Култни и химнографски лик Светог Симеона у контексту преводне словенске књижевности
Povzetek
Усредсређујући се на оно што је у идејном садржају првог српског националног култа опште и заједничко с цивилизацијски блиским културама, сагледаћемо удео заједничког наслеђа у његовој генези, с циљем да дамо преглед најзначајнијих веза и оцртамо правац њиховог будућег тумачења. Стога ће први одељак излагања бити посвећен неколиким општим раматрањима односа српске химнографије XIII века према преводној, нарочито библијској књижевности. Затим ћемо сагледати везе између култа Светог Симеона и светих који су му, према идејним садржинама и поукама култова, блиски. У средишњем поглављу реч ће бити о везама између Светог Симеона и Димитрија Солунског у контексту шире словенске рецепције култа византијског свеца. У закључном поглављу рада ћемо, с ослонцем на претходна истраживања, компаративно сагледати Савину Службу Светом Симеону у светлу Службе Светом Симеону Столпнику. Циљ рада је да осветли Симеонов култ у културном контексту ширем од српског, што је нарочито значајно са становишта потврде учешћа српске културе и књижевности у заједничком духовном животу православне васељене – што имплицира и да је вредност њених оригиналних доприноса универзална.
Prenosi
Literatura
Доментијан. (1986). Житија [Hagiographies]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Свети Сава. (1986). Сабрана дела [Collected Works]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Теодосије. (1988). Службе, канони и Похвала [Services, Canons and Praise]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Алексић, Владимир. (2008). „Белешке о култу Св. Димитрија Солунског у држави Немањића“ [“Notes on the Cult of St. Demetrius of Thessaloniki in the Nemanjić State”]. Црквене студије [Church Studies]. Ниш: Центар за црквене студије, бр. 5, 305‒318. (In Serbian.)
Богдановић, Димитрије. (1991). Историја старе српске књижевности [History of Old Serbian Literature] (друго издање књиге штампане 1980). Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Богдановић, Димитрије. (1997). Студије из српске средњовековне књижевности [Studies in Serbian Medieval Literature] (прир. Татјана Суботин-Голубовић). Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Варлаам и Јоасаф. https://www.academia.edu/36998216/Варлаам_и_Јоасаф (приступљено 27. 8. 2024). (In Serbian.)
Витић, Зорица. (2005). Предговор [Foreword]. У: Антологија старе српске поезије [Anthology of Old Serbian Poetry]. Београд: Политика, Народна књига. (In Serbian.)
Гагова, Нина. (2016). „Св. Симеон – вечният владетел на сърбите“ [“St. Simeon – The Eternal Ruler of the Serbs”]. Slavia Meridionalis. Instytut Slawistyki PAN: бр. 16, 262‒310.
Јовановић, Томислав. (2005). „Житије Варлаама и Јоасафа у српском средњовековном наслеђу“ [“The Life of Barlaam and Josaphat in the Serbian Medieval Tradition”]. У: Варлаам и Јоасаф [Barlaam and Josaphat]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Марјановић Душанић, Смиља. (2007). Свети краљ [The Holy King]. Београд: Балканолошки институт САНУ, Clio. (In Serbian.)
Obolensky, Dimitry. (1982). “The Cult of St. Demetrius of Thessaloniki in the History of Byzantine–Slav Relations”. In: The Byzantine Inheritance of Eastern Europe. London: Variorum reprints, 3‒20.
Поповић, Даница. (2006). Под окриљем светлости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији [Under the Shelter of Light: The Cult of Holy Rulers and Relics in Medieval Serbia]. Београд: Балканолошки институт САНУ. (In Serbian.)
Радојчић, Ђорђе Сп. (1963). Творци и дела старе српске књижевности [Authors and Works of Old Serbian Literature]. Титоград: Графички завод. (In Serbian.)
Трифуновић, Ђорђе. (1970). „Стара српска црквена поезија“ [“Old Serbian Church Poetry”]. У: О Србљаку [On the Srblyak]. Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Трифуновић, Ђорђе. (1987). „О настанку списа Светога Саве у светлости неких агиолошких појединости“ [“On the Origins of the Writings of Saint Sava in Light of Certain Hagiographic Particularities”]. Богословље [Theology]. Београд: Православни богословски факултет. (In Serbian.)
Трифуновић, Ђорђе. (2009). Стара српска књижевност [Old Serbian Literature]. Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Шпадијер, Ирена. (2014). Светогорска баштина [The Athonite Heritage]. Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Шпадијер, Ирена. (2019). Почеци српске химнографије [The Beginnings of Serbian Hymnography]. Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Prenosi
Objavljeno
Številka
Rubrika
Licenca
Avtorske pravice (c) 2025 Tamara Babić
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
