О (ДАТИВНИМ) КОНСТРУКЦИЈАМА ЕПИСТЕМИЧКЕ ОЦЕНЕ НА МАТЕРИЈАЛУ СРПСКИХ ИНТЕРНЕТ ТЕКСТОВА
Ključne besede:
епистемичка оцена, датив субјекта, интерпретација, евалуатор, конструкције, глаголи, предикативи, српски језикPovzetek
Истраживање је посвећено епистемичким конструкцијама у
оквиру којих се субјекат (пр)оцене изражава дативом на материјалу
интернетских текстова и електронских корпуса српског језика.
Важно је нагласити да се већина конструкција које се у раду описују
и анализирају употребљава првенствено у разговорном или
писменом разговорном језику, што онемогућава њихово прецизно
квантификовање. У фокусу рада су случајеви када се епистемичка
модалност изражава глаголима, чије основно значење није у
епистемичком домену: модални морати и требати,
егзистенцијални бити, катенативни глаголи који изискују (и)
субјекат граматикализован дативом – изгледати, чинити се,
деловати, те звучно рецептивни звучати. Осим тога, размотрена је и
реализација епистемичке оцене предикативима (предлошко-
падежним конструкцијама) попут без везе, испод части, као и
неграматичним из понижења и сл., који такође захтевају субјекат у
дативу. Анализа је потврдила да епистемичка оцена неретко
функционише на граници сфера евиденцијалности и презумпције,
што додатно указује на сложеност овог типа интерпретације и
могућности којима се изражава, те истиче потребу за додатним испитивањима, која би обухватила друге дискурсе, чиме би се
употпунили подаци о функционисању разматраног типа
конструкција.
Prenosi
Literatura
Антонић, Ивана. (2005). Датив. [Dative]. У: Ивић, Милка (ред.). Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. Београд—Нови Сад: ИСЈ САНУ—Матица српска. 176–195. (In Serbian)
Апресян, Юрий Д. (2004). Интерпретационные глаголы: семантическая структура и свойства. [Interpretative verbs: semantic structure and properties]. Русский язык в научном освещении, 1 (7), 5–22. (In Russian)
Бабић, Миланка. (2018). Епистемичка модалност у дневној штампи Републике Српске. [Epistemic modality in the daily press of the Republika Srpska]. У: Петковић Јелена, Поломац Владимир (ур.). Српски језик: статус, систем, употреба: зборник у част проф. Милошу Ковачевићу. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. 115–127.(In Serbian)
Вујошевић, Анђела. (2021). Епистемичка модалност у политичким интервјуима у немачким и српским медијима. [Epistemic modality in political interviews in German and Serbian media]. У: Ковачевић, Милош, Петковић, Јелена (ур.). Српски језик, књижевност, уметност. Зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30–31. X 2020). Књига прва, Модалност у српском језику. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. 243–257. (In Serbian)
Градинарова, Алла А. (2003). О специфике болгарского экспериенцера в сравнении с русским (на материале болгарских и русских предложений со значением восприятия). [On the specifics of the Bulgarian experiencer in comparison with the Russian one (based on Bulgarian and Russian sentences with the meaning of perception)]. Болгарская русистика, 3–4, 5–9. (In Russian)
Градинарова, Алла А. (2017). Некоторые особенности представления субъекта восприятия в болгарских конструкциях в сравнении с русскими. [Some features of the representation of the subject of perception in Bulgarian constructions in comparison with Russian ones]. Язык. Текст. Дискурс, 15, 58–65. (In Russian)
Иванова, Елена Ю. (2018). Дативно-предикативные структуры в болгарском языке: статистика эксперимента. [Dative-Predicative structures in Bulgarian: statistics of the experiment]. Русский язык за рубежом, 5, 11–17. (In Russian)
Иванова, Елена Ю. (2024). Датив как способ выражения субъекта мнения: македонский язык на фоне русского. [Dative as a way of expressing the subject's opinion: Macedonian language against the background of Russian]. В: Делова-Силјанова, Јасминка (ур.). Славистиката во синхронија и дијахронија. Скопје: Филолошки факултет “Блаже Конески”. 13–21. (In Russian)
Иванова, Елена Ю. (2025). Эпистемический датив в болгарском и македонском языках. [Epistemic dative in Bulgarian and Macedonian]. Презентация доклада на постоянном семинаре Института славяноведения РАН «Современные тенденции в славянском языкознании». Москва, Институт славяноведения РАН. 29.09.2025 (https://fortvivlan.github.io/controlandraise/files/Ivanova_ep_dative.pdf(In Russian)
