МОДЕРНИ ПЕСНИЧКИ СУБЈЕКТ ИЗМЕЂУ ПРИРОДЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ – АНАЛИЗА ПЕСНИЧКЕ ЗБИРКЕ ОКТАВЕ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА
Ključne besede:
поетика, поезија, мит, архетип, идентитет, модерност, природа, град, Октаве, Миодраг ПавловићPovzetek
У раду се анализира песничка збирка Октаве Миодрага Павловића. У истраживачком фокусу је Павловићево разумевање пасторале као класичног песничког жанра који, у његовој обради, проширује свој традиционални хронотоп и на подручје града. Потом, у фокусу је однос природе и града / цивилизације / културе, обликован у свести и поетском изразу лирског субјекта чија се мисао дефинише управо у сукобу поменутих супротстављених категорија. Највећи удео анализе усмерен је ка разумевању архетипске сликовности која се потврђује у бројним изоморфним прожимањима између лирског субјекта и природе. Подузето понирање у семантику и сликовност мита је не само израз удвојености модерног субјекта Октава између природе и цивилизације, но и значајна поетичка одлика Павловићеве ране лирике. Модерност његове поезије открива се кроз тежњу да се представи идентитет модерног субјекта који је растрзан између два дијалектичка облика која одређују његову свест и подсвест – природе и цивилизације, али и кроз поетичку намеру да поменути сукоб у свести лирског субјекта свој израз пронађе кроз повратак митском размишљању и архетипском представљању, чиме је потврђена једна од темељних поетичких одлика српске поезије послератног модернизма – превредновање и реинтерпретација традицијских кодова, у овом случају мита.
Prenosi
Literatura
Вучковић, Радован. (2010). „Поетичко-критичке новине Миодрага Павловића“ [“Poetic-critical Innovations of Miodrag Pavlović”]. У: Делић, Јован (ур.). Песништво и књижевна мисао Миодрага Павловића: зборник радова [Poetry and literary thought of Miodrag Pavlović: Collection of Works]. Београд: Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет. 19–46. (In Serbian.)
Глушчевић, Зоран. (1981). „Поезија Миодрага Павловића између ритуално-магијског и сатирично-пародијског“ [“Miodrag Pavlović’s Poetry between the Ritual-magical and the Satirical-parodic”]. У: Павловић, Миодраг. Поезија II: Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 2 [Poetry II: Selected Works of Miodrag Pavlović, Book 2]. Београд: „Вук Караџић“. 249–313. (In Serbian.)
Деспић, Ђорђе. (2008). Порекло песме: Потенцијал интертекстуалности у поезији Миодрага Павловића [The Origin of the Poem: The Potential of Intertextuality in the Poetry of Miodrag Pavlović]. Зрењанин: Агора. (In Serbian.)
Зорић, Павле. (2002). Миодраг Павловић – Похвала светлости [Miodrag Pavlović – Praise of Light]. Београд: Гутенбергова галаксија. (In Serbian.)
Jung, Karl Gustav. (2003). Arhetipovi i kolektivno nesvesno [Archetypes and Collective Unconscious]. Beograd: Atos. (In Serbian.)
Kasirer, Ernst. (1985). Filozofija simboličkih oblika: drugi deo: mitsko mišljenje [Philosophy of Symbolic Forms, Volume Two: Mythical Thought]. Novi Sad: NIŠRO Dnevnik, Kulturna zajednica Novog Sada. (In Serbian.)
Павловић, Миодраг. (1958). Рокови поезије: есеји [Poetry Deadlines: Essays]. Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Павловић, Миодраг. (2002). „Педесет година 87 песама: Разговор са Миодрагом Павловићем“ [“Fifty Years of 87 Poems: A Conversation with Miodrag Pavlović”]. Књижевни магазин: месечник Српског књижевног друштва [Literary magazine: monthly magazine of the Serbian Literary Society], II, 10. 18–21. (In Serbian.)
Павловић, Томислав. (2009). „Одјеци стваралаштва Томаса Стернза Елиота у поезији Миодрага Павловића“ [“Echoes of Thomas Stearns Eliot’s Work in the Poetry of Miodrag Pavlović”]. У: Бошковић, Драган (ур.). Српски језик, књижевност, уметност. Зборник радова са научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 31. октобра и 1. новембра 2008. године, књига II, Интеркултурни хоризонти: Јужнословенске / европске парадигме и српска књижевност [Serbian Language, Literature and Art. Proceedings of the Scientific Conference Held at the Faculty of Philology and Arts in Kragujevac on October 31 and November 1, 2008, volume II, Intercultural Horizons: South Slavic / European Paradigms and Serbian Literature]. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, Скупштина града Крагујевца, 149–175. (In Serbian.)
Петров, Александар. (2010). „Хронотопи у поезији Миодрага Павловића (1952–1962)“ [“Chronotopes in the Poetry of Miodrag Pavlović (1952–1962)”]. У: Делић, Јован (ур.). Песништво и књижевна мисао Миодрага Павловића: зборник радова [Poetry and Literary Thought of Miodrag Pavlović: Collection of Works]. Београд: Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет, 61–110. (In Serbian.)
Петров, Александар. (2011). Пре прошлости I: Српска књижевност и књижевни живот (1959–2011) [Before the Past I: Serbian Literature and Literary Life (1959–2011)]. Београд: Службени гласник. (In Serbian.)
Радоњић, Маја. (2015). „Теоријске основе поетике Миодрага Павловића. Програмска збирка есеја Рокови поезије“ [“Theoretical Foundations of Miodrag Pavlović’s Poetics. Program Collection of Essays Poetry Deadlines”]. Зборник Матице српске за књижевност и језик [Matica Srpska Journal of Literature and Language], LXIII, 1. 169–187. (In Serbian.)
Симовић, Љубомир. (1991). Дупло дно: есеји о песницима [Double bottom: Essays on Poets]. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски издавачко-графички завод, Просвета; Горњи Милановац: Дечје новине. (In Serbian.)
Урошевић, Влада. (1992). „Из рушевина ка складу: Поезија Миодрага Павловића од 87 песама до Певања на виру“ [“From Ruins to Harmony: Miodrag Pavlović’s Poetry from 87 Poems to Poetry on the Whirlpool”]. Књижевност: месечни часопис [Literature: Monthly Magazine]. XLVII, 5–6–7. 751–760. (In Serbian.)
Христић, Јован. (1957). „Хладна пасторала (Миодраг Павловић: Октаве, Нолит, 1957)“ [“Cold Pastoral (Miodrag Pavlović: Octaves, Nolit, 1957)”]. НИН, VII, 360, 9. (In Serbian.)
Prenosi
Objavljeno
Številka
Rubrika
Licenca
Avtorske pravice (c) 2025 Milomir Gavrilović
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
