SPOSOJANJE ANGLEŠKIH OSEBNIH IMEN NA SLOVENSKEM: SOCIO-PRAGMATIČNI VIDIK
Ključne riječi:
pragmatično sposojanje, angleščina, slovenščina, osebna imenaSažetak
Prispevek želi osvetliti težnjo slovenskih staršev po poimenovanju svojih otrok z imeni, ki so sposojena iz angleščine. Podatki, zbrani pri Statističnem uradu Republike Slovenije (SURS), potrjujejo, da se je v preteklih desetletjih povečal vnos tujejezičnih (in s tem tudi angleških) osebnih imen. Primerjava statističnih seznamov najpogostejših imen za novorojence za obdobji 1961-1970 in 2001-2015 pokaže, kako v primeru osebnih imen eksoticizmi (npr. Alex, Liam, Nick, Ruby in Zoe, ki jih najdemo med dvesto najbolj priljubljenimi imeni za zadnje statistično obdobje) tekmujejo z imeni, ki so bila prevzeta in podomačena pred mnogimi leti (npr. Robert). Vnos sposojenih imen obravnavamo z vidika pragmatičnega sposojanja, kot to opisuje in razvija G. Andersen (2014). Podan je kratek zgodovinski pregled sposojanja angleških osebnih imen v slovenščino ter opisana vloga angleščine kot jezika dajalca. Takšne pragmatično sposojene prvine kažejo tudi pomembne sociolingvistične značilnosti sposojevalcev ter posebnosti njihovega odnosa do obeh jezikov. Le-te skušamo analizirati s pomočjo vprašalnika, ki so ga izpolnjevali starši vrtčevskih otrok, in pri tem ovrednotiti kulturološki pomen angleškega jezikovnega vpliva na Slovenskem.
Preuzimanja
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autori predstavljaju časopisu originalne radove temeljene na rezultatima vlastitih istraživanja. Suautori su osobe koje su u značajnoj mjeri doprinijele radu. Autor (i suautori) šalju članak zajedno s popunjenim Prijavnim obrascem (Paper Submission Form) koji ujedno ima svrhu suglasnosti s objavljivanjem rada.
Časopis prima neobjavljene znanstvene radove. Ne primaju se članci koji u velikoj mjeri ponavljaju već objavljene radove autora. U ponavljanja se ubraja kompilacija, odnosno tekst sastavljen od isječaka iz objavljene monografije ili od isječaka iz nekoliko drugih radova. Nedopustivi su plagijati i pretjerano citiranje tuđih radova (trećina ukupnoga opsega članka, ili više). Svi citati, posuđeni ulomci i građa trebaju biti popraćeni uputnicom na izvornik, odnosno na autora i primarni izvor. U slučaju ako je udio tuđeg teksta prevelik, autoru će se preporučiti skraćivanje citata i proširenje opsega originalnoga teksta.
Autor treba dobiti sva potrebna dopuštenja za korištenje posuđene građe (ilustracije i sl.), a za koja on ne posjeduje autorska prava. Autor jamči da članak ne sadrži podatke koji nisu pogodni za javno objavljivanje, između ostaloga i tajne podatke.
Popis literature obuhvaća samo one bibliografske jedinice i poveznice koje su zaista upotrijebljene tijekom istraživanja i koje su u tekstu
Preporuka je da se u tekstu navedu podaci o financijskoj podršci provedenog istraživanja (ako ona postoji). Također se može navesti i zahvala kolegama koji su pripomogli nastanku rada, a koji nisu suautori.
Predajući uredništvu rukopis i Prijavni obrazac autor je službeno dao suglasnost da se njegov rad objavi u časopisu Filološke studije. Autor je i dalje vlasnik autorskih prava članka. Autori imaju pravo povući članak u bilo kojoj fazi njegova razmatranja (do trenutka njegove objave na internetskoj stranici) uz to da trebaju o tome pismeno obavijestiti uredništvo.
Objava članaka je besplatna. Sadržaj je dostupan uz licencu Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
