ПАРОДИЈАТА И ХИПЕРБОЛАТА
Клучни зборови:
пародија, хипербола, Светислав Басара, Иво Андриќ, критика, иронија, сатира, антитеза, амбиваленција, канон, историја, репрезентација.Апстракт
Во овој труд, преку примерот на романот Андриќевата скала на ужасот (2016) од Светислав Басара, укажуваме на местото и на улогата на хиперболата во пародиската нарација. Основната теза што ја застапуваме е дека меѓу рамништето на хиперболата (стилско и семантичко) и она на пародијата (жанровско и текстуално) постои структурна хомологија. И двете постапки сигнализираат разлика: хиперболата тоа го прави преку преувеличување на сегментално ниво, а пародијата преку повторување на интегрално ниво. Теориската рамка ја темелиме врз трудовите за пародијата на Линда Хачион. На стилската и на семантичката анализа им ја придруживме и прагматичката анализа. Ова второто е особено важно за да се испита можноста пародијата да послужи како критика, но и како „саморефлексивна техника“. Се укажува на интенционалниот карактер на хиперболата и пародијата, како и на можноста авторската намера да биде толкувана на многу, понекогаш и дијаметрално спротивни, начини. Тоа го доведуваме, од една страна, во врска со компетенциите на декодирачот, а од друга страна со неговиот светоглед. Последново го изразивме преку формулата рецепцијата е перцепција. Анализата покажа дека хиперболата во романот стекнува доминантна позиција како тотализирачки принцип. Критичката острица на пародијата на Басара е насочена кон моделите и кон политиките на културна репрезентација, како и кон националната митоманија воопшто. Во пародиската постапка на романот, хиперболата се користи како релевантен одговор на митоманијата, токму поради што и самата митоманија преувеличува. Во таа смисла, се потврдува тезата на Хачион дека пародијата е „повторување со критичка дистанца, која овозможува ироничко укажување на разликата во самото средиште на сличноста“.
Превземања
Референци
Копања, Јована М. (2020). „Ко је убио Андрића?! Гротескна представа и карневализација стварности као постмодернистичка обележја романа Андрићева лествица ужаса Светислава Басаре“. Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu № 10. 157–168. [Kopanja, Jovana M. (2020). „Ko je ubio Andrića?! Groteskna predstava i karnevalizacija stvarnosti kao postmodernistička obeležja romana Andrićeva lestvica užasa Svetislava Basare“ [“Who Killed Andrić?! Grotesque Performance and Carnivalization of Reality as Postmodernist Features in the Novel Andrić’s Scale of Horror by Svetislav Basara”]. Zbornik za jezike i književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu [The Journal for Languages and Literatures of the Faculty of Philosophy in Novi Sad] № 10. 157–168. (In Serbian.)]
Милић, Новица. (2020). Хаосмос Басара: размишљања уз једну књижевност. Београд: Factum. [Milić, Novica. (2020). Haosmos Basara: razmišljanja uz jednu književnost [Chaosmos Basara: Reflections on a Literature]. Beograd: Factum. (In Serbian.)]
Aquien, Michèle, & Molinié, Georges. (1996). Dictionnaire de rhétorique et de poétique. Paris: Librairie Générale Française.
Bagić, Krešimir. (2012). Rječnik stilskih figura. Zagreb: Školska knjiga.
Bahtin, Mihail. (1967). Problemi poetike Dostojevskog. Beograd: Nolit.
Bahtin, Mihail. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Basara, Svetislav. (2016). Andrićeva lestvica užasa: gotski roman. Beograd: Laguna.
Dentith, Simon. (2000). Parody. London and New York: Routledge.
Hačion, Linda. (1996). Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija. Novi Sad: Svetovi.
Hutcheon, Linda. (1978). Ironie et parodie: stratégie et structure. Poétique № 36. 467–477.
Hutcheon, Linda. (1981). Ironie, satire, parodie. Poétique № 46. 140–155.
Hutcheon, Linda. (2000). A Theory of Parody: The Teachings of Twentieth-Century Art Forms. Urbana and Chicago: University of Illinois Press.
Hutcheon, Linda. (2002). The Politics of Postmodernism. London and New York: Routledge.
Kalaba, Jovanka D. (2017). Komparativna analiza parodijskih narativa u romanima Objava broja 49 Tomasa Pinčona i Fama o biciklistima Svetislava Basare (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet.
