Повеќеслојна творечка актуализација (поетскиот дискурс во двојазичната збирка Меланхолија од Ерол Туфан)

Main Article Content

Искра Тасевска Хаџи-Бошкова

Abstract

Текстот се занимава со истражување на проблемот на творењето на два различни јазика, што истовремено го актуализира и прашањето за припадноста на авторот. Фактот дека поетот Ерол Туфан е дводомен поет, кој е роден и дејствува извесно време во Македонија, а потоа и во Турција, умешно творејќи и на македонски и на турски јазик, не може да понуди темелно разрешување на загатката за поетовата онтолошка припадност, која во овој случај се изразува низ поседувањето на една специфична „номадска свест“, сфатена како хуманизам во неговиот изворен облик. Двојазичната поетска збирка Меланхолија/Melankoli задира во она што се нарекува „транслингвално пишување“, односно „себепреведување“, како одраз на играта на различните јазични кодови, претставувајќи текст што е, всушност, динамична манифестација на повеќе аспекти од творечката личност. Во таа смисла, себепреведувањето, кое претставува можност за создавање нешто повеќе од едноставен јазичен еквивалент (бидејќи е во прашање креирање на творечкото себство на другиот јазик), недвосмислено го поставува проблемот на обликувањето на личноста наспроти нејзината конструкција во другиот (туѓ) контекст. Визијата за поетот преселник, транскултурализмот и авторовите поетички размисли ја прават поезијата на Ерол Туфан неодминливо четиво, кое е суштински дел од македонската литература, умешно избегнувајќи ги стапиците на лингвистичкото кодирање и неговите ограничувања.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

How to Cite
Тасевска Хаџи-Бошкова, Искра. 2021. “Повеќеслојна творечка актуализација (поетскиот дискурс во двојазичната збирка Меланхолија од Ерол Туфан)”. Journal of Contemporary Philology 4 (2), 105–115. https://doi.org/10.37834/JCP2142105thb.
Section
Literature

References

Мојсова-Чепишевска, В. (2020). Повторно создавање дом (некаде на поетскиот меридијан Вруток – Беаз Куле или на поетскиот напоредник Скопје – Истанбул). Во М. Јакимовска-Тошиќ и Ѓ. Узелли (ур.). Урбани култури и идентитети – Скопје и Истанбул: Зборник на трудови од меѓународен симпозиум, 117–127. Скопје: Институт за македонска литература. [Mojsova-Čepiševska, V. (2020). Povtorno sozdavanje dom (nekade na poetskiot meridijan Vrutok – Beaz Kule ili na poetskiot naporednik Skopje – Istanbul). In M. Jakimovska Tošiќ and Ǵ. Uzelli (eds.). Urbani kulturi i identiteti – Skopje i Instanbul: Zbornik na trudovi od meǵunaroden simpozium, 117–127. Skopje: Institut za makedonska literatura.]
Николовска, К. (2021). Раскошен поетско-есеистички мозаик (кон „Несоници“ од Ерол Туфан). Стожер, год. XIV, бр. 138: 38–39. [Nikolovska K. (2021). Raskošen poetsko-eseistički mozaik (kon „Nesonici“ od Erol Tufan. Stožer, god. XIV, br. 138: 38–39.]
Павловски, М. (2020). Балканскиот син Ерол Туфан. Во Ерол Туфан. Меланхолија / Melankoli. Скопје: Книгоиздателство МИ-АН. [Pavlovski, M. (2020). Balkanskiot sin Erol Tufan. In Erol Tufan. Melanholija/ Melankoli. Skopje: Knigoizdatelstvo Mi-An.]
Радически, Н. (2011). Пред алфа и пред делта: прилози за македонската другојазична литература. Скопје: Македоника литера. [Radičeski, N. (2011). Pred alfa i pred delta: prilozi za makedonskata drugojazična literatura. Skopje: Makedonika litera.]
Рикер, П. (2004). Сопство као други. Београд: Јасен. [Riker, P. (2004). Sopstvo kao drugi. Beograd: Jasen.]
Туфан, Е. (2020). Меланхолија. Скопје: Книгоиздателство МИ-АН. [Tufan, E. (2020). Melanholija. Skopje: Knigoizdatelstvo Mi-An.]
Туфан, Е. (2021). За поетиката на Радован Павловски – четворица автори (дел од текстот „Азискиот дел на велеградот на Босфор“ ). Стожер, год. XIV, бр. 138: 29. [Tufan, E. (2021). Za poetikata na Radovan Pavlovski – četvorica avtori (del od tekstot „Aziskiot del na velegradot na Bosfor“). Stožer, god. XIV, br. 138: 29.]
Ќулавкова, К. (2021). Интертекстуални „несоници“ (За поетската книга Несоници – 99 есеизирани поетизации на фактите за одредени уметници на Ерол Туфан, ПНВ публикации, Скопје 2020). Синтези, 51: 84–85. [Ќulavkova, K. (2021). Intertekstualni „nesonici“ (Za poetskata kniga Nesonici – 99 eseizirani poetizacii na faktite za odredeni umetnici na Erol Tufan, PNV publikacii, Skopje, 2021). Sintezi, 51: 84–85.]
Шелева, Е. (2005). Дом / идентитет. Скопје: Магор. [Šeleva, E. (2005). Dom / identitet. Skopje: Magor.]

Bassnett, S. (2007). Culture and Translation. In P. Kuhiwczak and K. Littau (eds.). A Companion to Translation Studies, 13–23. Clevedon, Buffalo, Toronto: Multingual Matters Ltd.
Benjamin, W. (2007). The Task of the Translator (An Introduction to the translation of Baudelaire’s “Tableaux Parisiens”). In H. Arendt (ed.). Illuminations: Essays and Reflections, 69–82. New York: Schocken Books.
Boase-Beier, J. (2014). Stylistic Approaches to Translation. London and New York: Routledge.
Foucault, M. (1977). Language, Counter-Memory, Practice (Selected Essays and Interviews). Ithaca, New York: Cornell University Press.
Jakobson, R. (2000). On Linguistic Aspects of Translation. In L. Venuti (ed.). The Translation Studies Reader, 113–118. London and New York: Routledge.
Rossi, C. (2019). Literary translation and disciplinary boundaries (creative writing and interdisciplinarity). In K. Washbourne and B. V. Wyke. The Routledge Handbook of Literary Translation, 42–57. London and New York: Roultedge.
Schiesari, J. (1992). The Gendering of Melancholia. Ithaca and London: Cornell University Press.
Tufan, E. (2020). Melankoli. Üsküp: Mİ-AN Kitap Yayınevi.
Venuti, L. (1995). The Translator’s Invisibility (a history of translation). London and New York: Routledge.
Wilson, R. (2012). Parallel creations: Between self-translation and the translation of the self. In R. Wilson and L. Gerber (eds.). Creative Constraints (Translation and Authorship), 47–65. Clayton: Monash University Publishing.
Yu, O. (2012). Giving birth to the self: On self-translation. In R. Wilson and L. Gerber (eds.). Creative Constraints (Translation and Authorship), 67–75. Clayton: Monash University Publishing.