ЕРОС И ДЕСКРИПЦИЈЕ ПРОСТОРА У РОМАНИМА БОРИСАВА СТАНКОВИЋА
Ključne besede:
Борисав Станковић, ерос, поетика простора, роман, еротологијаPovzetek
Рад проучава однос између ероса и поетике простора у романима Газда Младен, Нечиста крв и недовршеном делу Певци Борисава Станковића. Посебна пажња посвећује се концепту еропростора, када се ерос шири простором у којем јунаци живе и раде, или се пак еротска енергија преноси преко предмета које ликови додирују, на које се ослањају и сл. На изабраним примерима из романа тумачиће се дескрипције како интимних (породичне куће, собе), тако и јавних места (дућани, чаршија, хамам), у којима се испољава (потиснут, спутан или ослобођен) ерос Станковићевих књижевних ликова.
Prenosi
Literatura
Станковић, Борисав. (1983а). Нечиста крв. [Impure Blood]. Живорад Стојковић (прир.). Београд: „Светозар Марковић“, БИГЗ. (In Serbian.)
Станковић, Борисав. (1983б). Газда Младен; Певци. [Gazda Mladen; Pevci]. Живорад Стојковић (прир.). Београд: „Светозар Марковић“, БИГЗ. (In Serbian.)
Ахметагић, Јасмина. (2011). Прича о Нарцису злостављачу: злостављање и књижевност. [The Story of Narcissus the Abuser: Abuse and Literature]. Београд: Службени гласник. (In Serbian.)
Bart, Rolan (2015). Fragmenti ljubavnog govora. [A Lover’s Discourse: Fragments]. Goran Bojović (prev.). Loznica: Karpos. (In Serbian.)
Bašlar, Gaston. (2005). Poetika prostora. [The Poetics of Space]. Frida Filipović (prev.). Čačak: Gradac. (In Serbian.)
Boyar, Ebru; Fleet, Kate. (2010). A Social History of Ottoman Istanbul. New York: Cambridge University Press.
Вукићевић, Драгана. (2011). „Нови ерос у роману Нечиста крв“. [A New Eros in the Novel Impure Blood]. У: Нечиста крв Борисава Станковића сто година после (1910–2010). [Impure Blood by Borisav Stanković One Hundred Years Later (1910–2010)]. Сунчица Денић (ур.). Врање: Учитељски факултет Универзитета у Нишу, 104–114. (In Serbian.)
Епштејн, Михаил (2009). Филозофија тела. [The Philosophy of the Body]. Радмила Мечанин (прев.). Београд: Геопоетика. (In Serbian.)
Епштејн, Михаил (2012). Филозофија љубави: љубав у пет димензија. [The Philosophy of Love: Love in Five Dimensions]. Радмила Мечанин (прев.). Сремски Карловци / Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. (In Serbian.)
Милосављевић Милић, Снежана. (2013). Отпори и прекорачења: поетика приповедања Боре Станковића. [Resistances and Transgressions: The Poetics of Bora Stanković’s Narration]. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу. (In Serbian.)
Pasin, Burkay. (2016). “A Critical Reading of the Ottoman-Turkish Hammam as a Representational Space of Sexuality”. Metu Journal of The Faculty of Architecture, 33, 2, pp. 121–138.
Петковић, Новица. (1982). „Књижевни свет Борисава Станковића“. [“The Literary World of Borisav Stanković”]. У: Борисав Станковић. Газда Младен. [Borisav Stanković Gazda Mladen]. Новица Петковић (прир.). Београд: Нолит. (In Serbian.)
Петковић, Новица (1988). Два српска романа: студије о Нечистој крви и Сеобама. [Two Serbian Novels: Studies on Impure Blood and Migrations]. Београд: Народна књига. (In Serbian.)
Петров, Александар. (2021). Еротика и књижевност (српска и светска): крај XIX и почетак ХХ века. [Eroticism and Literature (Serbian and World): The Late 19th and Early 20th Century]. Вишеград: Андрићев институт. (In Serbian.)
Петровић, Предраг. (2005). „Станковићев роман о страху (Газда Младен)“. [“Stanković’s Novel of Fear (Gazda Mladen)”]. Научни састанак слависта у Вукове дане. 34/2. Београд: Међународни славистички центар на Филолошком факултету, 245–253. (In Serbian.)
Hodel, Robert. (2024). Ranjav i željan: Borisav Stanković – život i delo. [Wounded and Longing: Borisav Stanković – Life and Work]. Mina Đurić (prir. i prev.). Beograd: Laguna. (In Serbian.)
Chevrestt, Zamira. (2020). “A Public Space for Muslim Women: The Hammams”. Mundi: Global Studies Society Undergraduate Research Journal, Vol. 1 No. 1, Global Connections, pp. 1–12.
Чолак, Бојан (2009). Роман патријархалне културе. [A Novel of Patriarchal Culture]. Београд: Институт за књижевност и уметност. (In Serbian.)
Шоп, Иван (1982). Исток у српској књижевности. [The East in Serbian Literature]. Београд: Институт за књижевност и уметност. (In Serbian.)