Преземања
Објавено
Издание
Секција
Дозвола
Авторско право(c) 2026 Андреј Стојановски

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Авторите во списанието претставуваат оригинални дела врз основа на резултатите од сопственото истражување. Лицата кои дале значителен придонес во трудот се наведуваат како коавтори. Заедно со статијата, авторите (и коавторите, доколку ги има) треба да достават пополнет образец за пријава на трудот (Paper Submission Form), со кој се потврдува согласноста на авторот за објавување на трудот.
Списанието прифаќа научни трудови кои претходно не биле објавени. Не се прифаќаат трудови кои во голема мера ги повторуваат претходно објавените трудови на авторите. Повторувањето подразбира и компилација – текст составен од фрагменти од објавена монографија или голем број на претходно објавени статии. Плагијатот не е дозволен, како и прекумерното цитирање на туѓи трудови (една третина или повеќе од целиот труд). Сите цитати, цитирани извадоци и материјали мора да имаат цитирани автори и извори. Ако уделот на туѓиот труд е преголем, се препорачува да се скратат цитатите и да се зголеми обемот на оригиналниот текст.
Авторот треба да ги има сите потребни дозволи за користење на позајмените материјали и материјалите на други автори што ги користи во својот труд (илустрации и слично). Авторот гарантира дека статијата не содржи информации што не подлежат на објавување во отворен печат, вклучувајќи ги и оние што содржат или претставуваат доверливи информации.
Во списокот на литературата се вклучени само делата цитирани во трудот, како и линковите за страниците и изворите од кои е цитирано доколку станува збор за извори од интернет. На авторот му се препорачува да ги наведе во текстот изворите на финансиска поддршка на спроведените истражувања и стипендиите, доколку ги имало. Исто така, може да се изрази благодарност и до колегите кои придонеле или помогнале околу работата на текстот, а кои не се коавтори.
Со доставувањето на ракописот и образецот на апликација до редакцијата, авторот официјално се согласува со објавувањето на неговиот труд во „Филолошки студии“. Авторите се носители на авторски права и ги задржуваат сите права за објавување и користење на статијата. Авторите имаат право да ја повлечат статијата во кое било време до моментот на објавување на сајтот, со тоа што претходно за тоа, по писмен пат, треба да ја известат редакцијата на списанието.
Статиите се објавуваат бесплатно. Содржината е достапна под лиценцијата Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Unported License.
Издавачка Етика
Редакција
Сите трудови доставени до Редакцијата ги читаат прво нејзините членови и соработници за да се утврди дали се однесуваат тие на релевантната проблематика и дали одговараат на форматот на списанието. Редакцијата на „Филолошки студии“ гарантира дека разгледувањето на доставените трудови и нивните рецензии не зависат од: комерцијални интереси, пол, националност, верски убедувања, политички ставови и други фактори. Единствениот критериум при изборот е академското ниво на трудот.
Во зависност од рецензијата, статијата може веднаш да се прати за објавување, да биде отфрлена или испратена до авторот за измена и за доработка. Во случај на несогласување со забелешките на рецензентот, авторот има право да ги оправда своите ставови. Доколку од рецензентите се добиени контрадикторни мислења, текстот се упатува на трет рецензент или конечната одлука се заснова на гласање на членовите на Редакцијата, по одделното разгледување.
Рецензенти
Статиите испратени до Редакцијата минуваат процес на двојно анонимно рецензирање. Имињата на рецензентите не треба да му бидат познати на авторот на статијата и обратно. Рокот за рецензирање е три-четири седмици. Рецензентите можат да бидат членови на Редакцијата и автори на списанието што објавувале претходно во него. Онаму каде што е неопходно, за рецензенти се назначуваат специјалисти од други: организации, градови и земји.
Рецензентите треба да бидат специјалисти за предметно-тематската област на која се однесува статијата. Редакцијата треба да спречи каков било судир на интереси во врска со дадениот научен труд и со неговиот автор.
Рецензентот е должен да им обрне внимание на членовите на Редакцијата за секоја суштинска сличност или поистоветување меѓу ракописот што се рецензира и која било друга публикација што му е позната. Рецензентот, исто така, е должен да го држи во тајност трудот што му е доверен, да не го пренесува на трети лица ракописот што му е доверен нему за рецензија и пред објавувањето на публикацијата да не ги објавува информациите содржани во него.
Рецензентите треба да дадат објективна, непристрасна и аргументирана процена на трудот. Забелешките треба да бидат формулирани коректно, така што оценувањето на трудот се однесува само на текстот на статијата и на неговата содржина. Рецензијата треба да биде напишана добронамерно, а наведените забелешки имаат за цел да им помогнат на авторите да ги коригираат утврдените недостатоци и да ја подобрат статијата пред да биде објавена таа на веб-страницата на издавачот и пред да биде достапна за пошироката публика.