ВРЕМЕНСКАТА ДИМЕНЗИЈА НА ВИСТИНАТА КАЈ ДОСТОЕВСКИ И БУЛГАКОВ

Autor(i)

  • Ангелина Бановиќ-Марковска

Ključne riječi:

катехон, каирос, месијанско време, темпоралноста на одлуката, есхатологија

Sažetak

Во трудот Временската димензија на вистината кај Достоевски и кај Булгаков се фокусираме на месијанското време во легендата за Големиот Инквизитор од романот „Браќата Карамазови“ и во ерусалимските поглавја за Понтиј Пилат од романот „Мајсторот и Маргарита“. Потпирајќи се врз философските гледишта на: Николај Берѓаев, Валтер Бенјамин, Џорџо Агамбен и Мишел Фуко, во трудот, меѓу другото, се истражуваат и концептите: катехон, каирос, утопија и есхатологија. Се поаѓа од претпоставката дека вистината не е стабилен онтолошки хоризонт, туку настан во времето – момент на прекин во кој историјата се пренасочува. Централниот драмски јазол на двете дела се лоцира во темпоралниот карактер на одлуката, со која се признава, се суспендира или се отфрла вистината. Посебно внимание се посветува на катехонот, како историска фигура, која го одложува месијанското време, при што се истакнува трагичниот потенцијал на човечката слобода и комплексноста на есхатолошките и на утописките импулси. Со поместување на фокусот од прашањето „што е вистината“ кон условите и моментот на нејзината историска појава, во трудот се нагласува интеракцијата меѓу времето, трансценденцијата и моралната одговорност во двата романи, нудејќи нова перспектива, што го издвојува од претходните интерпретации на Достоевски и на Булгаков.

Preuzimanja

Podaci o preuzimanjima još nisu dostupni.

Reference

Извори / Sources:

Bulgakov M.A. (1988). Majstor i Margarita [The Master and Margarita], preveo s ruskog, Milan Čolić. Gornji Milanovac: MMXIX, Dečje novine. (In Serbian.)

Второ послание на Свети апостол Павле до Солунјаните. Нов завет [2 Thessalonians. New Testament.] Available from: https://www.sveto-pismo.mk/nov-zavet/vtoro-poslanie-apostol-pavle-solunjanite/ (In Macedonian.)

Достоевски, Ф.М. (1980). Браќата Карамазови I-II [The Brothers Karamazov I-II], Скопје: Мисла: Македонска книга: Наша книга: Култура. (In Macedonian.)

Литература / References:

Agabmen, G. (2010). Vrijeme sto ostaje. Komentar uz poslanicu Rimljanima [The Time That Remains: A Commentary on the Letter to the Romans], Zagreb: Antibarbarus. (In Croatian.)

Bahtin, M. (1967). Problemi poetike Dostojevskog [Problems of Dostoevsky’s Poetics], Beograd: Nolit. (In Serbian.)

Бенјамин, В. (2010). За концептот на историјата. Илуминации (форми и фрагменти): избрани есеи [On the Concept of History. Illuminations (Forms and Fragments): Selected Essays] избор, превод и предговор Катерина Јосифоска, Скопје: Или-Или, 107–122. (In Macedonian.)

Berđajev N. (1981). Duh Dostojevskog [The Spirit of Dostoevsky], Beograd: Niro „Književne novine“. (In Serbian.)

Berdjajev, N. (2005). Smisao povjesti [The Meaning of History], Split: Verbum. (In Croatian.)

Джулиани, Р. (2012). Пилат у Булгакова: от структуры к поэтике “Мастера и Маргариты” (рус. превод). Михаил Булгаков, его время и мы / Michał Bułhakow, jego czasy i my [Pilate in Bulgakov: From Structure to the Poetics of The Master and Margarita (Russian translation). In Mikhail Bulgakov, His Time and Us / Michał Bułhakow, jego czasy i my.] (коллективная монография под редакцией Гжегожа Пшебинды и Януша Свежего), Институт восточнославянской филологии Ягеллонского университета / Instytut Filologii Wschodniosłowiańskiej Uniwersytetu Jagiellońskiego, Краков, 403–414. (In Russian)

Krylova, A. (2000). The Tenacious Liberal Subject in Soviet Studies. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History, Slavica Publishers 1 (1): 140–146.

Niče, F. (1980). Sumrak idola ili kako se filozofira čekićem [Twilight of the Idols, or How to Philosophize with a Hammer], Beograd: Grafos (In Serbian.)

Merrill, J.E (2015). The Stalinist Subject and Mikhail Bulgakov’s “The Master and Margarita”, The Russian Review, 74 (2): 293–310.

Милисављевић, В. (2010). Задржавање апокалипсе: katechon и Велики инквизитор. Наслеђе - часопис за књижевност, уметност и културу [The Suspension of the Apocalypse: Katechon and the Grand Inquisitor. Nasleđe – Journal of Literature, Art and Culture.], 7 (16): 21-36. (In Serbian.)

Milosević, N. (1998). Nikola Berdjaev i „Legenda o Velikom inkvizitoru“. Carstvo bozje na zemlji (filozofija diferencije) [Nikolai Berdyaev and “The Legend of the Grand Inquisitor“. In The Kingdom of God on Earth (Philosophy of Difference).], Beograd: Filip Visnjic, str.7–71. (In Serbian.)

Rozanov, V. (1982). Legenda o Velikom inkvizitoru [The Legend of the Grand Inquisitor]. Beograd: Grafos. (In Serbian.)

Frojd, S. (1969). Dostojevski i oceubistvo. Iz kulture i umetnosti. [Dostoevsky and Parricide. From Culture and the Arts] Novi Sad: Matica srpska, 235–260. (In Serbian.)

Fuko, M. (2014). Bezbednost, Teritorija, Stanovništvo (predavanja na Kolež de Fransu 1977 – 1978) [Security, Territory, Population: Lectures at the Collège de France, 1977–1978], Novi Sad: Mediterran Publishing, 135–238. (In Serbian.)

Haber, E. C. (1975). The Mythic Structure of Bulgakov's The Master and Margarita. The Russian Review 34 (4): 382–409.

Šmit, K. (2011). Nomos zemlje u medjunarodnom pravu: Jus Publicum Europaeum [The Nomos of the Earth in International Law: Jus Publicum Europaeum]. Beograd: Fedon. (In Serbian.)

Preuzimanja

Objavljeno

2026-11-18

Broj časopisa

Rubrika

Filozofsko-kulturološki problemi