КЊИЖЕВНЕ ТЕМЕ, ПРОБЛЕМИ И АПОРИЈЕ У ТУМАЧЕЊУ ДЕЛА РАДОМИРА ИВАНОВИЋА (У СВЕТЛУ НАУЧНЕ МОНОГРАФИЈЕ МИЛОША ЂОРЂЕВИЋА)
Ključne besede:
Радомир Ивановић, Милош Ђорђевић, монографија, славистика, србистика, македонистика, књижевна критикаPovzetek
У раду се, поводом девет деценија од рођења, вреднује
биографија дела Радомира Ивановића, значајног југослависте и
једног од најпознатијих македониста. Полазиште анализе
представља монографија Милоша Ђорђевића Дело Радомира
Ивановића, у којој су систематизоване теоријске и
књижевоисторијске чињенице релевантне за разумевање ширег
књижевноисторијског и теоријског контекста његовог обимног
опуса. Тај опус обихвата 32 монографије и 40 књига огледа и студија,
насталих у временском распону дужем од шест и по деценија, што
сведочи о изузетном континуитету и продуктивности. Ивановићево
дело обухвата више филолошких и културних подручја: србистику,
македонистику и монтенигристику – а имајући у виду и његову
тетралогију „четири стране светске књижевности“, која укључује
монографије о Т. Ману, Г. Г. Маркесу, М. Шолохову и У. Еку, оно се
у значајној мери проширује и на домен светске књижевности.
Prenosi
Literatura
Антоновски, Иван. (2024). „Златен пресек на делото на Радомир Ивановиќ (За првата монографија за значајниот славист и македонист)“ [“A Golden Ratio of Radomir Ivanović's Opus (Regarding the first monograph on the eminent Slavist and Macedonist)”]. У: Дух и чин Милоша Ђорђевића [Тhe Spirit and the Act of Miloš Đorđević]. Вршац – Младеновац: Висока струковна васпитачка и медицинска школа – Центар за културу и туризам. 245–252. (In Macedonian)
Ахметагић, Јасмина; Марија Јефтимијевић Михајловић. (2023). „Предговор“ [“Foreword”]. У: Косово и Метохија кроз чињенице, тумачења и симболе [Kosovo and Metohija Through Facts, Interpretations, and Symbols]. Књ. 1. Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина. 12–13. (In Serbian)
Vuković, Nenad. (2023). „Velika radost stvaranja akademika Radomira Ivanovića“ [“The Great Joy of Creating – Academic Radomir V. Ivanovic”]. Riječ, br. 21. Nikšić: Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore – Institut za jezik i književnost. 11–20. (In Serbian)
Glušica, Rajka (2023). „Predgovor“ [“Foreword”]. Riječ, br. 21. Nikšić: Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore – Institut za jezik i književnost. 7. (In Serbian)
Драгосавац, Бранка. (2016). Био-библиографија академика Радомира В. Ивановића (2006–2016). [Bio-bibliography of Academician Radomir V. Ivanović (2006–2016)]. Подгорица: Фонд за развој Куча „Марко Миљанов“. 239–289. (In Serbian)
Ђорђевић, Милош. (2007). Стваралачки дух и аналитички чин 3. [The Creative Spirit and the Analytical Act 3]. Београд – Нови Сад –Грачаница: Академија лепих уметности – Змај – ИК „Грачаница“. (In Serbian)
Ђорђевић, Милош. (2018). Нова Књига о Андрићу (Јединство дела и континуитет идеја) [A New Book on Andrić (Unity of Work and Continuity of Ideas)]. Вршац – Graz – Нови Сад: Висока школа струковних студија „Михаило Палов“ – Institut fur Slavistik der Karl Franzens Universitat – Градска библиотека. (In Serbian)
Ђорђевић, Милош. (2024). Дело Радомира Ивановића (Радост стварања и лепота сазнања) [The Work of Radomir Ivanović (The Joy of Creation and the Beauty of Knowledge)]. Београд – Младеновац: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића „Дробни пијесак“ – Центар за културу и туризам. (In Serbian)
Ивановић, Радомир. (2006). Андрићева мудроносна проза [Andrić's Wisdom-Bearing Prose]. Нови Сад: Змај. (In Serbian)
