Култни и химнографски лик Светог Симеона у контексту преводне словенске књижевности
Sažetak
Усредсређујући се на оно што је у идејном садржају првог српског националног култа опште и заједничко с цивилизацијски блиским културама, сагледаћемо удео заједничког наслеђа у његовој генези, с циљем да дамо преглед најзначајнијих веза и оцртамо правац њиховог будућег тумачења. Стога ће први одељак излагања бити посвећен неколиким општим раматрањима односа српске химнографије XIII века према преводној, нарочито библијској књижевности. Затим ћемо сагледати везе између култа Светог Симеона и светих који су му, према идејним садржинама и поукама култова, блиски. У средишњем поглављу реч ће бити о везама између Светог Симеона и Димитрија Солунског у контексту шире словенске рецепције култа византијског свеца. У закључном поглављу рада ћемо, с ослонцем на претходна истраживања, компаративно сагледати Савину Службу Светом Симеону у светлу Службе Светом Симеону Столпнику. Циљ рада је да осветли Симеонов култ у културном контексту ширем од српског, што је нарочито значајно са становишта потврде учешћа српске културе и књижевности у заједничком духовном животу православне васељене – што имплицира и да је вредност њених оригиналних доприноса универзална.
Preuzimanja
Reference
Доментијан. (1986). Житија [Hagiographies]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Свети Сава. (1986). Сабрана дела [Collected Works]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Теодосије. (1988). Службе, канони и Похвала [Services, Canons and Praise]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Алексић, Владимир. (2008). „Белешке о култу Св. Димитрија Солунског у држави Немањића“ [“Notes on the Cult of St. Demetrius of Thessaloniki in the Nemanjić State”]. Црквене студије [Church Studies]. Ниш: Центар за црквене студије, бр. 5, 305‒318. (In Serbian.)
Богдановић, Димитрије. (1991). Историја старе српске књижевности [History of Old Serbian Literature] (друго издање књиге штампане 1980). Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Богдановић, Димитрије. (1997). Студије из српске средњовековне књижевности [Studies in Serbian Medieval Literature] (прир. Татјана Суботин-Голубовић). Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Варлаам и Јоасаф. https://www.academia.edu/36998216/Варлаам_и_Јоасаф (приступљено 27. 8. 2024). (In Serbian.)
Витић, Зорица. (2005). Предговор [Foreword]. У: Антологија старе српске поезије [Anthology of Old Serbian Poetry]. Београд: Политика, Народна књига. (In Serbian.)
Гагова, Нина. (2016). „Св. Симеон – вечният владетел на сърбите“ [“St. Simeon – The Eternal Ruler of the Serbs”]. Slavia Meridionalis. Instytut Slawistyki PAN: бр. 16, 262‒310.
Јовановић, Томислав. (2005). „Житије Варлаама и Јоасафа у српском средњовековном наслеђу“ [“The Life of Barlaam and Josaphat in the Serbian Medieval Tradition”]. У: Варлаам и Јоасаф [Barlaam and Josaphat]. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Марјановић Душанић, Смиља. (2007). Свети краљ [The Holy King]. Београд: Балканолошки институт САНУ, Clio. (In Serbian.)
Obolensky, Dimitry. (1982). “The Cult of St. Demetrius of Thessaloniki in the History of Byzantine–Slav Relations”. In: The Byzantine Inheritance of Eastern Europe. London: Variorum reprints, 3‒20.
Поповић, Даница. (2006). Под окриљем светлости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији [Under the Shelter of Light: The Cult of Holy Rulers and Relics in Medieval Serbia]. Београд: Балканолошки институт САНУ. (In Serbian.)
Радојчић, Ђорђе Сп. (1963). Творци и дела старе српске књижевности [Authors and Works of Old Serbian Literature]. Титоград: Графички завод. (In Serbian.)
Трифуновић, Ђорђе. (1970). „Стара српска црквена поезија“ [“Old Serbian Church Poetry”]. У: О Србљаку [On the Srblyak]. Београд: Српска књижевна задруга. (In Serbian.)
Трифуновић, Ђорђе. (1987). „О настанку списа Светога Саве у светлости неких агиолошких појединости“ [“On the Origins of the Writings of Saint Sava in Light of Certain Hagiographic Particularities”]. Богословље [Theology]. Београд: Православни богословски факултет. (In Serbian.)
Трифуновић, Ђорђе. (2009). Стара српска књижевност [Old Serbian Literature]. Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Шпадијер, Ирена. (2014). Светогорска баштина [The Athonite Heritage]. Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Шпадијер, Ирена. (2019). Почеци српске химнографије [The Beginnings of Serbian Hymnography]. Београд: Чигоја штампа. (In Serbian.)
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autorska prava (c) 2025 Tamara Babić
This work is licensed under a Kreativni Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