Кустова, Галина И. (2021). Типы инфинитивных конструкций с предикативами (по данным Национального корпуса русского языка). [Types of infinitive constructions with predicatives (according to the National Corpus of the Russian Language)]. Компьютерная лингвистика и интеллектуальные технологии, 20(27), 456–464. (In Russian)
Митковска, Лилјана. (2018). Овде ми е убаво: дативот за искажување состојби и ставови во македонскиот јазик. [I like it here: the dative case for expressing situations and attitudes in the Macedonian language]. Македонски јазик, VXIX, 79–91.(In Macedonian)
Пипер, Предраг. (2005). Модалност. [Modality]. У: Ивић, Милка (ред.). Синтакса савременога српског језика. Проста реченица. Београд—Нови Сад: ИСЈ САНУ—Матица српска. 636–649. (In Serbian)
Пипер, Предраг, Клајн, Иван, Драгићевић, Рајна. (2022). Нормативна граматика српскога језика. [Normative grammar of the Serbian language]. Нови Сад: Матица српска. (In Serbian)
Поповић, Људмила. (2010). Категорија евиденцијалности у српском и украјинском језику. [Category of evidentiality in Serbian and Ukrainian]. Зборник Матице српске за славистику, 77, 17−47. (In Serbian)
Попович, Людмила. (2022). О презумптивных конструкциях в современном сербском языке (анализ синтаксическoй реинтерпретации). [On presumptive constructions in modern Serbian (analysis of syntactic reinterpretation)]. Славистика, XXVI/1, 173–197. (In Russian)
Циммерлинг, Антон В. (2017). Русские предикативы в зеркале эксперимента и корпусной грамматики. [Russian predicatives in the perspective of sociolinguistic experiment and corpus grammar]. Компьютерная лингвистика и интеллектуальные технологи, 16(23), 466–482. (In Russian)
Циммерлинг, Антон В. (2018). Параметрическое описание предикативов: синтаксис и семантика. [Parametric description of predicatives: syntax and semantics]. Русский язык за рубежом, 5, 6–10. (In Russian)
Циммерлинг, Антон В. (2021). От интегрального к аспективному. [From integral frameworks to aspective descriptions]. Москва—СПб.: Нестор-История. (In Russian)
Стевановић, Михаило. (1967). Речник српскохрватскога књижевног језика. Књига прва А–Е. [Dictionary of the Serbo-Croatian literary language. Book One, A–E]. Нови Сад–Загреб: Матица српска–Матица хрватска. (In Serbian)
Стевановић, Михаило. (1967). Речник српскохрватскога књижевног језика. Књига друга Ж–К. [Dictionary of the Serbo-Croatian literary language. Book Two, Z–K]. Нови Сад–Загреб: Матица српска–Матица хрватска. (In Serbian)
Стевановић, Михаило. (1976). Речник српскохрватскога књижевног језика. Књига шеста С–Ш. [Dictionary of the Serbo-Croatian literary language. Book Six, S–Š]. Нови Сад: Матица српска. (In Serbian)
Стефанов, Мартин. (2025). Граматикализација презумптива у српском језику. [Grammaticalization of the presumptive in contemporary Serbian language]. Наслеђе, 61, 221–234. (In Serbian)
Lyons, John. (1977). Semantics, vol. 2. Cambridge–New York: Cambridge University Press.
Mitkovska, Ljiljana. (2021). The role of the dative in the Macedonian dative-predicative structures. Rocznik Slawistyczny, LXX, 87–100.
Palmer, Frank Robert. (1990). Modality and the English modals. London–New York: Longman.
bebac.com https://bebac.com/devojcice-ucite-da-misle-a-ne-da-se-sminkaju/ (10. 3. 2026)
cbc.rs https://cbc.rs/forum/svet-automobila/op%C5%A1te-diskusije-o-automobilima/6455-nissan-klub-u-srbiji-i-okolici/page2 (10. 3. 2026)
cuspajz.com: https://cuspajz.com/tekstovi-pjesama/pjesma/goran-markovic/slatke-krvi-ti-si.html (5. 4. 2026)
forum.cdm.me https://forum.cdm.me/showthread.php?36926-Autoput-Bar-Boljare-(1-88-milijardi)/page107&p=5474186#post5474186 (5. 4. 2026)
ispovesti_1: https://ispovesti.com/ispovest/2866442 (5. 4. 2026)
republika.rs https://www.republika.rs/elita-9-farmeri/elita-9/411552/palo-veliko-priznanje-zvezdana-ova-odluka-menja-tok-zadruge-ana-potpuno-slomljena-ubio-si-me-video (10. 3. 2026)
scribd.com https://www.scribd.com/document/903095379/Naomi-Novik-2-Poslednji-Maturant (20. 3. 2026)
stetoskop.info: https://www.stetoskop.info/doktor/mihailo-balic?page=13 (5. 3. 2026)
Prenosi
Objavljeno
Številka
Rubrika
Licenca
Avtorske pravice (c) 2026 Тијана Балек
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