Јефтимијевић Михајловић, Марија. (2007). „Приказ књиге ’Андрићева мудроносна проза’“ [“.A Review of the Book Andrić's Wisdom-Bearing Prose”]. Баштина, бр. 22. 337–340. (In Serbian)
Јашовић, Предраг. (2024). „Дух и чин трајања (Холистички приступ радости стварања)“ [“The Spirit and the Act of Enduring (A Holistic Approach to the Joy of Creation)”]. У: Дух и чин Милоша Ђорђевића [Тhe Spirit and the Act of Miloš Đorđević]. Вршац – Младеновац: Висока струковна васпитачка и медицинска школа – Центар за културу и туризам. 55–96. (In Serbian)
Јеврић, Милорад. (2016). „Доприноси Радомира Ивановића савременој науци о књижевности“ [“The Contributions of Radomir Ivanović to Contemporary Literary Studies”]. У: Дарови и уздарја (Критичари о делу Радомира В. Ивановића) [Gifts and Counter-Gifts (Critics on the Work of Radomir V. Ivanović)], зборник радова. Подгорица: Фонд за развој Куча „Марко Миљанов“. 44–60. (In Serbian)
Јелић, Добрашин. (2016). „Радости стварања“ [“The Joy of Creating”]. У: Дарови и уздарја (Критичари о делу Радомира В. Ивановића) [Gifts and Counter-Gifts (Critics on the Work of Radomir V. Ivanović)], зборник радова. Подгорица: Фонд за развој Куча „Марко Миљанов“. 200–206. (In Serbian)
Јокић, Јововић 2003: Бранко Јокић, Јелица Јововић, Библиографија академика Радомира В. Ивановића – Македонистика [Bibliography of Academician Radomir V. Ivanović – Macedonian Studies]. Лепосавић: Институт за српску културу – Приштина, Нови Сад: Змај. (In Serbian)
Јокић, Бранко; Јововић, Јелица. (2006). Библиографија академика Радомира В. Ивановића [Bibliography of Academician Radomir V. Ivanović]. Нови Сад: Змај. (In Serbian)
Миловић, Милорад Т. (2010). Био-библиографији академика Радомира В. Ивановића – монтенегрина [Bio-bibliography of Academician Radomir V. Ivanović – Montenegrina]. Цетиње: Централна народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“. (In Serbian)
Мојсова-Чепешевска, Весна. (2023). „Телеграм поводом смрти академика Радомира Ивановића“ [“Telegram on the Occasion of the Death of Academician Radomir Ivanović”]. Riječ, br. 21. Nikšić: Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore – Institut za jezik i književnost. 269 –271. (In Serbian)
Мумовић, Ана; Михаиловић Милошевић, Сена. (2023). „Иво Андрић у тумачењу Радомира Ивановића (Прилог тумачењу Андрићеве мудроносне прозе)“ [“Ivo Andrić in the Interpretation of Radomir Ivanović (A Contribution to the Interpretation of Andrić’s Wisdom-Bearing Prose)”]. У: Косово и Метохија кроз чињенице, тумачења и симболе [Kosovo and Metohija Through Facts, Interpretations, and Symbols]. Књ. 1. Лепосавић: Институт за српску културу Приштина – Лепосавић. 297–310. (In Serbian)
Осолник. Владимир. (2024). „Основе будућих проучавања дела Радомира Ивановића“ [“Foundations for Future Studies of the Work of Radomir Ivanović”]. У: Милош Ђорђевић. Дело Радомира Ивановића (Радост стварања и лепота сазнања) [The Work of Radomir Ivanović (The Joy of Creation and the Beauty of Knowledge)]. Београд – Младеновац: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића „Дробни пијесак“ – Центар за културу и туризам. 13–17. (In Serbian)
Палавестра, Предраг. (2008). Историја српске књижевне критике [History of Serbian Literary Criticism]. Том 2. Нови Сад: Матица српска. (In Serbian)
Страјнић, Никола. (2006). „О враћању и успоравању у делу академика Радомира В. Ивановића“ [“On Returning and Deceleration in the Work of Academician Radomir V. Ivanović”]. У: Андрићева мудроносна проза [Andrić's Wisdom-Bearing Prose]. Нови Сад: Змај. 197–201. (In Serbian)
Prenosi
Objavljeno
Številka
Rubrika
Licenca
Avtorske pravice (c) 2026 Ана М. Мумовић
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
