestiza (хибриден идентитет), лиминални простори, некрополитика, епистемологија на преживувањетоАпстракт
Есејот го истражува феминистичкиот деколонијалитет како метод и праксис на отелотворување на сетилниот сознаен опит и политиката на граничните подрачја (borderlands). Во овој контекст се елаборира на кој начин феминистичката епистемологија отвора нови димензии во рамките на специфичните конфликти и злосторства против човештвото (војни, раселувања, барање азил). Чинот на дислокација на деколонијалните тела во новиот меѓупростор и меѓуместо, како и некрополитичкото насилство на капитализмот, поттикнуваат критичко преиспитување на онтоепистемолошките и политичките импликации на граничните подрачја на раселеноста и „битието-во-желбата-за-преживување“ – како единствен можен радикален феминистички чин на мислење и дејствување.
Овој епистемолошко-политички правец на редефинирање на епистемата на граничните простори, некрозата и политиката, го сочинува вториот дел од елаборацијата во есејот. Целта е да се аргументира дека феминистичкиот деколонијалитет е вкоренет во економската неправда, како и во историскиот и расниот материјализам. Овој пристап ги следи капиталистичките редефинирања на трансформативната правда и феминистичката неправда, кои сѐ уште претставуваат отворен процес на нелинеарна епистемологија и мисловен процес исполнет со дисконтинуитети, амплитуди и борби за опстанок.
Наведените концепти се истражуваат низ призмата на актуелните масовни процеси на миграција, војни, колонијални претензии, расен капитализам, присилни миграции, системи на насилство и невидливо насилство. Тие се третираат како нови парадигми за промислување на епистемологијата на феминистичкиот социјален деколонијалитет денес, во постковид периодот и помеѓу световите на дистописката сегашност на војни и воена некрофилија. Надежта на феминистичката епистемологија против колонијализмот е вкоренета во новото читање на феминистичкиот предизвик против војната и во отворањето простор за најупорните форми на маргинализација во рамките на епистемичката дисциплина и интерсекционалноста.
Референци
Anastasova, Senka. 2022. Intersectional Humanism
https://www.radicalphilosophy.com/wp-content/uploads/2022/05/rp212_anastasova.pdf (Пристапено на 11.6.2026)
Anastasova, Senka. 2024. Political Narratosophy: From Theory of Narration to Politics of Imagination, New York: Routledge Press
Anzaldúa, Gloria. 1987. Borderlands/La Frontera: The New Mestiza, San Francisco: Aunt Lute Books.
Berlant, Lauren. 2011. Cruel Optimism, Durham: Duke University Press
Code, Lorraine. 2006. What Can She Know? Feminist Theory and the Construction of Knowledge, Ithaca: Cornell University Press.
Code, Lorraine. 2020. Epistemic Responsibility. State University of New York.
Collins, Patricia Hill. 2017. The Difference That Power Makes: Intersectionality, and Participatory Democracy, Investigaciones Feministas 8(1):19-39
https://www.researchgate.net/publication/318024972_The_Difference_That_Power_Makes_Intersectionality_and_Participatory_Democracy (Пристапено на 11.6.2026)
Collins, Patricia Hill. 2000. Black Feminist Thought, New York: Routledge.
Harding, Sandra. 1991. Whose Science? Whose Кnowledge? Ithaca: Cornell University Press.
Lugones, Maria. 2007. ‘Heterosexualism and the Colonial/Modern Gender System’, In Hypatia, vol. 22, no. 1, pp. 186–209.
Lugones, Maria. 2010. Coloniality and Gender, Durham: Duke University Press.
Lugones, Maria. 2010a. ‘’Toward a Decolonial Feminism’’. Hypatia vol. 25. No 4 (Fall).
Mbembe, Achille. 2003. ‘Necropolitics’, IN Public Culture, vol. 15, no. 1, pp. 11–40.