Prenosi
Objavljeno
Številka
Rubrika
Licenca
Avtorske pravice (c) 2025 Ana Kozić
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva-Nekomercialno-Brez predelav 4.0 mednarodno licenco.
Avtorji se v reviji predstavljajo z izvirnimi prispevki, ki temeljijo na rezultatih lastnega raziskovanja. Tisti, so poleg avtorja znatno prispevali k nastanku prispevka (članka), so poimenovani kot soavtorji. Avtor (in morebitni soavtorji) skupaj s prispevkom odda tudi izpolnjen obrazec za prijavo prispevka (Paper Submission Form), s katerim soglaša z objavo.
Revija sprejema tiste znanstvene prispevke, ki prej še niso bili izdani. V izdajo ne sprejema prispevkov, ki v veliki meri ponavljajo druge, že objavljene prispevke istega avtorja. Za ponavljanje se šteje tudi kompilacija - besedilo, ki ga sestavljajo fragmenti iz že objavljenih monografij ali člankov. Plagiatorstvo in čezmerno (kar pomeni več kot tretjino celotnega obsega) navajanje del drugih znanstvenikov velja za nedopustno. Vsi citati, fragmentarna povzemanja in uporabljeno gradivo se morajo korektno nanašati na avtorje oz. prvotni vir. Če je delež tujega besedila velik, priporočamo, da se število citatov zmanjša in količina izvirnega besedila poveča.
Avtor mora nujno pridobiti dovoljenja za uporabo vseh izposojenih gradiv (kot so denimo ilustracije), pri katerih nima statusa imetnika avtorskih pravic sam. Zagotavlja, da prispevek ne vključuje podatkov, ki niso dostopni javno in bi lahko predstavljali tajne informacije.
V seznam literature se napiše samo tisto gradivo, ki je bilo dejansko uporabljeno za potrebe raziskave oz. na katero se avtor v besedilu dejansko sklicuje.
Priporočjivo je, da se v besedilu (če je le možno) navede vire finančne podpore za izvedbo raziskave, prav tako se lahko doda zahvalo kolegom, ki so kakorkoli pripomogli pri nastajanju članka, ne morejo pa biti opredeljeni kot soavtorji.
Z oddajo besedila in obrazca za prijavo prispevka se avtor uradno strinja z objavo v reviji Filološke pripombe. S tem ostaja imetnik avtorskih pravic, sme pa tudi preklicati objavo, če je prispevek v fazi pregledovanja oz. če še ni objavljen na spletni strani. O preklicu mora pisno obvestiti uredništvo revije.
Za objavo članka avtor ne prejme plačila. Objava je v spletni obliki dostopna brezplačno, in sicer pod licenco Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Etični Kodeks
Uredništvo
Vse prispevke v prvi vrsti pregledajo sodelavci uredništva, ki so pozorni na skladnost z iskano problematiko in na skladnost s formatom revije. Uredništvo Filoloških pripomb zagotavlja, da izbira recenzentov in rezultati recenzije niso odvisni od komercialnih interesov, spola, narodnosti, verske pripadnosti, politične opredelitve in drugih podobnih dejavnikov. Edini kriterij je akademska ustreznost prispevka.
Ko recenzenta podata mnenje pripravljen za objavo, zavrnjen ali pa zahteva avtorjeve popravke. V primeru nestrinjanja z recenzijo ima avtor pravico pojasniti svoja stališča. Če se stališča obeh recenzentov še vedno razlikujejo od avtorjevih, preveri prispevek tretji recenzent, lahko pa po posebni obravnavi vprašanja o njem glasuje članstvo uredništva.
Recenzenti
Preverjanje prispevka poteka z anonimno recenzijo, ki jo opravita dva eksperta z istega področja (avtor ne izve njunih priimkov, recenzenta ne izvesta priimka avtorja). Za recenzijo se predvideva od 3 do 4 tedne časa. Za recenzente se navadno izbira člane uredništva ali znanstvenike, ki so o isti tematiki pisali v prejšnjih številkah revije, po potrebi pa je mogoče kontaktirati tudi eksperte iz drugih organizacij, mest ali držav.
Recenzent mora biti torej specializiran za isto tematiko, kot je izpostavljena v prejetem prispevku. Uredništvo se prizadeva, da bi zagotovilo izogib konflikta interesov med podanim mnenjem o članku in avtorjem samega članka.
Recenzent je dolžan opozoriti urednika in člane redakcije na kakršnekoli prekomerne podobnosti ali sovpadanja prispevka s teksti, ki jih sicer pozna. Ohranjati mora strokovno tajnost in nima pravice tretjim osebam predstavljati prispevka (in podatkov v njem), dokler ta ni objavljen.
Recenzent poda objektivno, pretehtano in argumentirano oceno prispevka. Kritike oblikuje korektno; tako, da se navezuje samo na besedilo prispevka in informacije, ki jih slednji ponuja.
Uredništvo revije predpostavlja, da sta mnenje in kritični zapis napisana z dobrim namenom - da bi bila avtorju v pomoč pri odpravi pomanjkljivosti oz. da bi se njegovo pisanje izboljšalo do te mere, da bi upravičil javno objavo in dostopnost svojih spoznanj celotni znanstveni skupnosti.
