МАКЕДОНСКИ, БУГАРСКИ И СРПСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ И ПАРЕМИИ СО КОМПОНЕНТА ВОЛК, ВЪЛК, ВУК
Ključne besede:
волк, вълк, вук, зоонимска фразеологија, паремииPovzetek
Ова истражување се фокусира на фразеологизмите и на паремиите во: македонскиот, бугарскиот и српскиот јазик, кои содржат зоонимска компонента поврзана со волкот. Целта е да се испитаат семантичките, симболичките и културните значења на овие изрази и нивната вкоренетост во фолклорната и библиската традиција на јужнословенските народи. Волкот игра централна улога во формирањето на зоонимските паремии и фразеологизми, при што неговите физички и психички особини, како и човечките активности и однесувања, се претставуваат со антропоморфичка симболика. Анализата ги испитува позитивните и негативните карактеристики, кои му се припишуваат на волкот во: македонскиот, српскиот и бугарскиот јазик и ја осветлува нивната културно-симболичка функција. Истражувањето, исто така, ги споредува овие паремии и фразеологизми меѓу трите јужнословенски јазици за да се утврди степенот на нивната распространетост и сличностите и разликите во употребата. Преку оваа анализа се добива подлабоко разбирање на тоа како волкот е перципиран во јазикот и во културата на православните јужнословенски народи и како неговиот симболизам се пренесува од религиозната и фолклорната традиција во современиот јазик. При изборот на основниот предмет на истражување, поставената цел и очекуваните резултати, пред сѐ, ја зедовме предвид теоријата за поврзаноста меѓу културата и јазикот и нивната постојана интеракција зашто „нема културе без језичког израза, нити пак има језика без културног садржаја“ (Бугарски, 1997: 244). При истражувањето земена е предвид и теориската анализа на Ѓ. Шушњиќ, според кого може да се истражува еден народ со неговата култура, но секогаш со намера да се открие нешто заедничко што го има тој народ и неговата култура со другите народи и култури (Шушњић, 2005)
Prenosi
Literatura
Бугарски, Ранко. (1997). Језик у контексту. Београд: Чигоја штампа, XX век. [Bugarski, Ranko. (1997). Jezik u kontekstu [Language in context]. Beograd: Čigoja štampa, XX vek.] (In Serbian)
Велјановска, Катерина. (2014). „Анализа на македонските и хрватските зоонимни фраземи со соматска компонента“ [Veljanovska, Katerina (2014). Analiza na makedonskite i hrvatskite zoonimni frazemi so somatska komponenta. [Analysis of Macedonian and Croatian zoonymic phrasemes with a somatic component]. Vidović (Ed) Životinje u frazeološkom ruhu [Animals in phraseological atti Bolt I. re]. Zagreb: Ff Press.1–6. (In Macedonian)
Велјановска, Катерина, Мирчевска–Бошева, Биљана (2021). „Фраземите со зоонимна компонента од фразеосемантичкото поле ‘време’ во македонскиот јазик“ [Veljanovska, Katrina, Mirchevska–Bosheva, Biljana (2021). /Frazemite so zoonimna komponenta od frazeosemantichkoto pole `vreme` vo makedonskiot jazik [Phrasemes with a zoonymic component from the phraseosemantic field 'time' in the Macedonian language]. Poznańskie studia Slawistyczne № 20. 37–50. (In Macedonian)
Вуловић, Наташа. (2015). Српска фразеологија и религија. Лингвокултуролошка истраживања. Београд: Институт за српски језик Српска академија науке и уметности, Монографија 23. [Vulovich, Natasha. (2015). Srpska frazeologija i religija. Lingvokulturoloshka istrazivanja [Serbian phraseology and religion. Linguistic and cultural research]. Beograd: Institut za srpski jezik Srpska akademija nauke i umetnosti, Monografija 23]. (In Serbian)
Корда, Драгана. (2021). Фразеологизми са називима дивљих животиња [Korda, Dragana. (2021). Frazeologizmi sa nazivima divljih zivotinja [Phraseologisms with the names of wild animals]. Прилози проучавању језика [Contributions to the study of language] 45. 97–118. (In Macedonian)
Макаријоска, Лилјана, Павлеска–Георгиевска, Бисера. (2020) Прилози за македонската фразеологија. Скопје: Графоден. (Makarijoska, Liljana, Pavleska–Georgievska, Bisera. (2020) Prilozi za makedonskata frazeologija [Contributions to Macedonian Phraseology]. Skopje: Grafoden. (In Macedonian)
Недкова, Емилија. (2014). „Лингвистички, културологични и прагматични параметри на съпоставителното изследване на български и сръбски анималистични фразеологизми“. [Nedkova, Emilija. (2014). Lingvistichki, kulturologichni i pragmatichni parametri na s`postavitelno izsledvane na b`lgarski i sr`bski animalistichni frazeologizmi [Linguistic, culturological and pragmatic parameters of the comparative study of Bulgarian and Serbian animalistic phraseologisms]. Vidović Bolt I. (Ed) Životinje u frazeološkom ruhu [Animals in phraseological attire]. Zagreb: Ff Press. 1–12. (In Bulgarian)
Пејовић, Анђелка. (2014).„Паремије као део етнолингвистићког наслеђа“ [Pejovich, Andzelka. (2014). Paremije kao deo etnolingvistichkog nasledza [Paremias as part of the ethnolinguistic heritage]. Гласник етнографског института САНУ [Glasnik etnografskog instituta SANU [Bulletin of the Ethnographic Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts] LXII(2). 201–214. (In Serbian)
