ПРИПОВЕДАЧКА ПОЕТИКА И КЊИЖЕВНА ЕСТЕТИКА МИЛАНА КАШАНИНА

Apstrakt

У раду ће бити представљен приповедачки и романсијерски опус Милана Кашанина, који је српској јавности познатији по својим књижевним и уметничким критикама. Предмет анализе су збирке приповедака Јутрења и бдења (1925, 1926), Заљубљеници (1928), У сенци славе (1961) и романи Трокошуљник (1930), Пијана земља (1932), Привиђења (1981). Текст проблематизује до сада у критици уврежено реалистичко одређење и поставља хипотезу о поетичком плурализму и стилско-језичкој хетереогености Кашанинових проза. У циљу расветљавања и обликовања приповедачког лика и иманентне поетике Милана Кашанина, истакнуте су различите наративне стратегије и технике које користи, доминантни духовно-идејни, тематско-мотивски и стилско-језички аспекти његовог прозног дела, као и кореспонденције са његовом естетичком визијом, експлицитно и имплицитно изложеном у његовим књижевним и уметничким критичким текстовима и монографијама.