Свето писмо на Стартиот и на Новиот Завет (Библија). (2017). Скопје: Библиско здружение на Република Македонија. [Sveto pismo na Stariot i Noviot Zavet (Biblija) [The Holy Bible: The Old and the New Testaments]. (2107). Skopje: Biblisko zdruzenie na Republika Makedonija] (In Macedonian)
Тривић, Анета. (2015). Лексичко–семантичка анализа соматизама у фразеологији савременог шпанског и спрског језика: контрастивни приступ. Крагујевац: Филолошко–уметнички факултет (непубликувана докторска дисертација). [Trivic, Aneta. (2015). Leksichko-semantichka analiza somatizma u frazeologiji savremenog shpanskog i srpskog jezika: kontrastivni pristup [Lexical-semantic analysis of somatisms in the phraseology of modern Spanish and Serbian: a contrastive approach]. Kragujevac: Filoloshko–umetnichki fakultet (nepublikuvana doktorska disertacija).] Aviable at: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/3835?locale-attribute=sr_RS (accessed October 29, 2025). (In: Serbian)
Шушњић, Ђуро. (2005).„Антропологија религије и социологија религије“ [Shushnjic, Dzuro. (2005). Antropologija religije i sociologija religije. [Anthropology of religion and sociology of religion]. Зборник радова Етнографског института [Proceedings of the Institute of Ethnography] 21. 109–114. (In Serbian)
Barčot, Branka. (2014). „Antropomorfizam i zoomorfizam u hrvatskim, ruskim i njemačkim zoonimskim frazemima“ [Anthropomorphism and zoomorphism in Croatian, Russian and German zoonymic idioms]. Philological Studies 2. 481–496. (In: Croatian)
Bedlek, Katarina. (2020). Stereotipi i predrasude u hrvatskoj frazeologiji (Diplomski rad) [Stereotypes and prejudices in Croatian phraseology (Diploma thesis)]. Rijeka: Sveučilište u Rijeci. Filozofski Fakultet. Aviable at: https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffri%3A2488/datastream/PDF/view (accessed October 29, 2025). (In: Croatian)
Bunk, Ana, Opašić, Maja. (2011). Prilog kontrastivnoj analizi frazema sa zoonimskom sastavnicom u hrvatskome i češkome jeziku [A contribution to the contrastive analysis of idioms with a zoonymic component in Croatian and Czech]. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje [Discussions of the Institute for the Croatian Language and Linguistics], knj. 36/2. 237–250. (In: Croatian)
Vidović Bolt, I. (2011). Životinjski svijet u hrvatskoj i poljskoj frazeologiji [The Animal World in Croatian and Polish Phraseology] l. Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. (In: Croatian)
Visković, Nikola. (2009). Kulturna zoologija. Što je životinja čovjeku i što je čovjek životinji. [Cultural zoology. What an animal is to a human and what a human is to an animal.]Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. (In: Croatian)
Pavlović, Vladan.(2016).„Anti–proverbrs in English and Serbian. Linguistics and Literature “Vol. 14 N°2. Niš: Facta Universitatis.129–136.
Turk, Marija. (2014). „Kontrastivna raščlamba kao postupak otkrivanja podrijetla frazema (na primjeru frazema sa zoonimskom sastavnicom)“ [Contrastive analysis as a procedure for discovering the origin of idioms (on the example of idioms with a zoonymic component)]. Vidović Bolt I. (Ed) Životinje u frazeološkom ruhu [Animals in phraseological attire]. Zagreb: Ff Press. 1–14. (In Croatian)
Речници/Dictionaries:
Дигитален речник на македонскиот јазик [Digitalen rechnik na makedonskiot jazik [Digital Dictionary of the Macedonian language]. Aviable at: https://drmj.eu (accessed October 15, 2025). (In Macedonian)
Речник на българския език (онлайн) [Rechnik na b`lgarskija ezik (onlajn) [Bulgarian language dictionary (online)]. Aviable at: https://ibl.bas.bg/rbe/ (accessed October 18, 2025). (In Bulgarian)
Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Вразнути–Гушчурина. (1990). Београд: Српске академије наука и уметности. [Rechnik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika. Vraznuti – Gushchurina. [Dictionary of the Serbo-Croatian literary and folk language. Vraznuti–Guščurina]. (1990). Beograd: Srpske akademije nauka i umetnosti. (In Serbian)
Крумова–Цветкова, Лилия. (2002). Речник на българския език. Второ допълнено и преработено издание Т.2. София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов“ ЕТ „ЕМАС“. [Krumova–Cvetkova, Lilija. (2002) Rechnik na b`lgarskija ezik. Vtoro dop`lneno i preraboteno izdanie [Bulgarian language dictionary. Second expanded and revised edition T.2.]. Sofia: Akademichno izdatelstvo "Prof. Marin Drinov" ET "EMAS". (In Bulgarian)
Фасмер, Макс. (1964). Этимологический словарь русского языка, т.1 „А–Д“. Москва: Прогресс. [Fasmer, Maks. (1964). Etimologicheskij slovar russkogo jazika onlajn [Etymological Dictionary of the Russian Language t.1. “A–D”]. Moscow: Progress. Aviable at: https://slovaronline.com (accessed October 18, 2025). (In Russian)
Кратенки:
ДРМЈ – Дигитален речник на македонскиот јазик [Digitalen rechnik na makedonskiot jazik [Digital Dictionary of the Macedonian language].
ЭСРЯ – Этимологический словарь русского языка [Etimologicheskij slovar russkogo jazika onlajn [Etymological Dictionary of the Russian Language].
РБЕ – Речник на българския език [Rechnik na b`lgarskija ezik. [Bulgarian language dictionary].
Prenosi
Objavljeno
Številka
Rubrika
Licenca
Avtorske pravice (c) 2026 Јана Луческа
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
